Kako roditelji mogu da ublaže osećaj usamljenosti kod dece?: Društvene mreže degradiraju mentalno zdravlje

Generalni hirurg Sjedinjenih Država nedavno je objavio članak o rastućoj epidemiji usamljenosti, kako u Americi, tako i u svetu. Pisao je o sopstvenoj progresivnoj izolaciji koja se desila kao posledica prekomernog posla, što je dodatno donelo posledicu zapostavljanja prijatelja.

Stoga, kad je osetio potrebu da se ponovo poveže, bilo mu je neprijatno što je zanemarivao ljude iz svog okruženja toliko dugo, pa se plašio da pruži ruku.

Glavni način na koji se deca i adolescenti međusobno povezuju u današnjem svetu je nažalost, putem društvenih mreža. Jedna od atrakcija društvenih mreža je da, kratkoročno, čine da se osećamo manje usamljeno jer uspostavljamo kontakt sa drugim ljudima.

Radeći male gestove odobravanja, "lajkujući" tuđe objave, osećamo se povezani. Postavljamo fotografije u nadi da će nas drugi primetiti.

Prema psihologiji, ovi gestovi su slični efektu "hodanja kroz gomilu". Dozvoljavaju nam da vidimo druge ljude - zbog čega se osećamo manje sami. Ali oni takođe mogu učiniti da se osećamo izolovano jer su veze koje kreiramo površne, a ne duboke i lične.

Adolescenti doživljavaju krizu mentalnog zdravlja bez presedana, pokazujući zapanjujuće nivoe anksioznosti, depresije i suicidalnosti.

Iako je pandemija pogoršala situaciju, ona je zapravo počela 2012, otprilike u isto vreme kada je sveprisutna upotreba društvenih medija postala norma za tinejdžere.

Naučnici ističu razliku između jakih i slabih društvenih veza. U slabe veze spada kontakt sa mnogo poznanika, komšijom, kolegom sa posla ili nekim koga srećemo u obližnjem kafiću. No, one nisu u potpunosti beskorisne. Naime, pomoću njih mi održavamo naše socijalne veštine.

Problem nastaje kada one dominiraju nad jakim vezama koje bi trebalo da imamo sa prijateljima, porodicom ili partnerom; zahvaljujući društvenim mrežama kreiramo visok broj slabih veza sa širokom skupinom ljudi. Upravo taj osećaj da, "imamo mnogo" a zapravo "nemamo", čini da se osećamo usamljeno.

Usamljenost opada kada provodimo vreme sa onima sa kojima imamo jake veze. Ona se smanjuje kada imamo više otvorene društvene podrške, razgovaramo sa ljudima o našim problemima, a oni slušaju, kao i kada imamo smislene svakodnevne interakcije.

Drugim rečima, manje smo usamljeni kada provodimo vreme sa ljudima radeći produktivne stvari i slušajući jedni druge. Najsmislenije interakcije su one koje se dešavaju na redovnoj, kontinuiranoj osnovi.

Dobra vest je da slabe veze imaju tendenciju da prerastu u jake ako ljudi provode dovoljno redovnog vremena zajedno i žele da nauče više, razviju zajednička iskustva i podrže jedni druge. Na primer, kao kada osobe koje rade zajedno odluče da odu na ručak ili popiju kafu. To vreme uz kafu razvija bolje znanje i, ako je iskustvo bilo prijatno, povećava verovatnoću da će se ponoviti.

Za decu, svakodnevni kontakt u učionici je vodio do zajedničkog druženja za ručkom. Ti razgovori su vodili do zajedničkih vannastavnih aktivnosti, zajedničkih šetnji kući nakon škole ili privatnog druženja. Pandemija je razbila te prirodne obrasce, a njihova obnova će zahtevati određeni napor - prenosi "PsychologyToday".

Većina dece u osnovnoj, pa čak i srednjoj školi, nikada nije iskusila prirodan razvoj društvenih interakcija. Razmislite o tome.

Pre pandemije, njihovi roditelji su određivali kada se mogu viđati sa prijateljima. Tokom pandemije provodili su vreme na mreži, družeći se "online".  Nakon pandemije - hm, šta se dešava nakon pandemije?

Da li se virtualni obrazac druženja toliko duboko usadio u našu decu da ga je teško razbiti? Pitam se, da li većina današnje dece nije prošla kroz proces prelaska sa roditeljskog nadzora na nezavisne, prirodno evoluirajuće društvene konekcije koje uključuju individualne interakcije licem u lice?

Umesto toga, prešli su sa dogovorenog datuma za igru na slanje poruka putem društvenih mreža. Sada kada su slobodni da izgrade pozitivne jake veze koje bi smanjile usamljenost, možda nemaju veštine za to.

Posao roditelja bi trebalo da bude da im pomognu da popune praznine obavljanjem porodičnih aktivnosti i "forsiranjem" dece da dovedu prijatelja. Možete ih povesti u kupovinu, muzej ili napraviti večeru a onda im predložiti da pozovu drugara/ricu. Većina dece će biti nevoljna jer uvek postoji mogućnost da će biti odbijeni, a to niko ne voli.

Tada treba da im ukažete na činjenicu da smo svi usamljeni i srećni kada nas drugi primete i žele u našem društvu.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.