Finska bajka: Škole bez ocena, roditelji dobijaju pomoćnicu, a pitanje koje postavljaju deci uveče menja sve

U jednoj kući na severu Evrope, pred spavanje vlada tišina. Nema televizora, nema svetla ekrana ni glasnih podsetnika na sutrašnji dan. Na stolu gori mala lampa, a dete i roditelj razmenjuju jedno jedino pitanje:

„Šta je bilo dobro danas?“

To je deo finskog porodičnog rituala koji se zove closing question – „zatvarajuće pitanje“.

Svako dete, pre nego što utone u san, izgovori poslednji dobar trenutak iz dana koji je za njima.

Bez objašnjenja, bez komentara, bez saveta. Samo rečenica, kratka i tiha, kao tačka na kraju dana.

Ritual koji smiruje mozak

Psiholozi koji su godinama pratili finske porodice u okviru istraživanja o emocionalnoj regulaciji dece otkrili su zapanjujući podatak: tinejdžeri koji su odrastali uz ovaj ritual imali su 60 do 80 odsto niži nivo anksioznosti u odnosu na svoje vršnjake.Razlog nije optimizam, već – kako kažu naučnici – zatvaranje misaonog kruga.

„Kada dete pre spavanja imenuje pozitivan događaj, njegov mozak dobija signal da je dan završen mirno. Kortizol opada, a hipokampus beleži sećanje kao bezbedno“, objašnjava finska psihološkinja Marja-Leena Lahti. „Na taj način nervni sistem uči da svet može da se završi dobro, čak i kad nije bio savršen.“

Za razliku od savremenih večeri u kojima deca zaspe pod plavim svetlom telefona i mislima koje ne prestaju da rade, ova tišina uči njihov mozak da se odmori. „Mi ne stavljamo decu na spavanje“, kaže jedna finska majka, „mi učimo njihov um da se smiri.“

Zemlja u kojoj je porodica prioritet

U finskom društvu, sve — od zakonâ do kulture — postavljeno je tako da dete bude sigurno, uvaženo i slobodno da misli svojom glavom.

Zakon izričito zabranjuje fizičko kažnjavanje dece. Nema udaranja, čupanja ni vikanja: svako ponašanje koje narušava detetovo dostojanstvo tretira se kao nasilje.

„Društvo ne vidi dete kao vlasništvo roditelja, već kao samostalno biće sa pravima,“ stoji u smernicama InfoFinland portala, koji okuplja državne i porodične resurse.

Roditelji su, naravno, primarno odgovorni za dobrobit i uravnotežen razvoj deteta - ali ako im je potrebna pomoć, država ne okreće glavu.

U svakom gradu postoje perhekeskus – porodični centri u kojima roditelji mogu dobiti savet, psihološku podršku ili praktičnu pomoć kroz tzv. home service. Ako je u porodici rođena beba, ako je jedan roditelj iscrpljen ili bolesno dete zahteva dodatnu brigu, socijalne službe nude pomoć u kuvanju, čišćenju, čuvanju dece i organizaciji dana. Cena ove usluge zavisi od prihoda porodice i dostupna je svima - privremeno ili redovno.

„Smatramo da iscrpljen roditelj ne može biti dobar roditelj,“ kaže socijalna radnica iz Espoa. „Naša obaveza je da pomognemo pre nego što problem postane kriza.“

Zemlja u kojoj deca uče kasnije, ali rastu bolje

Finska deca počinju školu sa sedam godina -  godinu dana kasnije bego deca u Srbiji, jer naše predškolsko predstavlja njihov prvi razred. Ipak, kada dođu do međunarodnih testova, oni su među najboljima na svetu.

„To što ne žurimo da decu učimo slovima i brojevima ne znači da ih ne učimo važnim stvarima,“ kaže Pasi Sahlberg, edukator, autor i bivši direktor Ministarstva obrazovanja.

„Fokusiramo se na igru, poverenje i zdravlje. Igru zato što razvija identitet i samopouzdanje. Poverenje zato što verujemo deci, možemo ih pustiti napolje da se igraju bez straha. I zdravlje zato što sve kreće od njega: prenatalna nega, zdravlje majke i bebe, pa pravo roditelja da ostane kod kuće do treće godine deteta.“

U vrtićima i predškolama deca spavaju, prave poklone od recikliranih dugmadi, sama nose svoje tanjire, oblače skafandere i uče da razmišljaju samostalno. Ako neko dete ima problem sa govorom, pažnjom ili motorikom, pomoć se uključuje odmah - bez stigme.

„Deci i roditeljima se nude dodatni resursi od treće godine ako je potrebno, bilo da se radi o govornoj ili fizičkoj terapiji,“ kaže Sahlberg. „To je preventivni pristup, a ne intervencija kada je kasno.“

Škola koja traje kraće, ali ostavlja više prostora za život

Finski učenici imaju 15 minuta pauze na svakih 45 minuta časa i te pauze su obavezne.

Deca tada izlaze napolje, trče, dišu. Nastavnici to ne smatraju gubljenjem vremena, već delom obrazovanja.

„Mi učimo decu da prepoznaju granicu fokusa,“ kaže nastavnica i istraživačica Sanna Jahkola. „Kada su na otvorenom, razvijaju motoriku, orijentaciju, koncentraciju i odnos prema prirodi.“

Škola se ne završava domaćim zadacima, već slobodom. Nema privatnih škola, nema pritiska, nema ocena u prvih šest godina.

„Ovde školovanje nije stres, već deo života,“ kaže Noora Ahmed-Moshe, majka dvoje dece. „U Londonu sam imala osećaj da se stalno takmičimo. U Finskoj učimo da usporimo.“

Društvo koje veruje očevima

Prema podacima OECD-a, Finska je jedina zemlja u kojoj očevi provode više vremena sa decom školskog uzrasta nego majke. To nije slučajno. Finski sistem roditeljskog odsustva jedan je od najnaprednijih na svetu:

Majke imaju četiri meseca plaćenog porodiljskog odsustva, očevi više od dva meseca, a pet dodatnih meseci roditelji mogu podeliti po dogovoru.

„Ovo nije pitanje prava majke ili oca, već pravo deteta da provodi vreme sa oba roditelja,“ kaže ministarka porodičnih pitanja Annika Saarikko.

Zbog toga je pokrenuta i kampanja „It’s Daddy Time!“ sa slikama građevinaca koji guraju kolica.

„Želimo da očevi koriste odsustvo. Povezanost oca i bebe u prvim godinama je ključna,“ dodaje Saarikko.

U praksi, mnogi očevi ostaju kod kuće i po 10 meseci.

„Nikome to nije čudno,“ kaže Sami Sulin, bankar iz Helsinkija. „To je postalo normalno - i prijatno.“

Država koja pomaže od prvog dana

U Finskoj roditeljstvo počinje mnogo pre rođenja deteta. Trudnice imaju besplatne preglede - 11 do 15 puta tokom trudnoće - i nemaju troškove porođaja.
A tu je i poznata „baby box“, državna kutija koja se dobija od 1938. godine: puna garderobe, ćebadi, kozmetike i malog dušeka.

Da bi se preuzela, majka mora otići na prvi prenatalni pregled do četvrtog meseca trudnoće.

„Kutija je samo simbol,“ kaže Anita Haataja iz socijalne agencije Kela. „Ono što spašava živote jeste kontakt sa sistemom, briga i nadzor.“

Zahvaljujući toj mreži podrške, Finska ima jednu od najnižih stopa smrtnosti novorođenčadi na svetu — 1,7 na 1.000 živorođenih, u poređenju sa 5,8 u SAD-u.

Kultura ravnopravnosti i poverenja

Finska je druga zemlja na svetu koja je ženama dala pravo glasa, a prva koja im je 1906. omogućila puna politička prava. Danas, 42% poslanika su žene, a polovina ministara su majke male dece. Ministarka Saarikko, koja ima trogodišnje dete u državnom vrtiću, kaže:

„Ovde možete biti mlada žena i ministarka. Kombinacija porodice i karijere nije laka, ali je moguća.“

Radno vreme u Finskoj prilagođeno je porodičnom životu — većina ljudi počinje dan oko osam ujutru i završava posao do četiri ili pet popodne, što roditeljima omogućava da provedu popodne sa decom. Fleksibilno radno vreme i mogućnost rada od kuće nisu izuzetak, već deo kulture poverenja između poslodavca i zaposlenog. Takva organizacija doprinosi ravnoteži između privatnog i poslovnog života, a roditeljima daje priliku da budu prisutni u svakodnevici svoje dece.

Sisu: tiha hrabrost svakodnevnog života

U pozadini svega leži stara finska reč – sisu. Teško ju je prevesti, ali znači upornost, mirnu snagu i sposobnost da izdržiš do kraja.

Sisu se ne uči kroz teoriju, već kroz praksu: kroz igre koje traju, razgovore koji smiruju, i kroz rečenicu izgovorenu pred san – „Šta je bilo dobro danas?“.

„Dete koje nauči da svet može da se završi mirno, i kad dan nije bio savršen, naučilo je osnovu emocionalne otpornosti,“ kaže terapeut Ben Furman.

I to je možda tajna finskog uspeha: nisu bogatiji, nisu ni srećniji po sili zakona — već mirniji, jer su naučeni da zatvore dan.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.