Zašto deca više veruju drugarima nego roditeljima? Jelena Đoković i dr Neufeld imaju odgovore i rešenje

U specijalnoj epizodi podkasta „Razgovori o roditeljstvu“, Jelena Đoković, globalna direktorka Novak Đoković Fondacije, razgovarala je sa Dr Gordon Njufeld, stručnjakom koji je svoj život posvetio istraživanju ljudskog razvoja. U razgovoru su se dotakli ključnih pitanja o tome kako očuvati snažan i zdrav odnos sa detetom, uprkos čestim izazovima koje roditelji doživljavaju kada pokušavaju da ga ispravljaju i usmeravaju. Dr Njufeld podelio je svoje bogato iskustvo i mudrost stečenu kroz više od 50 godina istraživanja, a razgovor je postavio temelje za dublje razumevanje razvoja deteta i značaja roditeljstva.

Roditelji: Najvažniji ljudi u životu deteta

„Roditelji su najvažniji ljudi u životu deteta, važniji čak i od vršnjaka“, ističe dr Njufeld, naglašavajući da je ključ uspešnog odrastanja dece u tome da roditelji postanu odgovor na dečje potrebe, a ne samo figura autoriteta. Prema njegovim rečima, današnja deca sve češće pokazuju probleme u odrastanju, uprkos činjenici da se roditelji i nastavnici trude više nego ikada pre. Kako bismo efikasno rešavali ove izazove, potrebno je da dublje razumemo korene problema.

Dr Njufeld, koji je autor knjige Hold On to Your Kids (Zadrži decu uz sebe), naglašava važnost povezivanja sa prirodnim potrebama deteta i naglašava kako je savremeni pristup odgoju često previše zasnovan na savetu stručnjaka, a ne na razumevanju dubljih emocionalnih veza koje deca stvaraju sa roditeljima. „Kada deca ne osećaju povezanost sa roditeljima, pokušavaju da nađu tu povezanost negde drugde – obično sa vršnjacima“, objašnjava dr Neufeld.

Ovaj pristup, koji se oslanja na emotivnu povezanost, ne samo da pomaže deci da odrastaju u stabilnom i sigurnom okruženju, već im omogućava da razviju emocionalnu inteligenciju koja će im koristiti tokom celog života. Zbog toga je, prema njegovim rečima, važno da roditelji ne samo da „vode“ svoje dete, već da postanu pravi partneri u njegovom emocionalnom razvoju.

Izazovi savremenog društva u roditeljstvu

„Kultura koju danas živimo dovela je do toga da roditeljstvo postane veoma iscrpljujuće“, dodaje dr Njufeld, naglašavajući kako je društvo izgubilo dublje razumevanje prirodnih procesa u odgoju. U SAD-u je čak proglašeno da je roditeljstvo opasna profesija zbog stresa koji roditelji doživljavaju. Zbog gubitka kulture koja štiti roditeljstvo, roditeljima je sve teže da zadrže svoju sigurnost i poverenje u procesu odgajanja dece.

U razgovoru se dotakli i pitanja savremenog društva i odnosa sa starim kulturama. Dr Njufeld objašnjava kako moderne nauke počinju da prepoznaju vrednost tradicionalnih znanja koja su u velikoj meri izgubljena kroz kolonizaciju i širenje zapadnog pristupa. „Priroda nije zla“, kaže on, „i naše razumijevanje mozga i njegovih želja treba da se fokusira na to kako on nastoji da nas zaštiti i razvija.“

Osnovne potrebe deteta za razvoj

Kada je u pitanju razvoj deteta, dr Njufeld izdvaja četiri osnovne potrebe koje su ključne za emocionalnu i psihološku dobrobit deteta. On naglašava da je najvažnija potreba za zajedništvom, tj. stvaranjem sigurne emocionalne veze. Deca treba da imaju sigurno okruženje u kojem mogu da se osećaju voljeno i zaštićeno. Bez tog osećaja pripadnosti, sve ostalo – od učenja do socijalizacije – ne može da se razvije kako treba.

„Mozak je organ vezivanja i ako nije zadovoljena potreba za zajedništvom, ništa drugo neće moći da se razvije“, objašnjava dr Njufeld. „Zajedništvo se mora uzimati zdravo za gotovo. Ukoliko to nije prisutno, deca neće moći da se oslobode od stalne potrebe da traže potvrdu ili pažnju.“

Iako se današnja tehnologija često prikazuje kao način za povezivanje, dr Njufeld upozorava da ona ne zadovoljava pravu potrebu za emocionalnom vezom. „Mi imamo više načina za povezivanje nego ikada pre, ali smo na neki način, ipak, udaljeni. Naši digitalni uređaji nas zapravo odvode od prave povezanosti, jer prava povezanost nije nešto što treba da postignemo, ona mora biti prisutna“, kaže on.

Igra kao ključ za emocionalno zdravlje

Drugi ključni aspekt za razvoj deteta, koji dr Njufeld izdvaja, jeste igra. On objašnjava da je igra mnogo više od „beskorisne aktivnosti“, kako je često viđeno u prošlosti. Igra ima duboku funkciju u razvoju mozga, naročito u procesu emocionalne zrelosti.

„U društvu koje je usmereno na rad i postizanje ciljeva, mi zaboravljamo da igra ima vitalnu ulogu u emocionalnom zdravlju. Kroz igru, deca uče kako da se nose sa svojim emocijama i kako da se povežu sa drugima“, objašnjava on.

Ova ideja, da je igra ključna za emocionalnu dobrobit, postala je jasnija tek u poslednjih deset godina, kada je nauka počela da istražuje stvarnu funkciju igre. Deca koja imaju dovoljno prostora i vremena za igru razvijaju jače socijalne i emocionalne veštine.

Sigurnost i mogućnost izražavanja emocija

Za pravi razvoj emocija, detetu je potrebno sigurno okruženje u kojem može da se oseća dovoljno zaštićeno da bi se povezalo sa svojim emocijama. Dr Njufeld naglašava da, dok je odrastanje u atmosferi u kojoj su deca sigurna u svoje emocije, ključno, mnogi roditelji i dalje imaju poteškoće da prepoznaju važnost toga.

„Ono što je stvarno važno je da deca mogu da izraze svoja osećanja. Ne treba ih učiti da potiskuju ili ignorišu svoja osećanja. Naša društva su, nažalost, često sklona tome da smatraju emocije slabostima. Deca moraju da imaju slobodu da iskuse svoja osećanja“, ističe dr Njufeld.

Šta to znači za roditeljstvo?

Na kraju, dr Njufeld podseća roditelje da se vraćaju osnovama. Roditeljstvo, kako kaže, nije komplikovano ako se shvati da je najvažnija stvar u tome da omogućimo deci da rastu u sigurnom, podržavajućem okruženju, u kojem se osećaju voljeno, povezano i zaštićeno.

„Poverenje u proces i razumevanje da potencijal deteta neće samo nestati ili biti zasenjen spoljnim faktorima, je ključ. Deca će se razvijati ako im se pruže odgovarajući uslovi, baš kao što biljka raste ako ima dovoljno svetla, vode i hranljivih sastojaka“, zaključuje on.

Za roditelje, ovo je poziv da više veruju u svoje instinkte, da više poštuju prirodni proces odrastanja i da stvore uslove u kojima će njihova deca imati šansu da zaista otkriju svoj pun potencijal.

A ostale savete dr Njufelda i njegov razgovor sa Jelenom možete pogledati u ovom videu:

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.