VERUJE SE DA JE ČINIO ČUDA I ŠTITIO HRABRE: Danas se ovom svetitelju molimo za spas duše

Danas Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju Svetog Pankratija, jednog od onih svetitelja čija biografija zvuči kao scenarij za epski film – ali u srcu ove priče nije mač, već molitva, vera i časni krst.

Rođen u Antiohiji, u vreme kada je Isus hodao zemljom, mali Pankratije imao je to nesagledivo duhovno bogatstvo da ga još kao dete vidi svojim očima. Njegovi roditelji su, čuvši za Hristova čuda, želeli da se susretnu sa Gospodom. Porodica dolazi u Jerusalim, gleda Isusa, sluša Njegove reči i postaje deo jedne od najdubljih preobražajnih priča u hrišćanstvu.

Kasnije, po vaznesenju Hristovom, Pankratije i njegovi roditelji se krštavaju u Antiohiji, a mladi svetitelj se povlači u pećinu Pontskog kraja, tražeći tišinu, molitvu i smisao. Tamo ga pronalazi apostol Petar. U dogovoru s apostolom Pavlom, Pankratije biva postavljen za episkopa Tavromenijskog – grada koji se nalazi na Siciliji.

I tu počinje njegova velika misija.

Sveti rat bez oružja

Pankratije nije bio samo duhovni vođa – on je bio stub zajednice, čuvar vere i borac protiv neznaboštva, ali bez mača. On ruši idole, krštava nekrštene, jača one koji su već u veri, i postavlja temelje Crkve u gradu koji će postati simbol vere u Boga.

Ali kad vera počne da cveta, uvek postoji neko kome to smeta. Tako se pojavljuje vojvoda Akvilin, poganin koji ne može da podnese da ceo grad Tavromen više ne priznaje paganske bogove. Krenuo je sa vojskom da sravni grad, ubije hrišćane i izbriše Pankratijevu misiju.

I onda – scena koju vernici i danas pamte kao čudo.Sveti Pankratije, ne beži. Ne krije se. Ne podiže oružje.

Izlazi iz grada sa svojim sveštenstvom, nosi krst, nepobedivo oružje duha. I tada – tama. Panika. Strah. Vojska, obuzeta silom nevidljivog, počinje da se međusobno sukobljava. Niko nije ni stigao do grada. Grad je sačuvan – samo molitvom.

Mučenička smrt, ali večni život

Ali kao i mnogi veliki ljudi pre i posle njega, i Pankratije je stradao. Ubili su ga zavidni i zlobni, kamenovali jer nisu mogli da podnesu svetlost njegove vere. Njegovo telo danas počiva u Rimu, ali njegovo delo živi vekovima.

Njegov tropar ga slavi kao naslednika apostola, čoveka koji je rečju i primerom nosio krst i veru do krvi – i zato mu se vernici i danas obraćaju s molbom:

Tropar (glas 4):

Bio si naslednik Apostola prestolom i zajedničar duhom, bogonadahnuto delo si našao u viđenju duhovnog uzrastanja: Zbog toga si uzdizao reč istine i radi vere si do krvi postradao, sveštenomučeniče Pankratije: Moli Hrista Boga da spase duše naše.

Sveti Pankratije možda živi u davnim vremenima, ali njegova poruka je goruće savremena – ne moraš biti ratnik da zaštitiš ono što voliš. Dovoljno je da imaš veru, hrabrost i čistu nameru. On nas uči da su najmoćnija oružja ona koja ne ranjavaju, već ozdravljuju.

Danas, kada se okreneš nebu i zamoliš za mir, zdravlje ili snagu, seti se ovog sveštenomučenika koji je jednom rukom držao krst, a drugom podizao ceo narod iz tame.

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.