• 0

Oprezno sa samokritikom, može biti pogubna po mentalno zdravlje

Nisko samopuzdanje, anskioznost, pa i depresivnost mogu biti posledice grubih reči koje sebi upućujemo, upozorava psiholog Anđelija Simić

  • 0
zabrinuta žena

Foto: Shutterstock

Svi mi posedujemo unutrašnji glas. No, šta kada taj glas - umesto da pomaže, savetuje i čini nas boljim - počne da kritikuje, sabotira i „časti“ pogrdnim rečima, i to neprestano?! Sudeći prema rečima psihologa Anđelije Simić, ova pojava nije nimalo bezazlena.

Neprestana samokritika se izuzetno loše odražava na mentalno zdravlje. U pitanju je naš unutrašnji samogovor, a upravo on gradi naše emocije i ponašanja.

Ako prema sebi ne razvijamo jedan adekvatan, racionalan stav prihvatanja i zdravog kriticizma, gotovo sigurno ćemo imati problema sa niskim samopouzdanjem, anksioznošću (posebno u društvenim situacijama), pa i depresivnošću, što nekada, nažalost, može i fatalno da se završi.

Preterano kritički stav prema sebi se najčešće razvija tokom detinjstva usled direktnih roditeljskih poruka, pre svega otvorene kritike, ali se može razvijati i tokom adolescencije, usled neprihvatanja od strana vršnjaka, vršnjačkog nasilja ili teškoća u prilagođavanju u školskom periodu.

– Kao deca prolazimo kroz takozvanu fazu egocentrizma, što u prevodu znači da sve što nam se kaže tumačimo u skladu sa nama samima i smatramo da je do nas. To je normalna faza našeg razvoja mišljenja, ali ako u toj fazi primamo poruke koje su kritičke, dolazi do toga da u to zaista i poverujemo. Dete koje neprestano kritikujemo ne prestaje da voli roditelje, već prestaje da voli sebe i teži jednom nezdravom perfekcionističkom stavu ka sebi, nekada i ka drugima, kao i preteranom udovoljavanju drugima da bi zadobilo ljubav i odobravanje – objašnjava Simić.

 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Andjelija Simic (@psychology_unplugged)

Samokritici možemo biti izlaženi svi - pol, godine ili životne okolnosti tu nemaju presudnu ulogu. Ipak, kako ističe naša sagovornica u razgovoru za Ona.rs, ova pojava izraženija je kod određenih kategorija ličnosti:

U pitanju su ljudi koji imaju perfekcionističke tendencije prema sebi, kao i oni koji druge stavljaju na prvo mesto, dok sebe sistematski zanemaruju. Ovakve osobe najčešće nedovoljno racionalno vide kako druge tako i sebe skloni su precenjivanju tuđih kvaliteta i sposobnosti, a sopstvenom potcenjivanju smatrajući da moraju da ispune sve (u njihovoj glavi zadate) stavke da bi bili prihvaćeni kaže naša sagovornica.

Na putu do korigovanja ovakvog negativnog odnosa prema sebi, pre svega je potrebno da ga prepoznamo, što, čini se, nije nimalo lako. Razlozi leže u tome što u posmatranju sebe nemamo objektivnost kakvu posedujemo kada posmatramo i analiziramo druge. Uz pomoć stručnih lica, psihologa ili psihoterapeuta, ovo je moguće naučiti, baš kao i sposobnost da svesno odlučujemo kom misaonom toku ćemo se prepuštati:

Važno je da izgradimo jedan racionalan stav prema sebi. Da naučimo da, čak i onda kada nam se nešto ne dopada kod sebe, to ako možemo korigujemo, a ako ne prihvatimo. Mi nismo samo jedna osobina već skup osobina i kao takvi nastupamo u ovom svetu. Važno je znati i to da se ovakav stav vežba i da je potrebno biti strpljiv i posvećen kako bismo ranije usvojeno i naučeno iscelili i korigovali – savetuje naša sagovornica.

(Ona.rs/Tamara Kostić)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Povezane vesti

Najnovije iz rubrike Porodica