"Mrzela sam svoju decu, htela sam da ih OSTAVIM UNEREĐENE u krevecu": Ovo je prelilo čašu nesrećnoj majci

Roditeljstvo, a posebno majčinstvo, često se predstavlja kroz ružičaste filtere - nežne osmehe beba, miris pudera, prve korake, tople zagrljaje. Međutim, realnost koju mnoge žene proživljavaju nakon porođaja daleko je od idealizovane slike koju društvo nameće. O onim teškim, mračnim danima - kada se majka oseća usamljeno, izgubljeno, pa čak i kao da je napravila grešku što je rodila dete - i dalje se malo govori. I kada se o tome govori, reakcije su često šok, osuda i tiho zgražavanje.

Postporođajna depresija nije slabost, hir ili nedostatak ljubavi prema detetu, to je stvarna, duboka i ozbiljna borba. Jedna od onih koja je javno progovorila o tom iskustvu je Tifani Dženkins, autorka i govornica, koja je nakon borbe sa zavisnošću i odvikavanja od alkohola saznala da je trudna. Postala je samohrana majka, ali nije odustala, već je uspela da preokrene svoj život, pronađe partnera i dobije drugo dete. I baš kada se činilo da je sve "na svom mestu", Tifani je upala u najdublju fazu postporođajne depresije.

Njena priča, kao i priče mnogih drugih žena, poziva na iskren razgovor bez tabua, osude i idealizacije. Majčinstvo nije uvek lako, i to je sasvim u redu. Najvažnije je da to priznamo zbog žena koje se trenutno bore, i zbog onih koje će se tek suočiti s tim.

"Htela sam da ih ostavim"

"Nisam volela svoju decu u trenutku kada je ova fotografija nastala. Zapravo, zamerala sam im što uopšte postoje. Kaiden je imao 17 meseci, a Kloi samo mesec dana, i ja nisam želela da budem njihova majka. Nisam želela da im menjam pelene, da ih hranim, i samo sam maštala da ih ostavim u krevecu, izađem iz stana i više se nikada ne vratim. Ozbiljna sam. Znam da će nekima od vas vilica pasti od šoka, a neki će s gnušanjem pomisliti: "Kako neko može da ne voli svoju decu?" Znam, jezivo je — upravo zato mi je trebalo toliko dugo da to ikome priznam. Ćutala sam i zakopavala te misli. Smeškala se na fotografijama i glumila divljenje kad bi ih neko obasipao komplimentima. Plakala sam često — zapravo, plakala sam većinu dana. Preispitivala sam svoje mentalno zdravlje i stalno se grdila što sam "toliko užasna osoba".

Vrištala sam, skrivala se, puštala ih da plaču i čupala sebi kosu. Nisam ih više želela. Nisam ih želela. Muž nije znao. Često je bio odsutan zbog posla. Nisam mogla da mu kažem, plašila sam se da bi se pokajao što je dobio decu sa mnom. Bila sam sama. Jednog dana sam odlučila da ih neću izvaditi iz kreveca. Ostaće tamo, neka plaču, neka se ukake. Nije me bilo briga. Nije moglo više da me bude briga. Pokušavala sam da me bude briga. NISAM MOGLA. Umesto toga, pozvala sam ordinaciju svog lekara. Čim se javila moja omiljena medicinska sestra na recepciji, briznula sam u plač. Rekla sam joj: "Ne želim više da budem majka", a ona mi je samo rekla: "Dođi odmah." I otišla sam. Doktor je razgovarao sa mnom o postporođajnoj depresiji kao da je taj razgovor vodio već hiljadu puta.

Ispostavilo se da i jeste. Ispostavilo se da sam bila jedna od MILIONA žena koje su u tom trenutku prolazile kroz isto. Nisam bila luda. Nešto nije bilo u redu sa hemijom mog mozga. Nešto što nisam mogla da popravim sama. Moj lekar i ja smo to zajedno zacelili. Moja deca sada imaju 4 i 6 godina, i volim ih i obožavam toliko da me fizički zaboli srce kad pomislim na njih. Dala bih život za njih, bez oklevanja. Posezanje za pomoći bio je najveći poklon koji sam im ikada dala kao majka. Ako ti je makar nešto od ovoga poznato — samo želim da znaš: Nisi sama. Nisi luda. I ne mora ovako da bude. Reci nekome. Reci nekome DANAS. Biće bolje", napisala je Tifani u emotivnoj ispovesti.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.