Da li deca treba da znaju da je tata prevario mamu? Ova izgovorena rečenica smanjuje trajne posledice

Nakon što otkrijete neverstvo u vašoj emotivnoj vezi, pored slomljenog srca i izneverenog poverenja, javlja se pitanje - "šta reći deci?". Bez obzira koliko se osećate postiđeno ili prkosno, izdano ili uvređeno, morate razmisliti o uticaju koji varanje i potencijalno pričanje o tome mogu ostaviti.

Za mnoge roditelje, početna reakcija je: "Nećemo deci ništa govoriti o ovome. Oni nisu uključeni i ne moraju da znaju." Za druge roditelje, posebno ljute izdane partnere, početno razmišljanje bi moglo biti: "Dovraga, da, govorimo deci. Želim da znaju kakav si užasan čovek." Nijedna reakcija nije posebno zdrava.

Kada nešto nije u redu u kući, deca to osete. I pošto su po prirodi sebična i samoorijentisana, pretpostavljaju da je problem njihova greška. Nije važno da li se bavite neverstvom ili finansijskim problemima ili zavisnošću ili bilo kojim drugim životnim problemom, vaša deca će shvatiti stres i emocionalni bol i znaće da nešto nije u redu. I osim ako jasno ne kažete  "da, nešto nije u redu, ali nije tvoja krivica" - oni će kriviti sebe.

Imaće misli poput "mama i tata se uvek svađaju","mama i tata ne obraćaju pažnju na mene kao nekada, mora da sam uradio nešto pogrešno", "ako sam zaista fin i radim sve svoje poslove, ne žalim se i ne pravim previše buke, onda će se stvari možda vratiti u normalu". Deca prirodno pretpostavljaju da su oni uzrok porodičnih sukoba, čak i ako nemaju pravu predstavu o tome šta su uradili da izazovu tu svađu. Ako se ovo razmišljanje ne ispravi, počeće da se osećaju defektno, pogrešno i nedostojno ljubavi i naklonosti. Njihovo samopoštovanje, u tom slučaja, opada, a moguće je i razvijanje negativne slike o sebi i osećaja stida.

U suštini, morate jasno da stavite do znanja da oni to nisu izazvali, da oni to ne mogu popraviti ili kontrolisati, da oni moraju da brinu o svojim osećanjima i zdravim odlukama.

Ove jednostavne teme za razgovor mogu sprečiti decu da okrive sebe za disfunkciju koja "boravi" u vašem domaćinstvu. Ovo neće zaustaviti njihova osećanja ili brige, i to je u redu. Cilj je potvrditi njihovo iskustvo, odnosno osećaj da nešto nije u redu, i dati im do znanja da je u redu da pričaju o svojim osećanjima.

Bez obzira na sve, informacije koje delite sa svojom decom treba da odgovaraju uzrastu. Ako vaša deca imaju više od nekoliko godina razlike u uzrastu, možda ćete morati da vodite više razgovora. Ako su vaša deca veoma mala, vaše otkrivanje bi trebalo se zaustavi osnovnom izjavom da su mama i tata trenutno ljuti jedno na drugo zbog nečega što je jedan od njih uradio. Tada im možete dati do znanja da to nije njihova greška, da ne mogu to da poprave ili kontrolišu, i da je u redu da pričaju o svojim osećanjima. Ako aktivno radite na izlečenju od ovog problema, možete im i to reći. Starija deca mogu postavljati pitanja o specifičnosti situacije i mogućnosti razvoda, prenosi "PsychologyToday".

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.