Sutra ovo OBAVEZNO uradite tiho! Slavimo važan praznik, domaćice su na zadatku

U danima posle Božića, kada se domovi još greju prazničnom toplinom, 10. januara vernici Srpske pravoslavne crkve sa posebnim poštovanjem obeležavaju spomen na Svetih dvadeset hiljada mučenika nikomidijskih. Ovaj praznik u narodu nije vezan samo za istorijsko sećanje, već i za niz tihih običaja, molitvi i verovanja koja su se prenosila s kolena na koleno, kao podsetnik na snagu vere i istrajnosti.

Praznik koji se obeležava u miru i uzdržanosti

U narodnom predanju, ovaj dan se doživljava kao vreme smirenosti. Ne preporučuju se bučna veselja, teški poslovi niti svađe u kući. Smatralo se da dan treba provesti u tišini, molitvi i dobrim mislima, kako bi godina koja sledi bila ispunjena slogom i zdravljem. Stariji su govorili da se na ovaj praznik "čuva reč i srce", jer svaka izgovorena misao ima veću težinu.

Običaji koji štite dom i porodicu

U nekim krajevima postojalo je verovanje da se na dan Svetih mučenika u kući pali sveća za zaštitu doma i ukućana. Sveća se nije gasila naglo, već se puštalo da sama dogori, kao simbol strpljenja i predavanja Božjoj volji. Verovalo se da svetlost te sveće štiti porodicu od nesreće i razdora.

Takođe, domaćice su vodile računa da se kuća tog dana održi u redu, ali bez teških fizičkih poslova. Čišćenje se obavljalo tiho i s merom, jer se smatralo da prevelika užurbanost donosi nemir u dom.

Narodno verovanje  

Posebno mesto zauzima molitva Svetim mučenicima, za koju se verovalo da donosi snagu u trenucima iskušenja. U narodu se govorilo da se ova molitva izgovara kada je čovek na velikoj prekretnici ili kada traži istrajnost i hrabrost da izdrži teškoće.

"Mučenici Gospodnji, blažena je zemlja koja se napila vaše krvi i sveto je mesto koje je primilo vaša tela: U podvigu, đavola pobediste i Hrista sa slobodom propovedaste! Njega kao Blagoga molite da spase duše naše. Amin."

Sećanje koje je utkano u veru

Prema crkvenom predanju, stradanje Svetih dvadeset hiljada mučenika dogodilo se 302. godine u gradu Nikomidiji, za vreme vladavine rimskog cara Maksimijana Herkula. Kada su hrišćani, okupljeni na praznik Rođenja Hristovog, odbili da se odreknu svoje vere i prinesu žrtvu idolima, crkva je zapaljena, a oni su u plamenu, pevajući slavu Božju, postradali.

Poruka praznika u narodnoj svesti

U narodnom sećanju, ovaj praznik ostao je simbol istrajnosti i tihe snage. Verovalo se da se tog dana ne traži čudo, već smirenost i vera da se i najteža iskušenja mogu prebroditi. Sveti dvadeset hiljada mučenika nikomidijskih u narodu se ne doživljavaju samo kao svedoci stradanja, već kao zaštitnici onih koji trpe nepravdu, ćute, mole se i ne odustaju.

Zato se 10. januar i danas obeležava bez buke, ali sa dubokim poštovanjem – u nadi da će vera, strpljenje i dobrota uvek nadjačati strah i tamu.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.