Majka koja nije birala stranu: Pravoslavac i musliman, dva brata, jedna majka – i kamen koji pamti

Na trotoaru glavne prijepoljske ulice, tik ispod prozora Muzeja, stoji neobična skulptura isklesana u granitu. Prikazuje majku Ružicu Pejović, čvrstu i postojanu, kako stoji između svojih sinova Luke i Alije odevenih u tradicionalne delove nošnji dva naroda: šajkaču i ćulaf. Iako ih je vreme i vera odvojilo, jedno ih nikada nije razdvojilo - majčina ljubav.

Priča o ovoj porodici, kao i samo umetničko delo, diraju pravo u srce. Jer Ružica je volela oba sina jednako i bezuslovno, pa i onda kada je jedan od njih, Risto, pre više od jednog veka prešao u islam i dobio novo ime - Alija Poturak. Nije se odrekla nijednog, a sudbina u dolini Lima, toliko puta na ispitu zbog ratova i podela, sačuvala je porodičnu vezu. I dalje ostaje misterija da li je Risto prisilno promenio veru ili ga je Ružica dala muslimanskom paru.

Zauvek braća

Upravo ta emocija inspirisala je dvojicu Prijepoljaca koji danas žive u Beogradu, da svom zavičaju daruju skulpturu simboličnog imena – "Zauvek braća". Ime su izabrali učenici osnovnih i srednjih škola sa područja Prijepolja, kroz konkurs koji je bio mnogo više od izbora naziva bio je lekcija iz zajedništva.

Autentična fotografija iz 1919. godine, nastala u selu Komarani, na kojoj je majka Ružica sa Lukom i Alijom, sačuvana je zahvaljujući Andriji Bogdanoviću – prijepoljskom advokatu i ratniku sa Solunskog fronta. Danas, njegov sinovac, Vlada Bogdanović, uspešni biznismen iz Beograda, pokrenuo je inicijativu za izradu skulpture.

Ispred skulpture predaka, dogodio se i susret Pejovića i Poturka. Milinko i Lutvo s ponosom neguju ono što je prabaka Ružica ostavila u amanet - a posle odluke koja sigurno nije bila ni malo laka, da najmlađi od petorice sinova, pređe u islam, navodi "RTS".

Tiho podsećanje

Za ovekovečenje ove poruke u kamenu zadužen je bio akademski vajar i profesor na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu – Goran Čpajak.

- Motiv јe negde u svima nama, intimni - govori Bogdanović i dodaje:

- Veruјem da ovo delo pokreće naјlepše emociјe. Želeo sam da se sačuva јedno autentično svedočanstvo, deo naše istoriјe. A potomci tih ljudi lepo žive, sarađuјu, poštuјu se i posećuјu se. Zovu se rođacima, uprkos svim nesrećama i podelama.

Za sada, prolaznici zastajkuju, zagledaju figure, čitaju ispisane poruke i tumače ih svako na svoj način. Neki ono što osećaju, drugi ono što žele da veruju. I mnogi kažu: "Baš ovde joj je mesto; na pragu muzeja, na oku svima."

Jer, u vremenu kada nas često razdvajaju različita prezimena, običaji i uverenja, ova skulptura tiho, ali snažno podseća – braća ostaju braća, a ljubav nema veru ni granicu.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.