U umu deteta sa narcisoidnim poremećajem ličnosti važne su samo njegove potrebe: Psiholog govori za Ona.rs

Foto: Shutterstock

Koja vam je prva asocijacija kad čujete reč "narcis"? Verovatno pomislite na nekog prijatelja ili bivšeg partnera koji uvek priča o sebi, a ogledalo mu je najbolji saveznik.

Preporučujemo

No, podsetimo se, reč "narcis" nastala je prema grčkoj legendi o Narcisu, mladiću koji se udavio jer je predugo zurio u svoj odraz u vodi, stoga nije iznenađujuće što ovu reč često veoma olako shvatamo i koristimo.

Stručnjaci upozoravaju da je narcisoidni poremećaj ličnosti patološka stvar i mnogo više od egoizma i samoljublja. Ukoliko nije tretiran i na vreme prepoznat, ovaj poremećaj može postati izrazito opasan; on može biti genetski - neurobiološka interakcija mozga i obrazaca razmišljanja, ali može nastati i pod uticajem spoljašnjih faktora - roditelja i eksternih stresora.

Kada se razmatra „priroda naspram vaspitanja“, važno je prepoznati da oba faktora verovatno igraju ulogu - različita deca mogu biti genetski predisponirana da razviju narcizam, ali njihovo okruženje može to da uguši ili podstakne.

Dok deca imaju tendenciju da budu fokusirana isključivo na sebe dok ne razviju naprednije socijalne veštine, nesposobnost da razviju emocionalnu i relacionu svest može značiti da dete razvija narcizam ili narcisoidni poremećaj ličnosti (NPD). 

Znakovi da dete može biti narcisoidno uključuju:

• nedostatak empatije
• nerealan osećaj sopstvene važnosti
• konstantna potreba za pažnjom i divljenjem
• sveukupnu borbu u društvenim i porodičnim odnosima

Narcizam kod dece u početku se teško otkriva jer su deca egocentrična sve dok ne razviju sposobnost da vide situacije sa tačke gledišta druge osobe, što je nešto generalno povezano sa narcizmom u kasnijim godinama.

Dok je nedostatak empatije jedna od glavnih komponenata narcističkog poremećaja ličnosti, drugi simptomi ove dijagnoze uključuju preterani osećaj sopstvene važnosti, zaokupljenost fantazijama o neograničenoj moći i uspehu, manipulaciju u odnosima, zavist ili ubeđenje da im drugi zavide i opšte pokazivanje oholog ponašanja.

Ovo su znaci koje ne treba ignorisati.

1. Poteškoće u interakciji sa drugom decom

Deca sa NPD-om će se boriti u svim međuljudskim odnosima, ali će to biti posebno očigledno u njihovim vršnjačkim prijateljskim odnosima.

Narcisoidna deca ne mogu da ostvare trajno prijateljstvo jer im nedostaje empatija i sposobnost da preuzmu odgovornost. Takođe, ključan faktor igra i jak osećaj zavisti.

Oni ne razumeju zašto je neprihvatljivo biti bezobrazan, kritičan ili zao prema drugoj deci. U detetovom umu, sve loše što oni misle o drugima je istina, stoga im je dodatno bolno čuti roditelje kako govore pozitivno o drugoj deci.

Takođe, deca sa ovim poremećajem smatraju da su roditelji uglavnom nesposobne individue koje su krive za sve loše što im se dešava u životu.

2. Agresivna crta

Igra je neophodna za razvoj deteta, a patološki obrasci u igri mogu ukazivati na znake razvoja NPD-a. Znakovi koje treba tražiti uključuju izbegavanje stvarnosti i problematične interakcije između deteta koje se igra i „objekata“ igre.

Primeri ovih ponašanja mogu uključivati obrasce osvete, nepriznavanje potreba drugih i ponavljanje intenzivne destruktivnosti.

Deca sa NPD-om imaju internalizovano uverenje da su posebnija od drugih. Ovo spolja može izgledati kao da je dete ravnodušno prema pokušajima da se angažuje i poveže, što roditelji često pomešaju sa introvertnošću umesto sa osećajem superiornosti.

Foto:Shutterstock

3. Razvijen govor i nedostatak moralnog kompasa

Deca sa narcisoidnim poremećajem često razvijaju napredne veštine jezika i bogati rečnik kako bi prikrila svoje nedostatke i bolje manevrisala u situaciji kada ne razumeju određene stvari.

Njima nedostaje empatija i moralni kompas, sposobnost da identifikuju "dobro od pogrešnog". Zbog toga, oni ne razumeju zašto je loše slagati, prevariti ili ukrasti; doslovno će koristiti ove taktike manipulacije kada im to koristi. Ako ih ipak uhvate, neće pokazivati znake kajanja.

Foto: Shutterstock

4. Potreba za pažnjom i nedostatak pravog samopouzdanja

Narcizam potiče od krhkog i u suštini nepostojećeg samopoštovanja. Kao rezultat toga, narcisoidna deca nisu u stanju da identifikuju i zadrže pozitivne kvalitete o sebi. Ovo može dovesti do toga da dete „traži” komplimente i konstantno ima potrebu za spoljnom validacijom.

Sve u svemu, deca sa narcisoidnim poremećajem ne razumeju da je ono što rade loše, jer u njihovom umu jedino je važno da njihove potrebe budu ispunjene.

Kako roditelji da reaguju ako primete ove elemente kod deteta?

Naša sagovornica psiholog Marta Tutić navodi da je prvi korak u procesu lečenja dijagnostika od strane tima stručnih lica, psihologa i psihijatara, koji su specijalizovani za rad sa decom, kao i da je psihoterapija značajna podrška i alat za treniranje narcisoidnog poremećaja kod dece, posebno kada dete pokazuje rane znake narcizma.

- Brojni psihoterapijski modaliteti se bave tretmanom ovog poremećaja, kao što su terapija igrom (plej terapija), geštalt psihoterapija i porodična-sistemska terapija. Terapija igrom fokusirana je na rad sa detetom. Terapeuti u svom radu koriste strukturisan i nedirektivan pristup. Struktura proizilazi iz odluke koji materijali i aktivnosti će biti dostupni detetu, a nedirektivnost se ogleda u tome što terapeut ne odlučuje kako će se dostupni materijali koristiti, ne daje savete ili sugestije kako da se deca “bolje igraju” - objašnjava Marta.

- Geštalt i porodični psihoterapeuti rade sa decom i sa roditeljima, zajedno i odvojeno. U dogovoru sa roditeljima pravi se dinamika susreta, kada će dete dolaziti samo, a kada se i roditelji uključuju u terapijski proces. Cilj psihoterapije jeste da roditelji nauče kako da na najbolji način pristupe svojoj deci, da postave granice i da ih podrže, kao i da se deci olakša svakodnevno funkcionisanje.

Marta ističe da, koja god da bude terapija izbora, značajno je sa tretmanom krenuti što ranije, jer će samim tim i proces biti olakšan, a i rezultati će biti vidljiviji.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.