Naše bake su je obavezno čuvale za zimu: Zaboravljena voćka krije više nego što njen sitan plod otkriva

Dok na pijacama tražimo jabuke, kruške i poslednje šljive, jedan sitan, crveni plod često ostane van naše korpe. Drenjine pamtimo po soku koji skuplja usta, domaćoj marmeladi i ukusu koji teško može da se zameni nekim drugim voćem, ali ih danas mnogo ređe jedemo sveže.

Plod drena, biljke latinskog naziva Cornus mas, pripada namirnicama koje imaju dugu tradiciju u domaćoj kuhinji. Od njega su se pripremali sokovi, kompoti i zimnica, a iza prepoznatljivog kiselkastog ukusa kriju se vitamin C i različita biljna jedinjenja zbog kojih drenjina privlači pažnju istraživača.

Ipak, između voća koje može da obogati ishranu i namirnice kojoj pripisujemo moć da leči gotovo sve postoji velika razlika. Drenjina ima svoje mesto na trpezi, ali njene prednosti vredi upoznati bez preterivanja.

Šta drenjina sadrži i za šta je dobra

Drenjine sadrže vitamin C, a njegova količina zavisi od sorte, zrelosti ploda i načina čuvanja. Zato tvrdnje da svaka drenjina ima nekoliko puta više ovog vitamina od limuna treba uzeti sa rezervom. Svež plod i dugo kuvani, zaslađeni sok nisu isto, ni po sastavu ni po količini šećera koju unosimo.

Posebno su zanimljivi polifenoli, među kojima su i antocijani, pigmenti koji crvenim sortama daju karakterističnu boju. Istraživanja sastava ploda pokazuju prisustvo ovih jedinjenja i antioksidativnu aktivnost, ali rezultat laboratorijskog ispitivanja sam po sebi ne dokazuje da konzumiranje drenjina sprečava određenu bolest.

Drenjina se u narodnoj upotrebi vezivala i za stomačne tegobe, naročito proliv, zbog prisustva tanina i njihovog oporog, stežućeg dejstva. To je deo tradicionalne primene, a ne razlog da se uporan proliv ili bolovi u stomaku leče domaćim sokom bez utvrđivanja uzroka.

Poslednjih godina proučava se i mogući uticaj preparata drenjine na šećer i masnoće u krvi. Pojedina klinička istraživanja i njihove objedinjene analize beleže poboljšanja određenih pokazatelja, ali su korišćeni različiti oblici ploda, praha i ekstrakta, u različitim količinama. Takvi nalazi ne znače da čaša domaćeg soka leči dijabetes ili da drenjina može da zameni propisanu terapiju.

Njena najrealnija prednost u svakodnevnoj ishrani jeste to što donosi još jedan izvor biljnih sastojaka i raznovrsnost, posebno ako se jede kao ceo plod, umesto isključivo kroz zaslađene napitke i marmelade.

Kako da je jedete i sačuvate za hladnije dane

Za jelo birajte potpuno zrele drenjine, koje su mekše i manje opore, mada njihov ukus i tada ostaje izraženo kiselkast. Plodove operite, a koštice odstranite pre nego što ih dodate drugim jelima ili preradite.

Ako vam sveže nisu po ukusu, probajte malu količinu očišćenog ploda uz ovsenu kašu, biljni jogurt ili slađe voće. Drenjine mogu da daju prijatnu kiselost prelivima i voćnim sosovima, pa njihova upotreba ne mora da se završi na tradicionalnoj zimnici.

Za kasniju upotrebu možete ih zamrznuti u manjim porcijama. Od njih se pripremaju i kompoti, sokovi i marmelade, ali obratite pažnju na recept: velika količina dodatog šećera menja nutritivnu sliku proizvoda, čak i kada je osnova domaće voće.

Ako vam kiselo voće inače izaziva gorušicu ili nelagodnost u želucu, počnite malom količinom i pratite kako vam prija. Nema potrebe da se jede na silu samo zato što ima dobru reputaciju.

Drenjina možda nije voće koje ćete grickati u velikim količinama, ali nekoliko zrelih plodova ili kiselkast dodatak doručku mogu da budu lep način da se stari ukus vrati u svakodnevnu kuhinju.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.