Toplina i mir Božji u svakom domu: Običaji koji prate Badnji dan i božićno jutro

U Srbiji se, po julijanskom kalendaru šestog januara proslavlja Badnji dan, odnosno Badnje veče. Uz tradicionalno unošenje i paljenje badnjaka u porodičnim domovima, ispred pravoslavnih hramova, praćeno liturgijama i posnim trpezama, dočekujemo Hristovo rođenje.

Mnogi običaji koji se vezuju za Božić su paganskog porekla, ali su se zadržala. Za stare Slovene, hrast je uvek važio za sveto drvo, pa se njegova grana i seče na Badnji dan i unosi u domove. Upravo je Badnji dan ime i dobio po badnjaku, hrastovom drvetu, za čiju su seču i paljenje vezani mnogi običaji koji se razlikuju po različitim delovima Srbije.

Odlazak po badnjak

Na Badnje jutro muškarac ili svi muškarci iz jedne kuće i komšiluka će se okupiti i krenuti u šumu, u seču badnjaka. Pucanjem iz puške se u ranu zoru najavljuje odlazak po badnjake. Veruje se da bi trebalo da se u kuću donese onoliko badnjaka koliko ima muških članova u porodici. Najčešće se donosi samo jedna grana koja se posle ponovo seče u kući, kako bi se položajnik (ili polaznik) na Božićnje jutro njome koristio.

Drvo se seče tako da padne na istočnu stranu, iz tri udarca, a ako to ne uspe, onda se iskida rukama.

Kada domaćin donese badnjak, on ga najpre odloži uz zid kuće, a tek nakon što se smrkne ga unosi u kuću.

Unošenje u dom

Za to vreme, domaćice u kući pripremaju sve za unošenje badnjaka u dom. U jedno sito se stavljaju žitarice, kao i suve šljive, orasi, ponegde i kovanice. Sito stoji ispod stola za kojim će se večerati, a ispod kog će biti stavljena slama, a može stajati i kod peći. Pred sam dolazak domaćina i unošenje badnjaka, domaćica ga uzima i sadržaj sita posipa po badnjaku.

To sve, u nekim domovima, prate sledeće reči. Najpre domaćin kuca, a ukućani treba da upitaju; "Ko je?". Na to će domaćin odgovoriti: "Badnjak vam dolazi u kuću". Ukućani potom otvaraju vrata uz; "Dobro veče, badnjače!".

Domaćin, prema verovanjima treba u kuću da zakorači desnom nogom i da uzvikne: "Srećno Badnje veče".

Domaćica tada posipa badnjak, otpozdravlja ga uz: "Bog ti sreću dao", a mališani iz kuće prate domaćina koji sa badnjakom obilazi kuću i kvoče kao kokoška, dok oni pijuču kao pilići. Veruje se da u svaki ćošak doma treba da se baci po jedan orah, a da se oni sklanjaju tek nakon Božića.

Sa badnjakom se unosi i slama. Slama ispod stola simbolizuje slamu na kojoj je rođen Isus Hrist i njenim unošenjem u dom se veruje da se unosi Božji blagoslov i sastavni je deo obeležavanja Badnje večeri.

Badnjak ili samo grančica se nakon unošenja spaljuju, što predstavlja toplinu i svetlost, odnosno toplinu mira Božjeg koji dolazi sa rađanjem Hristovim. Ta toplina i mir treba da se osete u svakom domu.

Zatim svi sedaju za trpezu, posebnu spremljenu za Badnje veče. Ovo je poslednji dan velikog posta, samim tim ovo je i poslednja posna trpeza, a ona podrazumeva pasulj, ribu, krompir salatu, voćnu pitu, suve plodove voća.

Božićno jutro

Prvi posetilac nečijeg doma na dan Božića zove se položajnik ili polaznik. Njegov zadatak je da odlomi grančicu badnjaka i da njome džara vatru uz ponavljanje različitih mantri, ali najčešće se govori: "Koliko varnica, toliko parica. Koliko varnica, toliko sreće. Koliko varnica toliko u toru ovaca. Koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca. A najviše zdravlja i veselja".

Položajnik tada ostaje sa porodicom da se okade i seda za trpezu. Za njega treba da bude već pripremljen simbolični poklon. Međutim, sve je češća pojava da svaka kuća ima svog položajnika i da je to svake godine isti, ili se po dogovoru menja - unuci idu kod baka i deka, devojke u kuću svog momka i slično.

Uz trpezu koja podrazumeva pečenje ujutru se služi i česnica. Negde je to kolač, negde je slatka, a negde se pravi kao proja - od kukuruznog brašna. U nju se ubacuju žitarice, pa ako se nekome padne parče koje to sadrži, znači da će godina za njega biti plodna i rodna. Ili može važiti za domaćinstvo i useve te porodice. Ko izvuče dren biće zdrav, a svi se najviše raduju da izvuku kovanicu - znak da će ove godine biti bolje na finansijskom planu.

Još jedan običaj u vezi sa trpezom je i pravljenje miliprota. Prave se za Božić i Vasrks, a u nekim domaćinstvima rezervisani su samo za jedan praznik. I položajnik dobija svoj miliprot. To je slatko pecivo koje se mesi u obliku pletenice. Može se praviti i suvo ili sa dodacima čokolade, suvog grožđa ili nečeg drugog.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.