4 uloge koje deca alkoholičara preuzimaju na sebe

Alkoholizam kao bolest zavisnosti nije bolest pojedinca, već cele porodice. Ova vrsta zavisnosti ne samo da uništava život onom koji pije, već razara i živote osoba iz njegovog/njenog najbližeg okruženja.

Roditeljska zavisnost od alkohola na poseban način obeležava živote dece koja zbog toga preuzimaju različite uloge.

Kako za Ona.rs kaže psihoterapeut Olivera Džunić iz Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević”, u procesu lečenja alkoholizma ovu bolest nosi jedan član koji se naziva “identifikovanim pacijentom”, ali nisu pošteđeni ni ostali članovi porodice, posebno deca.

Od “belih vitezova” do izgubljene dece

- Ona mogu da odrastu u potpuno zdrave i prave ljude - ističe psihoterapeut Džunić.

- Neka deca odu u hiperrealizaciju; postanu fantastični mladi ljudi, ostvaruju fenomenalne rezultate, postanu odlični sportisti, vrhunski stručnjaci u oblastima koje odaberu... To su takozvani beli vitezovi ili heroji i najčešće su najstarija deca u porodici koja preuzimaju brigu o ostalima. “Beli vitezovi”, takođe, štite majku koja je često žrtva ako je otac alkoholičar i obrnuto.

Drugo dete koje raste u porodici u kojoj su jedan ili oba roditelja alkoholičari uglavnom postane „crna ovca“: najgore je u školi, uvek pravi probleme… Kako navodi psihoterapeut Džunić, ono privlači pažnju na suprotan način od starijeg deteta, “belog viteza”.

- Treće i ostala deca uglavnom pođu po modelu „izgubljenog deteta“. Ova deca su dobra, ali su neintegrisana u društvo. Nemaju drugare, nemaju kontakte, osećaju se usamljeno i izgubljeno, jer na njih niko nije stigao da obrati pažnju - objašnjava sagovornica našeg portala.

Utešitelji

Najzad, još jedna uloga koju preuzimaju deca odrasla u porodici u kojoj su jedan ili oba roditelja imala bolest zavisnosti od alkohola je uloga utešitelja.

- To su oni ljudi koji su uvek tu za sve svoje prijatelje, u pola dana i u pola noći, rešavaju tuđe probleme, nije im teško da urade sve što je ljudima oko njih potrebno… Takođe, oni se investiraju u zajednicu, pa postaju strastveni borci za prava građana ili za prava životinja; oni se tu negde prazne - otkriva psihoterapeutkinja.

Maksimalnim, nesebičnim angažovanjem na različitim poljima “deca utešitelji” pokušavaju da kompenzuju ono što nisu imala tokom odrastanja zbog bolesti zavisnosti jednog ili oba roditelja - život u skladnoj i stabinoj porodici kakav svako zaslužuje. Zbog toga “deca utešitelji” pružaju drugima ono što je njima samima bilo uskraćeno tokom odrastanja.

- Potrebu da uteše svoje roditelje zbog bolesti koja im se uselila u porodicu ovakva deca pokušavaju da isprojektuju u zajednicu - objašnjava psihoterapeut.

Nije retkost da “deca utešitelji” na neki način žrtvuju svoj život kako bi zalečila rane iz detinjstva. Kako objašnjava sagovornica našeg portala, događa se da ova deca ili ne formiraju svoju porodicu ili imaju rasturenu porodicu ili se intenzivno bave kućnim ljubimcima.

Prevazilaženje griže savesti

Psihoterapeut Džunić podseća da u našoj sredini alkoholizam u porodici mnogi tretiraju kao ličnu sramotu i stid, a ne kao bolest, pa je logičan sled stvari da se o alkoholizmu ne govori “van kuće”.

- Na ovim prostorima važi pravilo da bi problem trebalo da “ostane u kući”. Često čujemo rečenicu: “Ne mora svako da zna naše probleme.” A ko je to “svako”? Komšinica? Rođak? Stručnjak? Bolesna porodica je uvek zatvorena, jer na taj način čuva tajnu i štiti se od sramote - prepričava sagovornica našeg portala.

Činjenica da se o alkoholizmu kao bolesti zavisnosti sve češće govori donekle menja i odluke članova porodice alkoholičara da se o ovom problemu konsultuju sa stručnjakom. To najčešće čine deca koja su tada u dodatnom problemu - porodica ih odbacuje, jer su “odala tajnu”. A stvari su, ističe psihoterapeut Džunić, zapravo sasvim drugačije:

- Onaj član porodice koji o problemu alkoholizma razgovara sa stručnjakom je lojalan član porodice koji želi da reši taj problem. Ujedno, on želi da se izbori za sebe, za svoje zdravlje. Ukoliko mu ostali članovi porodice nameću grižu savesti što je porodičnu tajnu podelio sa drugima, trebalo bi da bude svestan da nije napravio nikakvu grešku i da je zapravo borac koji svojoj porodici i sebi želi najbolje.

Ponekad je rešenje i potpuni prekid veza sa porodicom koja odbacuje onog člana koji je o problemu alkoholizma razgovarao sa drugima. Ovaj potez, ističe psihoterapeut Džunić, nije nimalo lak, ali je nekada neophodan.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.