Gordana Plemić iz Udruženja "Roditelj": Potrebno je selo da se podigne dete, a današnji roditelji su sami

Većina nas je svesna da se svet, naročito u eri "post-kovida", značajno promenio i da način na koji svakodnevno funkcionišemo i živimo - više nije isti. Niti će se vratiti "na staro" u neko skorije vreme.

Društvene promene i obrasci ponašanja značajno su uticale na sve sfere naših života, a naročito - na roditeljstvo.

O tome koliko roditelji, svaki ponaosob i kao tim, imaju podršku na svom putu roditeljstva, kao i o pogrešnoj postavci društva koje se više bavi pitanjem šta roditelj treba da radi, a mnogo manje suštinom šta je zapravo roditelj, ali i od drugim temema od izuzetnog značaja u najzahtevnijoj ulozi u životu, razgovarali smo sa predsednicom Udruženja "Roditelj", Gordanom Plemić.

Roditelji su prepušteni sami sebi

- Kao društvo ostali smo sami sa sobom, usled čega dolazi do izražeja usamljenost jednog ili oba roditelja, i pitanje je da li oni mogu sami da ispune sve obaveze koje nameće ova uloga, kao i da li im je potrebna podrška. I, naravno, čija podrška im je potrebna - započinje razgovor Plemić, za Ona.rs i priseća se: - Promenio se ceo način na koji funckionišemo i živimo. Današnji roditelji još pripadaju generacijama koje su rasle i živele u tzv."društvenom selu" koje smo imali i koje je učestvovalo u podizanju dece. Mislim na primarnu porodicu, širu porodicu, prijatelje, komšije... Svaku vrstu ispomaganja koja je postojala.

Kako ističe direktorka udruženja, društvo mora da bude svesno da nijedan roditelj ne može, u stvari, da iznese toliku količnu obaveza sam. Prosto, naglašava, nemamo svi u svemu iste kapacitete, niti mogućnost da svaku temu i segment roditeljstva kvalitetno pokrijemo. A, kako ističe savetnica, današnji roditelji su se našli u situaciju da moraju na potpuno drugačiji način da funkcionišu, i to poprilično sami.

- Na roditeljstvo se danas potpuno drugačije gleda. Parovi mama-tata, ali i jednoroditeljske porodice, potpuno su sami u svojim ulogama iako im je  potrebna svakodnevna pomoć - naglašava Plemić.

Ona primećuje da se zbog toga roditelji okreću društvu, društvenim mrežama, stručnjacima, zdravstvenom sistemu, bez jasne slike čija i kakva podrška im je zapravo potrebna.

- U potrazi za podrškom i tim "selom" koje nam je potrebno, nailazimo često na rešenja koja se odnose na to šta mi kao roditelji moramo da radimo, uz mnogo saveta i predavanja, a bez imalo prostora i vremena da sami sagledamo da li je to ono što bi trebalo da bude naša uloga u podizanju našeg deteta. Prosto nismo u mogućnosti da sva ta "moranja" provučemo kroz filter naših navika, vaspitanja, gledišta na život... I da jasno odredimo: "Da, to je moj put kao roditelja i to želim da prenesem na svoje dete" ili "Upravo ovo mi je potrebno i pomoć ove osobe mi je dragocena da na svoj jedinstven način podižem svoje dete".

Roditeljstvo se uči

Upravo to je, kako ističe Plemić, čest razlog zašto roditelji zapadaju u krize.

- Puno je saveta, puno je priče. Pokušavamo na sve moguće načine da ispunimo te društveno nametnute obaveze i često dolazimo u situaciju da postajemo potpuno nemoćni i da ne znamo u kom pravcu da se krećemo. To je najvidljivije u prelaznim periodima kada dete, recimo, kreće u školu i kada pristižu nove, dodatne obaveze, a roditelji shvate da više ne mogu sami da ispune sve što je potrebno - objašnjava Plemić.

Roditeljstvo je, kako kaže, dobilo čudnu notu samo ličnog. O njemu se "ne kuka", ne traži se pomoć, ne iznose se problemi izvan četiri zida. Na roditeljstvo se gleda kao na nešto što je isključivo naše, naš najveći i najvažniji posao, koji moramo da odradimo.

- Jako je važno da promenimo takvo razmišljanje. Od trena kada postanete roditelj, niko ne može da vam kaže šta je roditeljstvo jer se ono uči svakoga dana. I zato je važno da o tome razgovarate, da iznosite svoje nedoumice, ugao iz kod vidite svoje probleme i gde vam je potrebna pomoć - naglašava savetnica, jer kako ističe, samo onda kada se utvrdi šta su problemi, tada će moći da se izgradi i sistemska pomoć.

Plemić ističe da je podrška podjednako potrebna za oba roditelja.

- Tradicionalno tata je uvek smatran spoljnim momkom koji radi i privređuje, i na takav način održava porodicu. Ali ni to više nije tako. Danas i mama i tata podjednako rade i podjednako učestvuju u roditeljstvu. Zato je veoma važno da kao društvo budemo podrška oboma, od prvog dana trudnoće i porođaja. Pa ni dojenje nije samo mamina stvar, već zajednička, jer tata može veoma uspešno da joj pomogne da neometano doji. Tako se ujedno grade i njihovi partnerski odnosi, mnogo čvršći, jači i bliži, a samim tim zajedno učestvuju u roditeljstvu i odgoju deteta - objašnjava savetnica.

Usled previše "moranja" roditelji prelaze na "autopilot"

To su sve teme kojima se bavi i Udruženje "Roditelj" gde se u formi "vršnjačkog savetovališta", razgovara i čuju stvarni roditeljski problemi. Upitana koji su najčešći saveti koji im roditelji traže, a tiče se školskog i predškolskog uzrasta, Plemić kao broj jedan ističe -  usklađivanje rada i roditeljstva.

- Roditelji su u konstantnoj nedoumici kako da se snađu u toj situaciji. Žena, recimo, želi da se vrati na posao i mora da se vrati na posao, dok sa druge strane ima grižu savesti što bebu mora da ostavi u vrtiću i što neće biti uz nju ceo dan. Ili još gora situacija, mora da se vrati na posao a nema kome da ostavi dete. I baš zbog toga što se ne priča dovoljno o tome na koji način možemo da budemo ispomoć roditeljima i šta je ono što nam kao zajednici treba, i na koje načine možemo da se sredimo i organizujemo, roditelji se nalaze u situaciji da na kraju priče imaju samo tehnička pitanja kako da prežive taj trenutak - naglašava savetnica.

A tada se dešava nešto što se apsolutno kosi sa bilo kakvim pojmom roditeljstva, a to je da otac i majka počinju da žive i rade kao na "autopilotu",  da ne misle više o sebi kao o osobi, da se osnažuju i kao roditelji rade na svojim kapacitetima da podižu porodicu.

- U tim silnim rasporedima i organizaciji oko podizanja deteta, i stalnog "nemanja vremena", gubi se najvažnija nit sa detetom - ono što je potrebno da razvijamo odnose, pričamo, razgovaramo i osluškujemo dete. Umesto toga postajemo veoma "tehnički", na autopilotu, idemo na posao, vraćamo se sa posla, odlazimo u vrtić, vozimo decu na silne aktivno... a i ako uzmemo da uradimo nešto drugo, uvek je na uštrb nečeg trećeg  - objašnjava Plemić.

Kako poentira, društvene norme nameću sve ono šta se "mora", odnosno šta sve dete mora, što se uglavnom svodi na gomilu aktivnosti, zbog čega roditelji onda moraju da imaju novac i vreme kako bi ta "moranja" ispunili.

- Sve negativne posledice te "jurnjave" isplivaju onda kada dete krene u školu ili uđe u pubertet, jer su to periodi kada se oseti ta razuđenost između roditelja i dece. Vreme kada na tapet dolaze neke važne teme, a mi nismo naučili da razgovaramo i ne znamo najbolji način da priđemo detetu niti ono zna kako da se, osim kod tehničkih stvari, otvori prema nama - ističe savetnica.

Naučite da komunicirate da bi i dete znalo

A upravo je to ono što mora da se uči još od trudnoće i tako što ćemo u svakom trenutku da komuniciramo koje su naše potrebe kao roditelja.

- Kada ste trudni, kada se porodite i kada dođete kući, ako imate nekoga ko vam pruža podršku i pomoć, potrebno je da komunicirate sa njima šta je to što vam je konkretno potrebno, a ne da okruženje pretpostavlja šta je to što je vama potrebno kada je u pitanju podizanje vašeg deteta. Da pojasnim, recimo, da dođu da vam čuvaju dete samo da bi ste vi spavali, a vi u stvari u tom trenutku želite samo da se mazite sa deteom, a da vam potrebno da vam neko skuva ručak! E to je način na koji se učimo roditeljstvu, i komunikaciji i sa decom, jer tako onda znamo i da osluškujemo i pratimo i njihove prave potrebe - pojašnjava Plemić.

Savetnica ističe da i roditelji ponekad imaju pogrešnu sliku kada su u pitanju dečije potrebe, jer je deci, ponekad isključivo potrebno samo prisustvo roditeljima, da se maze, grle, pričaju... Dok roditelji, podstaknuti novim društvenim normama, misle da moraju da im pruže sve ono što pokušavaju da im daju, i kada je materijalno i kada je obrazovanje u pitanju. I tako se gubi nit šta je potrebno roditeljima, a šta deci.

- To je korak unazad na koji moramo da se vratimo. To je ono naše "selo" koje smo izgubili. Nekada ste šetali bebu sa drugaricom i razgovarali o svakodnevnim stvarima, danas toga više nema. Nekada se sa bakama kuvalo u kuhinji, a sa dedama išlo u njivu. To su bila vremena kada ste imali dovoljno vremena da i sami predahnete. A današnji roditelji nema to vreme ni da predahne ni da sagleda sam sebe gde je i u kom pravcu ide. I tako dolazi do pregorevanja. Stalno pominjemo "burnout" u poslu, a ne razmišljamo da i u roditeljstvu može da bude isto. Jedina razlika je što se u roditeljstvu držimo do poslednjih granica, jer verujemo da je sramota reći da ste "pregoreli" u kao roditelj - naglašava savetnica.

Budite roditelji po meri svog deteta

I zato je, zaključuje, veoma važno da roditelji na vreme traže pomoć i nauče i decu da je odlazak kod pedagoga, psihoterapeuta, stručnjaka nešto što se ne radi samo onda kada niste dobri ili niste dobro, već da je to način da negujemo naše mentalno zdravlje.

- Roditelji moraju da izađu iz ćorsokaka u kojima se nalaze. Ne znaju odakle da krenu, iako je najvažnije da najpre krenu od toga da pomognu sebi. Potrebno je da izlistaju svoje potrebe - i kao roditelja, i kao osobe, i kao mame, i kao tate - i da daju sebi slobodu i priliku da imaju vreme za sebe. Jedino tako možemo da budemo roditelji po meri svog deteta. Namerno ne koristim izraz "uspešan roditelj" niti neku drugu formulaciju. Važno je da budemo roditelji po meri svog deteta i po svojoj meri - što je nešto najvažnije na kraju balade - završava Plemić.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.