Zašto se i otkad pravi slatka česnica, otkrila nam je domaćica Ljubica: Evo i ko treba da proba prvo parče!

Ako danas pitate domaćice u  Banatu zašto je česnica slatka, mnoge će vam reći: „Da bi godina bila slatka!“ Ipak, iza ovog običaja krije se priča koja je spoj istorije, tradicije i srpskog inata - priča koja nas vraća u vreme Marije Terezije, kada su običaji bili podložni zakonima i porezima.

Priča iz vremena Marije Terezije

Za vreme vladavine Marije Terezije, uveden je porez na slavski kolač kako bi se suzbila raskoš Srba u Austrougarskoj. Slavski kolači, koji su bili neizostavni deo svadbi i slava, oporezovani su kao deo reformi koje su trebale da smanje neumerene troškove proslava. Ali, srpski narod odgovorio je inatom: domaćice su prestale da mese obredne kolače i pronašle rešenje - slatku suvu pitu.

Ova pita, poznata danas kao česnica, nije se sekla na isti način kao slavski kolač i time je izbegla porez. Punila se orasima, suvim grožđem, smokvama i medom - simbolima obilja, i postala centralni deo božićnih običaja, posebno u Banatu.

„Česnica u Vojvodini se pravi kao suva pita od mešanih kora“, objašnjava Ljubica Cvetinov Vukov iz udruženja građana Bulevar 023 iz Zrenjanina. „To je izvorno banatski recept iz vremena Marije Terezije, kada su domaćice pravile slatku pitu da izbegnu porez na kolače. Mi danas pravimo i tradicionalnu verziju sa ručno razvijenim korama, ali i modernu varijantu s gotovim korama.“

Zrenjanin kao čuvar tradicije

Zrenjanin, prvi od pet domaćina Festivala česnice, koji se održavao tokom decembra, ponosno čuva tradiciju pravljenja česnice i božićnih kolača. Udruženje građana Bulevar 023 prikazalo je posetiocima kako se česnica i božićni kolač prave na tradicionalan način, podsećajući na značaj očuvanja običaja.

„U našu česnicu stavljamo novčić, obično dinar, i onaj ko ga pronađe u svom parčetu smatra se da će imati sreće cele godine. Novčić kasnije domaćin otkupljuje i čuva u ikoni“. dodaje gospođa Ljubica.

Česnica i božićni kolač - praznični simboli

Pored česnice, vojvođanska božićna trpeza ne može se zamisliti bez božićnog kolača. „Božićni kolač stoji na četiri jabuke i ukrašen je suvim voćem, žitom, kukuruzom i bosiljkom u obliku krsta. Na Božić se preliva vinom, seče i deli svima“, objašnjava nam gospođa Ljubica.

Dok česnica simbolizuje slatku sreću i obilje, božićni kolač ima posebnu obrednu ulogu i povezuje porodicu u zajedničkom slavlju.

Običaji u Zrenjaninu na Badnji Dan i Božić

Kao i svuda - na Badnje veče u Zrenjaninu pali se badnjak, dok se na Božić ujutru dočekuje položnik (položajnik), osoba koja prva dolazi u kuću i donosi sreću. „Položnik proba prvo parče česnice, a trpeza se tokom dana samo dopunjava i stoji puna do večeri“, kaže gospođa Ljubica.

Očuvanje tradicije

Festival Česnice u Zrenjaninu ima za cilj da spoji istoriju, običaje i zajednicu. Tradicija slatke česnice, koja je nastala kao odgovor na političke pritiske, danas simbolizuje duh praznika, zajedništva i radosti.

Udruženje građana Bulevar 023 ponosno ističe važnost prenosa ovih običaja mlađim generacijama, jer česnica i božićni kolač nisu samo deo praznične trpeze - oni su deo našeg identiteta.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.