Šest koraka kako da saopštite detetu lošu vest: Sve je u dobroj pripremi za razgovor

Profesionalci, kao što su psiholozi, prolaze godinama obuke i stiču praktična iskustva kako bi izgradili svoje komunikacijske veštine da pažljivo prenesu nekome "teške vesti". Ono što najbrže nauče jeste da je, kada je u pitanju saopštavanje loših vesti deci, neophodno da se priprema za takav razgovor.

Roditelji, međutim, nemaju tu vrstu obuke i treninga i moraju da nauče kako da se nose sa situacijom koja nailazi. Ono što je izvesno jeste da će svaki roditelj, u nekom trenutku, morati da saopšti svojoj deci neku lošu ili neprijatnu vest. Bilo da se radi o smrti kućnog ljubimca, o selidbi, razdvajanju ili razvodu ili, pak, smrti voljene osobe – deci i roditeljima će biti potrebna pomoć da se snađu u svojim emocionalnim reakcijama i uputstvo kako da se ponašanju kroz takav turbulentan period.

Ovakva situacija može da bude zastrašujuća za roditelja, jer mogu da se osećaju neadekvatnim da se nose sa takvim situacijama. Istraživanja i iskustvo govore da je, ako se nađete pred jednim takvim razgovorom, ključno da deci date do znanja da ste dostupni da odgovorite na sva pitanja i da pružite onoliko podrške koliko je potrebno. Sajt ChildPsychologist daje primer i nekoliko drugih vrhunskih saveta kako deci da sopštite loše vesti i kako da se "nosite" sa njihovim reakcijama.

Budite iskreni

Izložite činjenice na razvojnom nivou koji odgovara uzrastu deteta. Mlađoj deci će možda trebati pomoć da shvate posledice loših vesti. Na primer, saopštavanje vesti o smrti ili gubitku može dovesti do razgovora o tome šta smrt zaista znači.

Koristite reči koje dete razume i izbegavajte da kažete stvari na način koji bi mogao da zbuni decu o tome šta im zaista govorite. Jasno se izražavajte.

Kod tinejdžera je vema važno da se stvari ne uvijaju ili da se ograničavaju detalji informacija, jer često to dožive kao nepošteno i snishodljivo. Studija o mladim osobama ovog doba otkrila je da, ukoliko su smatrali da njihovi roditelji nešto kriju ili da nisu bili u potpunosti iskreni, njihova reakcija je bila negativna.

Budite spremni da odgovorite na njihova pitanja

Deca žele odgovore na svoja pitanja. Istraživanje među mladim odraslim osobama pokazalo je da su oni koji su imali pristup informacijama koje su tražili od svojih roditelja u vremenima krize bili mnogo zadovoljniji od onih kojima je rečeno da „ne postavljaju pitanja“.

Neophodno je obratiti pažnju i na vreme kada ćete da vodite razgovor sa svojom decom, da im se pruži prilika da reaguju i razmisle o tome šta žele da pitaju i da vi imate dovoljno vremena da mirno odgovorite na njih. Izbegavajte teške razgovore neposredno pre škole ili posla, jer prihvatanje novih informacija može da dovede do stresa i anksioznosti, bez mogućnosti da se na odgovarajući način pozabavite novim osećanjima.

Pored toga, budite spremni na nezgodna pitanja i pripremite se da odgovorite na njih ako možete. Ako ne možete da odgovorite na određeno pitanje, u redu je da priznate da ne znate, umesto da previše zakomplikujete objašnjenje.

Poštujte njihovu sposobnost da se nose sa vestima i njihovo pravo da ih čuju

Poštovanje razvojne faze i zrelosti dece je neophodno. Niko ne voli da se nipodaštava. Deca čiji roditelji s njima razgovaraju kao sa „jednakima“ osećaju se poštovano i verovatno će zrelije reagovati u problematičnoj situaciji.

Studija otkriva da su mladi ispitanici koji su uvideli da su njihovi roditelji sa njima razgovarali o teškim pitanjima kao da su vršnjaci prijavili bolje reakcije na novosti i, zauzvrat, osećali veću bliskost u odnosima sa roditeljima nakon saznanja i razgovora o lošim vestima.

Ulijte deci sigurnost

Roditelji treba da pruže utehu i uliju sigurnost deci u stresnim i teškim vremenima. Objasnite im i pustite ih da je u redu da osećaju šta god osećaju (npr. tugu, bes). Potvrdite im da su takve emocije potpuno validna reakcija na datu situaciju. Uverite ih da ćete u svakom trenutku biti dostupni da odgovorite na sva njihova pitanja ili da ponovo razgovarate o toj situaciji ako žele. Uverite ih da su voljeni.

Pružite primer dobre brige o sebi 

Obavezno podelite kako se i vi osećate. Briga o sopstvenom emocionalnom blagostanju je od suštinskog značaja i biti iskren je deo toga. Sasvim je u redu da dozvolite svojoj deci da vide da ste tužni, ljuti, uznemireni itd. Ovo im daje priliku da vide kako emocije utiču na druge ljude i kako da ih efikasno regulišu.

Roditelji su emotivni uzori, posebno u kriznim vremenima, a vaša deca će, to je neizbežno, tražiti od vas da procenite koji je način da se adekvatno reaguje u takvim situacijama. Budite prirodni i pričajte o tome iskreno.

Potražite pomoć za sebe i svoje dete ako je potrebno

Uzimajući sve ovo u obzir, od suštinske je važnosti da se obratite za pomoć kada je to potrebno, i za sebe i za svoje dete. Ako podelite kako se osećate ili šta vam je potrebno sa porodicom i prijateljima, to može da pomogne svima da se bolje nose sa novonastalom situacijom.

Pored toga, ako se osećate preopterećeno ili vam se čini da vaša deca imaju poteškoće da se nose sa vestima, pronađite dečjeg psihologa koji može da radi sa vašom porodicom. Dečji psiholozi mogu da vam pomognu da razvijete odgovarajuću strategiju za napredovanje.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.