Stres zbog kraja školske godine: Psiholog objašnjava kako da ga pobede i deca i roditelji

Do kraja školske godine ostalo je malo više od mesec dana, a ovo vreme obično donosi glavobolje većini dece, ali i roditeljima.

Roditelji insistiraju na pojačanom učenju, a deca osećaju pritisak zbog učestalih ispitivanja i testova u školi, ali i zbog očekivanja roditelja u vezi sa školskim uspehom.

Većina roditelja ne razmišlja o tome da stres koji naša deca proživljavaju u različitim situacijama "telo pamti", pa neretko može da izazove, ako ništa drugo, pad imuniteta koji povlači neke ozbiljnije posledice po njihovo zdravlje.

- Deca zbog pritisaka koje imaju, što od škole što od roditelja pred kraj školske godine, osećaju strah, uzbuđenje, uznemirenost i teskobu - kaže za Ona.rs psiholog Marija Ristić.

Ona dodaje da se ovi osećaji definišu kao stres, koji je svojstven odraslima, ali i deci.

- Pošto stres ne bira godine, jednako ga mogu osećati deca u prvom, petom ili osmom razredu, kao i u srednjoj školi. Dugotrajna izloženost stresu takođe je rizična za njihovo zdravlje, kao i za zdravlje odraslih. Zato im je potrebna podrška i razumevanje porodice, škole i okoline - kaže psiholog.

Ona napominje da je veoma važno da roditelji razgovaraju sa decom i pokušaju da im pomognu da se oslobode pritiska.

- Razgovarajte sa njima, nemojte u prvi plan stavljati vaša očekivanja, već osećanja deteta. Posebno, ako govorimo o deci koja su u starijim razredima i kod koje je počeo pubertet. To je doba koje donosi promene, pa i oni često menjaju odnos prema učenju, školi, obavezama... Umesto da ih kritikujete, ohrabrite ih, ali, ako im je potrebno, dajte im i konkretnu pomoć u planiranju vremena ili organizaciji obaveza - savetuje Ristić.

Kako navodi, kod nas važi ono pravilo koje smo usvojili od ranijih generacija da se "stolica zagreje" pred kraj i da se igranje i slobodne aktivnosti svedu na minimum.

- Ovo je, naravno, pogrešno, jer deci, kada su pod stresom, treba više vremena za opuštanje, igru i druženje. To je posebno značajno, jer oni skoro dve godine zbog pandemije nisu išli u školu po uobičajenom ritmu i malo su izgubili konce. To bi trebalo da imaju na umu i nastavnici i roditelji kada su školarci u pitanju. Za roditelje je vrlo važno da odvoje svoje projekcije, od detetovih mogućnosti i sposobnosti - ističe psiholog.

Kako navodi, taj pritisak zbog popravljanja ocena na kraju godine neće doneti ništa posebno.

- Ako dete nije učilo tokom cele godine, malo će moći da uradi na samom kraju školske godine. U takvim slučajevima su deca izložena najvećem stresu. Okolina ih vidi samo kao učenike, a ne i kao decu koja imaju pravo na opuštanje, igru i odmor, što njima predstavlja dodatno opterećenje - ističe Ristić.

Ona kaže da kazne i sankcionisanje neće pomoći u situacijama kada je i dete samo frustrirano svojim neuspehom.

- Znači, najvažnije je pre svega pokazati razumevanje, podršku i pružiti pomoć. Pokušajte da smirite dete i uverite ga da nije sve izgubljeno i da je svaki problem rešiv. Pronađite i odaberite neku od metoda za pomoć u učenju, pa mu pomozite da je usvoji. Mentalne mape mogu biti vrlo korisne u razvijanju samostalnosti kod učenja, a posredno utiču i na uspeh u učenju - kaže psiholog.

Deca, kako navodi, najbolje uče u društvu vršnjaka.

- Dozvolite im da uče u društvu sa drugaricom ili drugom koji ima bolju ocenu iz za njih spornog predmeta. To takođe može da pomogne. Pomozite detetu da savlada gradivo i tako što ćete ga ispitivati naučeno na dnevnoj bazi, a ono će steći volju i samopouzdanje kada bude shvatilo i uočilo da napreduje - ističe Ristić.

Ona navodi da je nekada roditeljima koji su svesni sposobnosti svoje dece teško da se pomire sa njihovim neradom.

- To je potpuno razumljivo. Kada imate dete za koje znate da može da ima dobre rezultate, a ono je lenjo ili ne voli da uči, na roditelje to deluje prilično frustrirajuće. U toj situaciji roditelji mogu da primene određene sankcije, poput ukidanja nekih privilegija, ali imajte na umu da to neće uvek dati očekivan rezultat, naročito kod tinejdžera - navodi psiholog.

Ona savetuje da je kod dece koja imaju negativne ocene važnije da se fokusiramo na pripreme za popravni ispit nego na kaznu.

- Ako dete ne uspe da popravi lošu ocenu do kraja školske godine, roditelji ne bi trebalo da pribegavaju kaznama već se da se koncentrišu na pripreme za popravni ispit - ističe Ristić.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.