Zašto sam, kao žena bez dece, dala otkaz jer ne mogu da podnesem još jedan Božić koji odrađujem umesto majki

Prošlog Božića, u 18 časova, Samanta Valš je isključila novogodišnju muziku, navukla kaput i zaključala vrata kozmetičke prodavnice koju je vodila.

Radila je neprestano još od Crnog petka i jedva je od umora stigla svojoj kući, u kojoj živi sa svojim partnerom Dejvom. Nakon čaše vina i ona je otišla u krevet. Na Božić je bila previše umorna da bi učestvovala u svečanostima i samo dan nakon vratila se na posao, počinje ona priču u svom tekstu objavljenom na "Daily Mail-u".

- Kao što zna svako ko je radio u nekoj radnji u decembru, to je veoma teško. Ali postoji razlog zašto je to za mene bilo posebno neumoljivo: nemam dece. I postoji očekivanje da će žene poput mene popustiti kako bi mame mogle da imaju slobodnog vremena sa svojim porodicama. Trećina mog tima su bile mame i, koliko god me boli da to kažem, mame mogu biti nepouzdane. Kada im je dete bolesno, one idu na roditeljsko odsustvo - to je zakon. Ali ja sam ta koja treba da pokrije njihov rad, a ponekad je teško kada se ovo ponavlja.

Ove jeseni, kada se bližio još jedan Božić, shvatila je da jednostavno nije spremna da podnese napor još jedne praznične sezone, pa je dala otkaz.

- Ali to nije bio samo Božić; bila sam razočarana neskladom između monumentalnog napora koji sam dosledno ulagala u svoju karijeru kao žena bez dece i nedostatka priznanja i nagrade koje sam dobila zauzvrat. Kao društvo podržavamo zaposlene roditelje, ali ista vrsta podrške se ne nudi onima poput mene. Moj tata je bolestan, ali sam znala da mi ne bi bio odobren odmor uoči Božića. Pravno, možete dobiti dozvolu da se nosite sa hitnim slučajem koji uključuje dete, unuke, partnera ili roditelja - ali oni moraju da budu "zavisni" od vas i da se oslanjaju na vas za njihovu brigu. Pošto moj tata ne živi sa mnom, ne bih se kvalifikovala za slobodno dane da mu pomognem.

Godinama se borila za potomstvo

Odluka da nema decu takođe nije bila njena. Udala se u kasnim dvadesetim, a njen bivši muž i ona su pokušavali, ali nisu uspeli da imaju dete. Odlučili su se za lečenje neplodnosti.

- Ispostavilo se da ne mogu zatrudneti prirodnim putem jer su mi jajovodi bili blokirani ožiljnim tkivom od prethodne procedure. Ipak, bili smo toliko sigurni da će se to na kraju dogoditi da smo kupili kuću sa četiri spavaće sobe u iščekivanju dece kojom ćemo je napuniti. Ali nakon tri uzaludna kruga lečenja odlučili smo da prestanemo. Svaki neuspeh je bio nož u srce. Nije ni čudo što smo se rastali 18 meseci kasnije. U stvari, lečenje plodnosti mojim sopstvenim jajnim ćelijama nikada nije uspelo, jer sam ubrzo saznala da prolazim kroz ranu menopauzu - piše autorka ovog teksta.

Ponosna je na način na koji je uspela da obnovi svoj život i ponovo pronašla ljubav. Ali, naravno, postoje trenuci, kao što je Božić, kada se odsustvo dece posebno oseća - posebno kada su društvene mreže pune fotografija porodica u svečanim kompletima pidžama.

- Ipak, kako se približavam 50. godini, želim da se potapšam po ramenima što sam stigla ovako daleko i prihvatila ono što imam, a ne ono što nemam. Zbog čega mi je dosta. Bilo je mnogo puta kada sam se osećala obaveznom da odložim slobodno vreme ili da propustim dugoočekivane proslave da popunim smenu. Ili sam u slobodnim danima bila samo napola prisutna. Zato želim da ohrabrim naše društvo, poslovne šefove i roditelje da razmišljaju o svojim kolegama bez dece i kako da nas podrže.

Nadoknada tuđeg radnog vremena se podrazumeva

Nakon lokdauna, Samanta je imala dva neuzastopna slobodna dana nedeljno, a uvek je uskakala kada bi morala da menja neku koleginicu koja ima decu. Borila se sa nesanicom i anksioznošću. Postalo je toliko loše da su joj prepisali antidepresive. I kada god bi se pravio raspored za praznike, oni bez dece su se podrazumevali da će "uskočiti" ovima sa decom.

- Dok mame ističu da imaju porodične obaveze, zaboravljaju da ih i ja imam: ja sam ćerka i tetka. Blizu sam svojih roditelja, oboje u 70-im godinama, i želim da mogu da provedem kvalitetno vreme sa njima. Želim da budem ta koja kuva za njih. Ne želim da se brinu za mene (a znam da jesu) kada me vide na božićno popodne, iscrpljenu i zaspalu na svojoj sofi. I ja želim da provodim vreme sa svojim devetogodišnjim nećakom. Ljudi kažu da je to samo jedan dan, ali kada radite danonoćno uoči 25, a onda morate da radite punom parom na rasprodaji dan kasnije, ne izgleda fer da ja nikada ne uživam u božićnoj magiji.

Otkako je dala otkaz ne koristi antidepresive, njeno mentalno zdravlje se veoma poboljšalo, a fizički bolovi kao da su nestali.

- Ovog Božića ubirem plodove svog napornog rada. Imala sam vremena da ukrasim svoje drvo, nešto što nikada ranije nisam morala da radim. Posle kvalitetnog vremena sa svojom porodicom ove godine, kada se svi vrate na posao u januaru, ja ću biti na letu za Tajland sa svojim partnerom Dejvom, i provešćemo dve nedelje skačući po ostrvu na suncu. U međuvremenu, ne znam kako će moja karijera izgledati sledeće godine, ali to što sam imala vremena da razmislim o tome mi je dalo novi život.

Pre šest godina pokrenula je "Fejsbuk" grupu za ne-mame koja je takođe na "Instagramu" (thenonmumnetwork), i pokreće veb-stranicu za žene bez dece kao što sam ja pod istim imenom.

- Ovo je ono što želim da moje nasleđe bude: pružanje podrške i kampanja za jednakost za ne-majke. Mnogi od nas na kraju ne govore ništa, dok tiho preuzimaju izazovnu stranu Božića kada druge žene ne žele da rade. Pa, nema više - zaključuje Samanta u svom tekstu.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.