• 0

Psiholog objašnjava da li je "batina iz raja izašla" i kako roditelji treba da se ponašaju pred decom

, Ona.rs

- Mi deci postavljamo razne zahteve i zabranjujemo im gledanje televizije, korišćenje mobilnih telefona, društvenih mreža, a mi to isto radimo. Ipak smo mi glavni uzor svojoj deci

  • 0
dete, grdnja, vaspitanje, neposlušnost

Foto: Shutterstock

Nekada se smatralo da su "batine iz raja izašle" i da će deca tako najbolje da nauče šta je dobro a šta nije, dok je danas došlo vreme kada se zabranjuje da se najmlađi vaspitaju udaranjem.

Fizičko kažnjavanje dece nekada je bilo uobičajena stvar i podrazumevalo je primenu nekog oblika fizičkog bola kao odgovor na neželjeno ponašanje.

Podaci iz sveta nam govore da se neki vid fizičkog kažnjavanja povremeno sprovodi u više od 90 odsto porodica u cilju vaspitavanja dece. Ako pitate psihologe, jednoglasno će vam reći da su batine neprihvatljiv vid disciplinovanja deteta izuzimajući "upozorenja blagog udarca po zadnjici“ kako bi se modifikovalo dečje pnašanje.

Ipak, mnogi roditelji danas kažu da nemaju drugo rešenje osim da dete kazne batinama jer je neposlušno i van kontrole. S druge strane, starije generacije bi rekle da su danas deca neposlušnija i "bezobraznija“ jer nema više onog starog vaspitnog metoda i kažnjavanja batinama.

Ovim povodom razgovarali smo sa psihologom Brankom Tišmom, koja je na naš portal objasnila da roditelji prvenstveno treba jasno da definišu zahteve koje stavljaju pred decu.

- Ova tema izaziva velike polemike, da li decu treba kažnjavati i kako ih kažnjavati i da li je batina nešto što treba da se koristi u svakodnevnom životu. Nekada se koristila batina, deca su se tako kažnjavala, ali i na druge načine. U nekim porodicama se nikada nisu koristile batine, ali se zato mnogo pričalo. Iz svog detinjstva se sećam da su mi pričali "radije bih da me istuče nego što mi onoliko priča" - kaže naša sagovornica.

Majka, otac, roditelju tuku dete, decu, nasilje nad decom, dečje batine, vaspitanje

Foto-ilustracija: Shutterstock

- Treba sagledati dve različite varijante, tj. ono šta je veće maltretiranje za dete. Treba da vodimo računa da, kada kažnjavamo dete, da ono zna zašto ga kažnjavamo, kako ga kažnjavamo i da li smo mi kao roditelji i vaspitači dosledni onome što radimo, da li imamo jasne kriterijume, da li jasno prosleđujemo deci svoje zahteve i naša očekivanja. Vrlo često imamo visoka očekivanja koja ne saopštavamo deci nego očekujemo da budu odlična, da budu izuzetna, da budu vaspitana, a da pri tome mi nismo jasno i glasno formulisali naša očekivanja i nismo ih pretočili u životni kontekst u kome deca znaju kada i kako treba da se ponašaju i kako da ispunjavaju zahteve koji su pred njima - objašnjava ona.

- Druga jako važna stavka je doslednost. Često smo nedosledni u svojim zahtevima jer nismo sigurni da li nešto treba da očekujemo od dece, a često nemamo ni vremena da se bavimo time, pa od prilike do prilike, u zavisnosti od našeg raspoloženja, nešto zabranimo, nešto nekada pustimo i tako zapravo zbunjujemo decu.

- Jako je važno, stoga, biti jasan u zahtevima i očekivanjima i biti dosledan tome. Naravno, postoje izuzeci, ali kada hoćemo da damo nešto deci što im inače ne dajemo, onda i to treba jasno i glasno da im definišemo tipa "sada si ovo dobio jer ti je rođendan" kako bismo im jasno dali do znanja zašto odustajemo od svog uobičajenog očekivanja - kaže Branka Tišma.

Majka, otac, roditelju tuku dete, decu, nasilje nad decom, dečje batine, vaspitanje

Foto-ilustracija: Shutterstock

- Mi deci postavljamo razne zahteve i zabranjujemo im gledanje televizije, korišćenje mobilnih telefona, društvenih mreža, a mi to isto radimo. Ipak smo mi glavni uzor svojoj deci. Treba da budemo jasni u tome šta očekujemo od nas i šta očekujemo od dece, jer to što očekujemo od dece je u suprotnosti sa onim što svakodnevno radimo.

Na pitanje da li zaista svaka situacija može da se reši pričom, naša sagvornica kaže da nije samo priča važna već i postupci roditelja.

- Ne igraju samo reči ulgu već i postupci, modeli ponašanja i jasno definisana očekivanja. To je ceo kontekst u kojem dete živi i u kome gradimo odnos sa detetom i sa okolinom i sa svima onima koji su uključeni u detetovo odrastanje. Ne možemo kritikovati po nekome u svoja četiri zida pred detetom, a onda se ljubazno javljati, dete tada ostaje zbunjeno. Mi moramo da povedemo računa o tome da li ćemo komentarisati pred detetom o nekome ili nečemu zbog čega smo nezadovoljni ili ćemo sačekati neku drugu priliku da to podelimo s nekim s kime želimo, a da dete ostane pošteđemo te konfuzije i o tim stvarima treba jako da se vodi računa.

Roditelji roditeljstvo vaspitanje dete ćerka

Foto: Shutterstock

- Deca neće imati priliku da grade dobre odnose ako smo stalno nezadovoljni i ljuti i ako nam je stalno neko drugi kriv što nešto nije kako treba- zaključila je Branka Tišma.

(Ona.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Povezane vesti

Najnovije iz rubrike Porodica