Oprezno sa samokritikom, može biti pogubna po mentalno zdravlje

Svi mi posedujemo unutrašnji glas. No, šta kada taj glas - umesto da pomaže, savetuje i čini nas boljim - počne da kritikuje, sabotira i „časti“ pogrdnim rečima, i to neprestano?! Sudeći prema rečima psihologa Anđelije Simić, ova pojava nije nimalo bezazlena.

Neprestana samokritika se izuzetno loše odražava na mentalno zdravlje. U pitanju je naš unutrašnji samogovor, a upravo on gradi naše emocije i ponašanja.

Ako prema sebi ne razvijamo jedan adekvatan, racionalan stav prihvatanja i zdravog kriticizma, gotovo sigurno ćemo imati problema sa niskim samopouzdanjem, anksioznošću (posebno u društvenim situacijama), pa i depresivnošću, što nekada, nažalost, može i fatalno da se završi.

Preterano kritički stav prema sebi se najčešće razvija tokom detinjstva usled direktnih roditeljskih poruka, pre svega otvorene kritike, ali se može razvijati i tokom adolescencije, usled neprihvatanja od strana vršnjaka, vršnjačkog nasilja ili teškoća u prilagođavanju u školskom periodu.

– Kao deca prolazimo kroz takozvanu fazu egocentrizma, što u prevodu znači da sve što nam se kaže tumačimo u skladu sa nama samima i smatramo da je do nas. To je normalna faza našeg razvoja mišljenja, ali ako u toj fazi primamo poruke koje su kritičke, dolazi do toga da u to zaista i poverujemo. Dete koje neprestano kritikujemo ne prestaje da voli roditelje, već prestaje da voli sebe i teži jednom nezdravom perfekcionističkom stavu ka sebi, nekada i ka drugima, kao i preteranom udovoljavanju drugima da bi zadobilo ljubav i odobravanje – objašnjava Simić.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Andjelija Simic (@psychology_unplugged)

Samokritici možemo biti izlaženi svi - pol, godine ili životne okolnosti tu nemaju presudnu ulogu. Ipak, kako ističe naša sagovornica u razgovoru za Ona.rs, ova pojava izraženija je kod određenih kategorija ličnosti:

– U pitanju su ljudi koji imaju perfekcionističke tendencije prema sebi, kao i oni koji druge stavljaju na prvo mesto, dok sebe sistematski zanemaruju. Ovakve osobe najčešće nedovoljno racionalno vide kako druge tako i sebe – skloni su precenjivanju tuđih kvaliteta i sposobnosti, a sopstvenom potcenjivanju smatrajući da moraju da ispune sve (u njihovoj glavi zadate) stavke da bi bili prihvaćeni – kaže naša sagovornica.

Na putu do korigovanja ovakvog negativnog odnosa prema sebi, pre svega je potrebno da ga prepoznamo, što, čini se, nije nimalo lako. Razlozi leže u tome što u posmatranju sebe nemamo objektivnost kakvu posedujemo kada posmatramo i analiziramo druge. Uz pomoć stručnih lica, psihologa ili psihoterapeuta, ovo je moguće naučiti, baš kao i sposobnost da svesno odlučujemo kom misaonom toku ćemo se prepuštati:

– Važno je da izgradimo jedan racionalan stav prema sebi. Da naučimo da, čak i onda kada nam se nešto ne dopada kod sebe, to ako možemo – korigujemo, a ako ne – prihvatimo. Mi nismo samo jedna osobina već skup osobina i kao takvi nastupamo u ovom svetu. Važno je znati i to da se ovakav stav vežba i da je potrebno biti strpljiv i posvećen kako bismo ranije usvojeno i naučeno iscelili i korigovali – savetuje naša sagovornica.

(Ona.rs/Tamara Kostić)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.