Deca najviše uživaju u praznicima: Ovo su stare vaskršnje igre i običaji za najmlađe

Dan kada je Hrist postradao smatra se najtužnijim danom u godini i tog dana ne služi se liturgija. Za Veliki Petak običaji se odnose prevashodno na farbanje uskršnja jaja, a jedno jaje, crvene boje, treba da ostane kao čuvarkuća i štiti porodicu od različitih nedaća tokom čitave godine.

Ujutru, na Vaskrs, čuvarkuću treba staviti u vodu koja sadrži bosiljak, zdravac i dren, a ta voda služi za umivanje svih članova porodice, a posebno treba deca da se umiju njome kako bi bila zdrava. Takođe, deca treba da se "pomiluju" čuvarkućom po obrazima za dobro zdravlje, a u isto vreme, taj čin predstavlja simbol krštenja.

Kako bi deca uživala u prazniku, roditelji ih upoznaju sa nizom tradicionalnih igara, koje su namenjene njihovoj razonodi i boljem razumevanju suštine samog praznika. O dečijim igrama i obijačima koji su u uskoj vezi sa decom razgovarali smo sa Sašom Srećkovićem, muzejskim savetnikom Etnografskog muzeja.

- Deca su redovno prisutna u gotovo svim običajima, jer su dobrobiti od rituala (na magijski način) namenjene prevashodno njima kao naslednicima roda i imanja. Na primeru Vaskrsa vidimo njihovo značajno prisustvo počev od jutarnjeg umivanja vodom u kojoj su potopljeni zdravac, bosiljak i crveno vaskršnje jaje, zatim im se crveno jaje prevlači preko obraza da bi bila zdrava i crvena tokom cele godine, pa se onda omrse i tucaju s vaskršnjim jajima, pa tragaju za vaskršnjim darovima u dvorištu - počinje Saša za Ona.rs

U vreme Vaskrsa postoje i mnoge igre koje pre svega deca upražnjavaju, kao što su: kotrljanje jaja, valjanje jaja niz struku, vitaj (u Crnoj Gori, na primer).

I u novije vreme su deca izrazito prisutna ili imaju važnu obrednu funkciju u nekim do danas očuvanim običajima, poput koledara, poklada (Surovari u Južnoj Srbiji) ili lilanja (Zapadna Srbija) Kako kaže Saša, mnogi običaji danas imaju i u velikoj meri zabavnu funkciju, pa se deca u tom smislu angažuju i na turističkim manifestacijama. Ti događaji su nekada isključivo imali ritualnu svrhu.

- Kroz dečije igre su se nekada razvijale dečija snalažljivost, dovitljivost i fizička okretnost samo na osnovu onih pomagala, građe i materijala koji su im bili dostupni u domaćinstvu, ili u selu. Tada se igračke nisu mogle kupiti, nego su ih izrađivali sami roditelji ili neki veštiji majstor iz srodničke zajednice, komšiluka i slično - govori Saša.

Traženje jaja, igra polivanja i kumačenje

Jedna od tih igara za Vaskrs je bilo ''traženje gnezda'' ili ''traženje zeca'' u dvorištu, kada su prethodno roditelji skrivali po gnezdima u dvorištu uskršnje darove (uglavnom farbana jaja i slatkiše) koje deca posle traže. Deca su znala da je to doba darivanja poklona, ali su morala da se potrude da do njih dođu.

Igra polivanja se odigrava na drugi dan Vaskrsa, na tzv. ''pobusani ponedeljak'' ili ''vodeni ponedeljak''. Iako je to prevashodno dan namenjen mrtvima i precima, kada se obilaze grobovi i na njih stavljaju bojena jaja, na taj dan se upražnjava i radosniji običaj ''polivanja''. Tada momci i mladi ljudi polivaju vodom devojke i mlade žene (u novije vreme su ih polivali i kolonjskom vodom). To je bio i povod da se momci i devojke međusobno upoznaju. Polivena devojka bi mladiću koji ju je polio poklanjala obojeno jaje. Običaj je i danas prisutan u Vojvodini, pre svega kod katolika (Bunjevci npr)

Kumačenje je jedan od običaja koji se vezuje za Vojvodinu, tačnije za južni Banat. Nedelju dana po Uskrsu, devojčice južnog Banata su se "kumačile" odnosno bratimile kroz vence i jedna drugoj poklanjale šarana jaja.

"Šarena jaja"

Za ovu igru je potrebno je najmanje četiri igrača. Jedan je "đavo", drugi prodavac, a ostali su šarena jaja. Igrači koji predstavljaju jaja se, pre početka svakog kruga, dogovaraju ko će biti koje boje, npr. crvene, žute, zlatne, itd. Zatim se poređaju unaokolo i čučnu, kako bi podsećali na jaja u korpi. Kada su pripreme gotove, đavo dolazi da kupi jaja. Sledi uobičajeni dijalog koji nam objašnjava Saša, ali svi ga se sećamo iz detinjstva.

Đavo: "Kuc, kuc!" Prodavac: "Ko je?" Đavo: "Đavo s neba!" Prodavac: "Šta vam treba?" Đavo: "Jedno jaje!" Prodavac: "Koje boje?" Đavo: (pogađa) "Žute?"

Ukoliko đavo ne pogodi boju, pogađa ponovo. Ako među igračima postoji žuto jaje, ono odmah ustaje i beži. Kad ga đavo uhvati, onda uhvaćeni igrač postaje đavo u sledećem krugu.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.