Kako podići samopouzdanu i srećnu decu na vikinški način – u 6 jednostavnih koraka

Kada se autorka Helen Rasel prvi put preselila u Dansku, bila je zapanjena koliko su Danci izgledali srećniji i zdraviji.

Nakon što je njen muž dobio posao u Lego-u, emigrirali su i, deset godina kasnije, podižu troje dece (starosti između šest i devet godina) - na vikinški način.

Helen, koja ima 43 godine, već je pisala je o fascinantnim kulturnim razlikama između Britanije i nordijske nacije u svojoj bestseler knjizi "Godina života na danski način", a nastavak njene knjige "Kako podići Vikinga" se više fokusira na roditeljstvo, dok pokušava da otkrije zašto je Danska redovno na vrhu anketa najsrećnijih nacija na svetu još od 70-ih.

Prema UNICEF-u, deca u nordijskim zemljama – Islandu, Finskoj, Norveškoj, Švedskoj i Danskoj – imaju najveću stopu blagostanja, dok deca u Velikoj Britaniji i SAD pate od mentalnog zdravlja više od bilo koje druge zapadne nacije.

Jedan od razloga, ispostavilo se, je taj što Danci imaju manje dogmatičan pristup roditeljstvu. Na primer, deca ne uče da čitaju dok ne napune sedam ili osam godina, imaju minimalan domaći zadatak i sama se oblače od malena.

O tome kakve lekcije možemo da izvučemo iz nordijskog roditeljstva, prema pisanju "The Sun", možemo da izvučemo iz ovih šest Heleninih saveta o podizanju mini Vikinga.

Izlazite napolje, kakvo god da je vreme

Bilo da pada kiša ili sija sunce, Danci prihvataju prirodu i elemente tokom cele godine.

- Srećni ste što imate telo koje radi, tako da svaki dan izlazite u prirodu i pokrećete svoje telo -  naglašava Helen, koja ističe obilje istraživanja koja pokazuju prednosti provođenja vremena u prirodi: - Međutim, tri četvrtine dece u Velikoj Britaniji provodi manje vremena napolju od zatvorenika. Pored toga, postoji tendencija da se ostane u zatvorenom prostoru i kada je mokro i vetrovito. U nordijskim zemljama ne postoji loše vreme, samo pogrešna odeća.

A kakva je korist od toga?

- Pomaže u podizanju tolerancije vaše dece na nelagodnost. Kada uspeju da urade tešku stvar, osećaju se samopouzdano, ponosno i imaju osećaj da vladaju svojim telima i okolinom. To pomaže deci da budu samouvereniji i samodovoljnija - ističe autorka.

Jedite zajedno

Prema Heleninim rečima, Danci su iznenađeni koliko stranci vole čips. U Danskoj deca jednostavno nisu izložena takvoj hrani.

- Ne možete da kupite čak ni pojedinačne pakete čipsa tamo gde ja živim u Jutlandu - kaže Helen i dodaje: - Naravno, tu su i danska peciva, a ljudi jedu mnogo putera. Ali naglasak je da se deci daje hrana koja će ih nahraniti – zob, raženi hleb i sveži, sezonski proizvodi.

Porodični obroci su sveti, obavezni, prijatni i utešni.

- Danci uvek sede zajedno kao porodica za vreme obroka. Nikada nije ispred televizora - naglavšava Helen: - I nema ultimatuma, niti jednog od: "Ako ne jedeš svoje zelje, nema ni pudinga", što može dovesti do svađa.

Takođe, deci se ne odbija kada traže hranu ako su gladna, jer se tako rano uče da jedu intuitivno. Slično tome, ako dete kaže da nije gladno - "nema velike gužve".

Vreme za igru je prioritet

U nordijskim zemljama, vreme za igru je toliko važno da ima ne jedno, već dva posebna imena. "Spile" znači igra, muzika i sport sa pravilima ili strukturom, dok "lege" znači igrati se sa maštom ili samo onako.

- Veruje se da su deci potrebna oba - kaže Helen.

Mnoga deca su danas toliko preopterećena, da nemaju vremena za igru.

- Ali studije recimo "Lego" fondacije sugerišu da nas igra čini srećnijima i zdravijima i da može da pomogne u učenju, poboljša rešavanje problema, pa čak i pomogne u društvenoj mobilnosti i smanjenju nejednakosti - ističe autorka.

Fizički, međutim, kaže da se čak i tuča smatra dobrom za vas.

- Nije važno ako dobijete nekoliko čvoruga i modrica - kaže Helen, koja je bila iznenađena kada su Danci insistirali da se i roditelji igraju sa svojom decom kako bi ojačali vezu sa decom: - Često se osećam kao da nemam vremena za igru, ali ideja je da vam to bude prioritet.

Pevajte glasno i ponosno

Danci vole da pevaju!

- Pevanje se smatra dobrim za dušu, a zajedničko pevanje je još bolje - kaže Helen: - Danci će zajedno pevati u školama, kancelarijama, sportskim grupama i društvenim događajima. To uliva osećaj da ste uključeni u nešto veće od sebe i da ste u skladu sa drugima. Takođe je dokazano da oslobađa hormon oksitocin, koji smanjuje stres i povećava osećaj zajedništva.

Helen predlaže da ohrabrite svoju decu da pevaju dok su u kolima.

- Kada nema ko da ih čuje, deca će se pridružiti - otkriva ona: - Ili organizujte kuhinjski disko – bilo šta gde radite nešto sinhronizovano. Oslobađa endorfine, tako da se svi osećate dobro.

Podsticati javni govor

Iako danska deca možda neće naučiti da čitaju dok ne postanu malo starija, uvek se podstiču da pronađu svoj glas, pričaju priče i dele svoja mišljenja.

- Danci veruju da je ključno da deca osećaju da je ono što imaju da kažu vredno truda i da će odrasli slušati - podvlači Helen: - To je važno ovih dana kada se mnogi ljudi širom sveta osećaju kao da nemaju svoj glas i da su frustrirani. Čak i podsticanje vaše dece da naručuju sa menija ili da sami plate nešto u prodavnici čini razliku. Normalizovanje govora čini mnogo za njihovo samopouzdanje.

Ne hvalite previše 

U Danskoj nije svaka prekretnica u životu deteta razlog za preterano slavlje ili, kako Helen kaže: „Ne mora svaka slika da stoji na frižideru".

- U Danskoj i drugim nordijskim zemljama, deca su jednaka i poštovanje je dato, ne morate to da zaradite - kaže ona: - Pretpostavljate da vas roditelji vole, da to ne zavisi ni od čega, tako da deca ne moraju da provode život tražeći spoljnu potvrdu. Oni znaju da su sami sebi vredni.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.