"Mrzela sam svoju decu, htela sam da ih OSTAVIM UNEREĐENE u krevecu": Ovo je prelilo čašu nesrećnoj majci
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Ona.rs.
<% message.text %>
Dijana
Hajde da budemo iskreni ako ne možete deci da pružite sve što im je potrebno možda je bolje da ih ni nemate. Druga stvar je da treba znati sa kim pravite decu, a treća u kojim godinama. Devojke završe srednju školu i odmah dete, ne znaju još ni o sebi da brinu, a kamoli o detetu. Ili upišu fakultet pa misle da mogu sve da je sad sve idealno. A nije to samo leći ću sa bilo kim lepo mi je u tom trenutku pa šta bude posle. Svi znamo za one jadne siromašne žene u Africi ili da krenemo da nabrajamo siromašne države po broju stanovnika. Jel stvarno bolje da ta deca budu rođena samo da bi ceo život provela u patnji i siromaštvu. Uzmimo primer iz Srbije neka porodica u siromašnom selu kod Užica ili bilo gde drugo otac radi građevinu ili je putar ide na posao od 7 do 17 šest dana u nedelji. To dete neće videti oca 70% svog života, a i kad ga vidi otac je umoran. Dete odraste ode u grad zatvori se u sobu da uči, imamo i ljude u zabitim planinskim selima, i kakvu perspektivu ima to dete. Ne mogu svi u Beograd, ne mogu svi u inostranstvo. Neko će reći a šta je sa onima koji su postali milioneri ali takvih imamo jednog u milion i ne možeš graditi život deteta na nadi da će baš ono biti izuzetak.