Svako dete je priča za sebe: Zašto je važno da se deca bave sportom i kada je pravo vreme za početak

Sport prevazilazi sve razlike među ljudima, nadgrađuje fizički život i intelektualne sposobnosti svakog pojedinca koji se njim bavi. Kako je važan za odrasle, još je važniji za decu , a većina roditelja je u dilemi da li bi i kada trebalo da njihovi mališani počnu da se bave sportom, kao i kako izabrati odgovarajuću aktivnost.

S druge strane postoje i oni ambciozni roditelji koji od dece očekuju da će jednog dana biti novi Novak Đoković, Nikola Jokić ili Ivana Španović.

Sport je zapravo važan koliko za fizički razvoj toliko i za psihički razvoj deteta. Važni su i benefiti koje bavljenje sportom donosi i u socijalnom smislu.

- Kako bi deca izrasla u zdrave, poštene i moralno svesne osobe, pravi put do formiranja kompletne ličnosti je upravo bavljenje sportom - kaže za Ona.rs psihiterapeut pod supervizijom i karate trener Nedeljko Rvović.

Osnovna odlika dečijeg uzrasta je intenzivan rast i razvoj, kao i stvaranje pozitivnih preduslova koji će uticati na zdravlje deteta. Pored socijalne komponente koju obezbeđuje porodica, veoma je bitan i fizički faktor, odnosno, kinezi-faktor, jer stvara pozitivnu klimu rasta i razvoja deteta.

Rvović, koji je bio i svetski prvak u karateu, objašnjava da je porast broja gojazne dece u Srbiji pre svega posledica nedovoljne fizičke aktivnosti i loše ishrane.

- Podaci govore da od 60 do 85 odsto dece koja su gojazna u školskom uzrastu tu karakteristiku prenose i u odraslo doba, što dovodi do narušavanja zdravlja, pre svega kardio-vaskularnih oboljenja, ali i dijabetesa i psihosocijalnih poremećaja - podseća Rvović.

Kako navodi, pored tih važih benefita za fizičko zdravlje, sport je neophodan i za zdrav psihički razvoj deteta.

- Bavljenje sportom kod dece se ogleda u razvoju samopouzdanja, poboljšanju kvaliteta sna i zdravih navika, boljem raspoloženju, regulaciji emocija, a samim tim i boljem uspehu u školi. Iz tog razloga fizičko vaspitanje možemo svrstati u jedan od najvažnijih predmeta u školi, koje je jednostavno nedovoljno ozbiljno shvaćeno i prihvaćeno - kaže Rvović.

Fizički i psihički benefiti bavljenja sportom

- Razvoj motoričkih sposobnosti, direktno utiče na usavršavanje i primenu motoričkih umeća i navika neophodnih u svakodnevnim i specifičnim uslovima života. Mišljenja sam da je fizičko vaspitanje koje se odvija u našim školama, jednom ili dva puta nedeljno, nedovoljno za potrebe rasta i razvoja dece. Sa fizičkom aktivnošću trebalo bi krenuti u što ranijem uzrastu, naravno dozirano i u skladu sa uzrastom i potrebama svakog deteta ponaosob, jer svako dete je priča za sebe - ističe Rvović.

Deca imaju prirodnu potrebu za kretanjem, i to utiče na razvoj moždanih funkcija. Razvoj mozga i razvoj motorike pokreta su dva paralelena procesa.

- Svaki pokret tela predstavlja stimulaciju za mozak i važan je za pravilan razvoj nervnog sistema. Da bi organizam pravilno funkcionisao i telo se razvijalo normalno, potrebno je da dete bude fizički aktivno, na šta treba da ga podstiču pre svega roditelji - navodi psihoterapeut.

Međutim, roditelji su često u dilemi kako i kada početi, koji su sportovi najbolji za malu decu, koliko su česte i opasne povrede, kako oni mogu da pomognu detetu da zavoli sport…

- Saveti lekara i trenera su jasni: vežbanje bukvalno od pelena. Fizička aktivnost deteta je veoma važna za pravilan razvoj psihofizičkih funkcija. Zbog toga je potrebno stimulisati decu na fizičku aktivnost i motivisati ih da se bave sportom još od najranijih dana. Vežbanje koje je primereno uzrastu deteta je najbolji način da dete na vreme stekne sportske navike, a deca koja se od malena naviknu na sport obično tokom čitavog života budu bar rekreativci - navodi on.

Kako izabrati odgovarajući sport

Kako navodi Rvović, koji je i dugogodišnji sportista, kod izbora sporta kojim će se dete baviti važno je da on odgovara detetovim sposobnostima i interesovanjima.

- Neadekvatan izbor dovodi dete u neravnopravan položaj, povećava mogućnost povređivanja, doprinosi gubitku interesovanja za sport, a može biti izvor velikog nezadovoljstva i frustracija. Roditelji često prave grešku tako što dete usmeravaju na sport kojim su se oni bavili ili želeli da se bave kada su bili mladi. U tom slučaju, dete se čak može osetiti poniženim, ako ne bude uspešno ili mu treninzi ne budu išli od ruke. Mogu da misle da su razočarali roditelje, koji su im pričali kako su oni bili uspešni u svojim dečjim danima - savetuje Rvović.

On ističe da sport nikako ne bi trebalo birati prema trenutnoj popularnosti neke discipline, plaćenosti profesionalnih sportista, blizini mesta treniranja...

- Procenite individualne veštine i interesovanja deteta, pa pokušajte na osnovu njih da izaberete najprikladniji sport. Takođe, probajte objektivno da procenite sposobnost i spremnost deteta za sportove koji podrazumevaju fizički kontakt i autoritet trenera, kao i da utvrdite njegovu sklonost ka individualnim ili ekipnim sportovima. Obiđite mesto treninga i proverite uslove i način rada, pritom, posebnu pažnju obratite na na: prilagođenost treninga uzrastu deteta, homogenost grupe po starosti i psihofizičkoj zrelosti, rad trenera, njegov odnos prema deci i eventualno prisustvo preterane lične ambicije - savet je Rvovića.

On ističe da bi i roditelji trebalo da preispitaju svoj odnos prema sportu i ambicioznot.

- Deca vole da ih roditelji prate i podržavaju. Međutim, preterano mešanje, davanje saveta i želja da se preuzme uloga trenera je izrazito kontraproduktivno jer zbunjuje decu i dovodi ih u neprijatnu situaciju. Deca moraju naučiti na druge autoritete osim vas, a idealna figura u tom smislu može biti dobar trener. Budite pozitivni i ohrabrujući.

Ne pokazujte nezadovoljstvo kada deci ne ide od ruke, kada pogreše ili kada su meč ili utakmica izgubljeni. Uvek ih bodrite i ohrabrujte, recite im kada su zasluženo izgubili, ali napomenite da će biti bolje sledeći put, te da će uvek biti dovoljno dobri ako nastave da se trude i daju svoj maksimum. Tako ćete steći poverenje deteta, sprečiti razočaranje i održati motivaciju za nastavak treniranja. Na kraju, vaš pozitivan stav je najbolji način da se deca nauče da treba biti dostojanstven i u pobedi i u porazu - kaže Rvović.

On savetuju da se pred detetom roditelji nikako ne ponašaju nepristojno.

- Ne  navijajte na taj način da vas se deca posle stide. Ne vičite, ne vređajte, ne dolazite u konflikt sa sudijama, trenerom ili drugim roditeljima. Ponašajte se onako kako biste voleli da se vaše dete sutra ponaša na stadionu, kada bude bodrilo svoj omiljeni tim. Takmičarski sport je dobra imitacija stvarnog života i prilika da deca nauče realna "pravila igre", što će im biti od koristi u kasnijem životu i radu. Nažalost, svedoci smo da se u našoj zemlji na utakmicama i takmičenjima mlađih odvija pravi mali navijački rat, u koji su umešani razni interesi, sujete i oblici neprofesionalnosti i nevaspitanja - ističe Rvović.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.