Psiholog tvrdi da ovih 5 karakteristika u ponašanju otkrivaju da ste preživeli traumu u detinjstvu

Ako ste doživeli traumu u detinjstvu, možda će vas iznenaditi činjenica da su traumatski problemi koje ste imali kada ste bili mali i dalje prisutni kada ste odrasli. Možda se brinete da će vaša trauma iz detinjstva uništiti vašu sreću, odnose ili čak druga profesionalna područja vašeg života. Možda ne znate odakle da počnete da učite kako da je izlečite.

Iako ste čuli za ovaj termin, znate li šta je zapravo "nerešena trauma"? Rekli ste sebi da je sve to prošlost i nastavili ste dalje. Zar to nije dovoljno?

Kada ste bili traumatizovani kao dete, to živi i dalje duboko u vama. Moglo bi se čak reći da je "ušlo u kosti".

Sećanja, čak i ako su potisnuta i nisu svesna, urezana su u vaše simptome, u vaše borbe i u vaše loše samopoštovanje. Mnoga traumatizovana deca osećaju da su uvek bila sama i daju sve od sebe da sama reše stvari.

Problem je u tome što za sve postoje ograničenja, pa i za to dokle ćete moći sa nečim da se nosite. Zato najdublji efekti traume iz detinjstva često ostaju nerešeni.

Da bi ovu temu makar malo približila pratiocima, i podstakla na dalje razmišljanje i interesovanje, psiholog i psihoterapeut Ksenija Mijatović je iznela pet ključnih tačaka i delimično ih objasnila, a koje ukazuju na znakove traume iz detinjstva koji se ispoljavaju na vrlo specifične načine u odraslom dobu.

Vrlo često osoba nema nema jasna sećanja ili ih nema uopšte, čak i kada neko ko je bio učesnik istih iznese sve informacije o tom događaju. Čak postoje i situacije kada osoba "domašta" nešto što se uopšte nije ni desilo da bi lakše svarila traumu.

Loša emocionalna regulacija:

• Česte promene raspoloženja kada nema razloga za to
• Problemi sa besom
• Impulsivnost
• Potreba za kontrolom

Ponavljanje sličnih retraumatizirajućih odnosa i u odraslom dobu

• Osećaj da je život prema nama nepravedan - za sve su drugi krivi, svet je loše mesto
• Svesnost usmerena na sve što je pogrešno, ali spolja, a ne na sopstvene snage

Nisko samopouzdanje ili samovrednovanje

Nemogućnost da se zauzmemo za sebe kroz jasno postavljane granice u životu i odnosima ili održavanje krutih i rigidnih granica jer je to daje osećaj kontrole, ali i nemogućnost povezivanja sa sobom i sopstvenim potrebama.

Razvijanje raznih mehanizama odbrane:

• Ekstremni perfekcionizam
• Overthinking - preterano razmišljanje
• Visoka osetljivost na sve - od kritike pa sve do spoljnih stimulusa (mnogo ljudi, izlaganje, zvuci i sl)

Problemi sa emocionalnim vezivanjem

Može izgledati kao izbegavanje formiranja previše bliskih odnosa sa jedne strane (preterana nezavisnost).

Dok druga varijanta može otići u smeru previše vezivanja za ljude oko sebe, a u jednu vrstu zavisničkih odnosa gde se onda razvijaju razni strahovi (od odbacivanja, napuštanja i slično).

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.