Praznična melanholija: Stručnjak otkriva zašto se javlja i kako je sprečiti

U kolektivnoj svesti, novogodišnji i božićni praznici vezuju se za najsrećniji period godine. Slavlja i porodična okupljanja uz osmehe na licima, radost i veselje dominirajuće su scene, ali ne i za svakoga. Kraj godine nekim ljudima izaziva anksioznost, osećaj tuge, usamljenosti, nedostatak energije i sna. Ova pojava, poznata kao praznična melanholija, nije retka a šta su joj uzroci, simptomi i kako joj se suprotstaviti, pitali smo master psihologa i psihoterapeuta Marka Majkića.

- Praznična melanholija je popularan naziv za raspoloženje koje možemo da osećamo cele godine, ali ga postajemo svesniji u doba praznika. Naime, dnevnom užurbanošću, borbom sa obavezama, odgajanjem dece, jurenjem rokova i slično, uspevamo da tokom godine skrenemo misli i pažnju sa osnovne ljudske potrebe za relacijom i povezanošću. Čak i osoba koja živi u punoj kući, okružena ljudima, može da se u njoj oseti usamljeno, odbačeno i nepoželjno. Međutim, ova osećanja mogu biti posebno intenzivirana tokom praznika - kaže naš sagovornik i dodaje:

- Praznici se gotovo uvek slave u okviru neke zajednice i tokom praznika mi procenjujemo koliko nas ova zajednica prihvata i koliko smo njenim članovima važni. Ukoliko prihvatanje od pojedinih članova ove zajednice pogrešno i detinjasto povežemo sa sopstvenim osećanjem lične vrednosti, osetićemo simptome takozvane prazničke melanholije.

Decembar je tradicionalno i period kada sumiramo postignuto, svoje uspehe i neuspehe. Što je naš unutrašnji glas u tome strožiji, što se više kritikujemo, poredimo sa drugima i sumnjamo u svoja postignuća i sposobnosti, to će negativna osećanja biti izraženija.

- Prazničnoj melanholiji su sklonije osobe koje imaju takozvani "lokus kontrole spolja", to jest one koje dozvoljavaju da sliku koju imaju o sebi "boje" drugi ljudi - kaže Majkić i objašnjava:

- Ako smo kao mali zaključili da nismo dobri dok autoritet to ne potvrdi, da naše mišljenje nije tačno dok ga važni drugi ne potvrde i da naša osećanja nisu važna dok se oni se saglase s njima, naše raspoloženje će biti u njihovoj šaci. O praznicima, pritisak ove „šake“ postaje čvršći i bolniji! Ovom stanju ne pomaže mnogo ni nametnuti (praznični) imperativ da se mora biti veseo, srećan i na raspolaganju bližnjima uprkos tome što naše opšte raspoloženje to ne može da podrži. Uz to, kratki zimski dani te nedostatak svetlosti imaju za posledicu otežano lučenje seratonina, hormona sreće, što dodatno pogoršava situaciju, posebno kod ljudi koji su u riziku od depresivnih epizoda.

Prema rečima Marka Majkića, simptomi gotovo svih poremećaja raspoloženja, pa i praznične melanholije su osećaj bespomoćnosti i nemoći da se naprave promene u životu, osećaj neprihvatanja od strane najbliže ili šire okoline, te osećaj inferiornosti. Pa kako ga onda sprečiti ili, ako se već pojavio, odagnati?

- Ovaj poremećaj raspoloženja se uspešno prevazilazi podizanjem svesti o sopstvenim sposobnostima i izgradnjom realistično pozitivne slike o sebi koja prestaje da bude uslovljena tuđim zahtevima i kriterijumima. Ravojem socijalnih veština ljudi nauče kako da aktivno pristupaju drugima i upravljaju važnim odnosima u svom životu. Prestaju da se osećaju odgovornim za tuđa osećanja i da podležu manipulacijama i emocionalnim ucenama. Grade funkcionalne odnose sa ljudima koji dele njihove vrednosti, koji ih cene baš takvima kakvi jesu i praznike provode upravo sa njima. Psihoterapija takođe može biti od velike pomoći u ovim procesima - zaključuje psiholog i psihoterapeut Marko Majkić.

(Ona.rs/Tamara Kostić)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.