Zaboravljeno voće naših baka: Imaju neobičnu tajnu zbog koje se ne jedu odmah nakon branja

Dok se jesenje pijace pune jabukama, kruškama i grožđem, jedno starinsko voće gotovo neprimetno prolazi pored nas. Mušmula, sitna i naizgled neugledna, nekada je imala svoje mesto u dvorištima, voćnjacima i na trpezama naših baka. Danas je mnogi jedva prepoznaju, a još manje znaju da se razlikuje od gotovo svakog drugog voća koje kupujemo u ovo doba godine.

Njena najveća neobičnost krije se u načinu na koji se jede. Ako uberete mušmulu sa drveta i odmah pokušate da je zagrizete, verovatno ćete se iznenaditi. Plod je tada tvrd, opor i neprijatno steže usta. Ali mušmula nije namenjena tome da se jede odmah nakon branja. Potrebno je da odstoji i omekša, sve dok njeno meso ne postane mekano, gotovo kremasto.

Upravo zbog tog neobičnog sazrevanja mušmula je posebna i danas, kada smo navikli da voće biramo prema izgledu, čvrstini i tome koliko brzo možemo da ga pojedemo. Ona traži strpljenje, a zauzvrat nudi ukus koji mnoge podseća na detinjstvo, stare vrtove i jesen koja je nekada mirisala drugačije.

Zašto se mušmule ne jedu odmah nakon branja?

Mušmula, poznata pod latinskim nazivom Mespilus germanica, pripada grupi voćaka koje su se tradicionalno gajile u Evropi, uključujući i područje Balkana. Njeni plodovi su mali, smeđi i na vrhu imaju karakterističan otvor okružen ostacima čašičnih listića, zbog čega izgledaju drugačije od većine voća na pijaci.

Kada sazri na drvetu, mušmula često još nije spremna za jelo. Plod je tvrd i opor, a ukus može da bude toliko neprijatan da mnogi pomisle da nije jestiv. Tek kada odstoji i prođe proces omekšavanja poznat kao bletting, njena unutrašnjost postaje mekana, a ukus blaži, slađi i aromatičniji.

Tokom tog procesa menjaju se tekstura, sastav i ukus ploda. Mušmula postaje smeđa i mekana, a njeno meso može da podseća na gustu voćnu kašu. To nije isto što i kvarenje, ali plod ipak treba pažljivo pregledati. Ako ima buđ, neprijatan miris ili druge jasne znake propadanja, ne treba ga jesti.

Zbog toga je važno znati da se mušmule ne procenjuju po istim pravilima kao jabuke ili kruške. Ono što kod drugog voća može da deluje kao znak da je plod prezreo, kod mušmule je deo procesa koji je čini jestivom i ukusnom.

Voće koje nas vraća u dvorišta naših baka

Pre nego što su prodavnice počele da nude veliki izbor voća tokom cele godine, u mnogim domaćinstvima više se pažnje posvećivalo voćkama koje su uspevale u lokalnim uslovima. U dvorištima su se mogli naći orah, dunja, višnja, šljiva, dud, pa i mušmula, čiji plodovi nisu morali da budu veliki i savršeni da bi imali vrednost.

Mušmula je bila zanimljiva upravo zato što nije bila voće koje se jede usput, čim se ubere. Plodovi su se ostavljali da omekšaju, a zatim su se jeli kašičicom ili koristili u domaćinstvu. Takav način pripreme dobro se uklapao u ritam života u kojem se čekalo da priroda završi svoj deo posla.

Danas, kada je kupovina voća često svedena na nekoliko uobičajenih vrsta, mušmula deluje kao ostatak nekog drugog vremena. Ne pojavljuje se redovno na svim pijacama, nema privlačan izgled poput sjajnih jabuka i ne može da se jede čim je donesemo kući. Ipak, upravo te osobine mogu da je učine zanimljivom ljudima koji žele da upoznaju zaboravljene lokalne sorte i ukuse.

Nije svako starinsko voće automatski bolje od savremenih sorti, niti je mušmula čudesna namirnica koju smo nepravedno zaboravili. Njena vrednost je i u tome što predstavlja deo tradicionalnog voćarstva i podseća nas na raznovrsnost koja se lako izgubi kada se oslonimo samo na nekoliko najpopularnijih plodova.

Kakav je ukus mušmule i kako se jede?

Kada dovoljno omekša, mušmula ima blag, sladak i pomalo kiselkast ukus, uz aromu koja se često opisuje kao voćna i zemljasta. Tekstura joj je znatno mekša nego kod jabuke ili kruške, a unutrašnjost sadrži krupne semenke koje se ne jedu.

Najjednostavniji način da je probate jeste da plod operete, proverite da li je zdrav, prepolovite ili otvorite i kašičicom izvadite omekšalo meso, vodeći računa da uklonite semenke. Ako je mušmula još tvrda i izrazito opora, potrebno joj je još vremena.

Može da se koristi i za pripremu džema, voćnih namaza, kompota ili drugih kuvanih poslastica. Zbog svog specifičnog ukusa, dobro se uklapa u recepte u kojima se kombinuje sa drugim voćem, naročito kada želite nešto drugačije od klasičnog džema od šljiva ili kajsija.

Važno je, međutim, da se ne oslanjate samo na boju ploda. Mušmula može da potamni dok omekšava, ali treba da ima normalan miris i da ne pokazuje znake plesni ili truljenja. Ako je kupujete na pijaci, pitajte prodavca da li su plodovi već omekšali ili tek treba da odstoje.

Šta mušmula sadrži i da li je dobra za ishranu?

Mušmula je voće koje sadrži prirodne šećere, vlakna i različita biljna jedinjenja, a njen nutritivni sastav zavisi od sorte, stepena zrelosti i načina čuvanja. Kao i kod drugog voća, može da bude deo raznovrsne i uravnotežene ishrane.

Vlakna iz voća doprinose ukupnom unosu vlakana kroz ishranu, dok biljna jedinjenja mogu da se razlikuju u zavisnosti od vrste i zrelosti ploda. Ipak, ne treba zaključivati da mušmula leči određene bolesti ili da ima posebna dejstva samo zato što se u narodnoj tradiciji koristila za različite tegobe.

Na internetu se povremeno pojavljuju tvrdnje da je mušmula posebno dobra za creva, da reguliše šećer u krvi ili da ima izuzetna lekovita svojstva. Za takve tvrdnje potrebni su pouzdani dokazi koji se odnose baš na mušmulu i na konkretno zdravstveno dejstvo. Tradicionalna upotreba sama po sebi nije dokaz da neka namirnica može da zameni terapiju ili preporuke lekara.

Najrazumnije je posmatrati je kao zanimljivo sezonsko voće koje može da obogati jelovnik. Ako imate poseban režim ishrane ili zdravstveno stanje zbog kojeg morate da vodite računa o unosu šećera i vlakana, količinu voća prilagodite savetima zdravstvenog stručnjaka.

Kako da znate da je mušmula spremna za jelo?

Najvažnije je da plod bude mekan na dodir, a ne tvrd i izrazito opor. Mušmule se tradicionalno ostavljaju na hladnom i provetrenom mestu dok ne omekšaju. Brzina tog procesa zavisi od toga koliko su plodovi bili zreli prilikom branja i u kakvim uslovima se čuvaju.

Nemojte ih slagati u debelom sloju niti zaboraviti na njih danima bez provere. Pregledajte ih redovno i odvojite sve plodove koji pokazuju znake buđi ili truljenja. Kada omekšaju, možete ih pojesti odmah ili upotrebiti za pripremu namaza i poslastica.

Ako prvi put probate mušmule, uzmite jedan plod i sačekajte da potpuno omekša. Tako ćete najbolje razumeti zašto se ovo voće ne jede kao jabuka i zašto je nekada bilo važno znati ne samo kada nešto ubrati, već i kada je pravi trenutak da se to pojede.

Mušmula možda neće postati najpopularnije voće na pijaci, ali ima nešto što mnogim savremenim namirnicama nedostaje: neobičnu priču, prepoznatljiv ukus i vezu sa načinom života u kojem se nije očekivalo da sve bude spremno istog trenutka.

Ponekad je dovoljno da se na jesenjoj pijaci zaustavimo pored nečega što smo godinama zaobilazili. Možda ćemo otkriti ukus koji nismo poznavali, a možda ćemo se samo setiti da priroda ne radi uvek tempom na koji smo navikli.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.