Stručnjaci su već primetili razlike između Z i Alfa generacije: Digitalizacija ih određuje, ali kako

Nalazimo se usred generacijskog prelaza između generacije Z, koja upravo ulazi u svoju radnu snagu, i generacije Alfa, koja prolazi kroz svoje školske godine.

Možda se nešto starijima čini da su Gen-Z i Gen-Alfa veoma slične po svojim afinitetima i interesovanjima, ali mnogi koji se bave proučavanjem ovih mlađih grupa pronašli su nijanse i razlike u načinu njihovog razmišljanja i funkcionisanja, pogotovo u oblasi konzumiranja medija.

Kako objašnjava Jelena Radović, sociolog i stručnjak za marketing, kao i jedna od pionirki digitalne pismenosti u Srbiji, termin "Z generacija" se obično koristi kako bi se označile osobe rođene između sredine 1990. i 2010. godine, dok termin "Alfa generacija" obuhvata osobe rođene od kraja 2010. pa nadalje.

- Međutim, važno je napomenuti da granice između generacija nisu strogo definisane i da mogu da se razlikuju u zavisnosti od izvora i interpretacija - ističe Radovićeva za Ona.rs i dodaje:

- Z generacija obuhvata mlade ljude koji su odrasli u doba brzog tehnološkog razvoja, s ekspanzijom interneta, pametnih telefona i društvenih mreža. Oni su često opisivani kao digitalno povezana generacija koja teži inkluzivnosti i aktivizmu. Sa druge strane "Alfa generacija" predstavlja najmlađu generaciju koja tek ulazi u svet. Iako je još uvek rano da se precizno opišu njihove karakteristike, očekuje se da će ova generacija biti potpuno uronjena u digitalnu sferu, s tehnološkim inovacijama koje će verovatno igrati ključnu ulogu u njihovom odrastanju.

U suštini, kako objašnjava stručanjak, razlike između Z i Alfa generacije ne samo da uključuju godine rođenja već i kontekst u kojem odrastaju, tehnološke promene i društvene uticaje koji oblikuju njihova iskustva i vrednosti.

Za generaciju Alfa uređaji i upotreba tehnologije počinju rano - mnogi mladi od tri do pet godina već imaju tablete. Zapravo, kako navodi studija koju prenosi Digit day, čak 43 odsto njih ima tablet pre šeste godine. Već u dobi od šest do sedam godina počinju da koriste složenije tehnologije, uključujući konzole za video igre, slušalice i pametne televizore. Prenosni računari se uvode između osme i devete, dok pametne telefone koriste već u desetoj.

Igranje igrica je glavni hobi za obe grupe. Međutim, za generacija Alfa, igrice vide kao način da izraze svoju kreativnost. Oni vole da grade i stvaraju sopstvene svetove, u poređenju sa igračima generacije Z koji to koriste za bekstvo i opuštanje.

"Jutjub" se ubedljivo istakao kao najbolja platforma za generaciju alfa, bilo da se radi o zabavi, pretraživanju ili otkrivanju proizvoda. Recimo, 51 odsto pripadnika Alfa generacije prvi put čuje za brendove preko video platforme, u poređenju sa 47 odsto gledalaca generacije Z koji brendove otrkivaju na sad već  tradicionalnimjim društvenim medijima, kao što su "Instagram" i "TikTok".

Činjenica je da obe grupe koriste glavne medijske platforme, samo na različite načine.

Takođe se čini da je generacija Alfa više fokusiran na osećaj svrhe u poređenju sa generacijom Z, ako se uporede rezultati studije da je oko 30 odsto pripadnika Alfa je identifikovalo svoja dva buduća izbora karijere kao pomaganje ljudima ili životinjama, dok se za tu vrstu karijere odlučuje sve ga 15 odsto generacije Z.

Alfe takođe cene održivost, inkluziju i otvoren pogled na svet, čime nadmašuju generaciju Z u pogledu ovih vrednosti. Generacija Alfa daje prioritet i mentalnom zdravlje, čak i u mladosti. Zanimljivo je da čak 75 odsto dece od osam do deset godina razmišlja o mentalnom zdravlju i okreće se vežbanju i boravku na otvorenom, kao i razgovoru sa porodicom i prijateljima. Ova generacija takođe nastoji da pronađe zdravu ravnotežu između onlajn i oflajn aktivnosti.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.