Poznata koreografkinja za Ona.rs: "Kada sam prihvatila svoj identitet, karijera mi je krenula uzlazno"

Ona je provela više od dve decenije brišući granice između discipline klasičnog baleta i slobode hip-hopa, a njena dela oživljavaju ikone poput Fride Kalo i Koko Šanel na svetskim scenama. Slavna belgijsko-kolumbijska koreografkinja Anabel Lopez Očoa boravila je u Novom Sadu, gde nas u petak očekuje u premijera predstave "Negde izvan planeta", a čiju koreografiju potpisuje ova umetnica.

Već dugo je aktivan rad na koreografiji ove savremene igre koja će biti prikazana na Maloj sceni Srpskog narodnog pozorišta.

Anabel Lopez Očoa je tokom boravka u Novom Sadu podelila sa nama svoju fascinantnu priču o prihvatanju sopstvenog identiteta, borbi žena za prostor u elitnim nacionalnim teatrima i razlozima zašto je balet, a ne pozorište, zabava budućnosti.

U iskrenom razgovoru, Anabel otkriva kako stvara likove koje balerine širom sveta žude da igraju i zašto više nikada ne pokušava da bude samo "intelektualna", već bira da bude autentična.

- Kada sam odrastala u Kraljevskom baletu Flandrije, molila bih mamu da me pošalje u letnju školu da učim hip-hop. Tamo je bilo mnogo više slobode nego u bilo kom drugom plesnom obliku osim klasičnog baleta. Ali, klasični balet je osnova. To je kao veoma jak lek, nije prijatan, ali će vam dati toliko slobode u izražavanju. I tako mislim da sam zadržala to da slobodu pronalazim koristeći druge uticaje u klasičnom smislu. Ponekad je taj uticaj samo promena "fronta", u klasičnom baletu je sve okrenuto ka publici, a ja koristim isti pokret, ali okrenem celu prostoriju i radim to oko drveta ili nečeg drugog, ne gledajući u publiku. Tako da to datira odavno - rekla nam je na početku razgovora.

Zanimalo nas, pošto je u svetu koreografije, šta po njenom mišljenju dolazi prvo: muzika, emocija, priča ili specifičan pokret?

- Zavisi. Kada je u pitanju narativni balet, onda je to priča. Prvo kreiram scenario sa scenama, a zatim pronalazim jezik za svaki lik, jer smatram da publika treba da razume ko je ko i bez kostima. Kada je u pitanju program sa više kraćih baleta, kao što je ovaj, onda su muzika i tema ono što mi daje parametre. Ako nemam jasnu temu, zaglavim se, jer tada sve može biti bilo šta i to postaje beskrajno. Volim da sebi postavim barijere. Dakle, tema i muzika su moji prioriteti - odgovorila nam je ona.

Ona veruje da pokret može izraziti ono što reči ne mogu.

- Iz tog razloga volim da kreiram narative. Ponekad je teško, ali mi smo ljudska bića i koristimo svoja tela da izrazimo stvari mnogo više nego što smo toga svesni. Volim da posmatram ljude, da sedim na terasi i gledam kako se ponašaju, kako drže svoja tela, šta osećaju jedni prema drugima. Uspešna sam u narativnim baletima jer zaista verujem da nam ne trebaju reči, ili nam treba tek poneka. Balet je budućnost zabave. Pogledajte sada, posle pandemije, balet prodaje mnogo više karata nego pozorište. Zašto? Zato što imamo mnogo stranaca koji žive u različitim gradovima i zemljama; žele da budu zabavljeni i pokrenuti, a balet ne koristi jezik. Smatra da je pokret budućnost - jasno je pokazala svoje mišljenje Anabel Lopez Očoa.

Šta po njenom mišljenju predstavlja dobar nastup?

- Mislim da je to gradacija. Podučavam i mentorisala sam mlade koreografe; svi oni imaju neverovatne pokrete, ali niko od njih ne zna kako da izgradi delo. Za mene je to važnije od gomile zanimljivih pokreta i fantastičnih podizanja. Ako nema te gradacije, ako prerano date sve, ili ako publika ne može da diše jer je previše gusto... Ponekad nam je potrebna mirnoća, potrebna nam je tišina. To je veoma važno za celo veče, ali i za jedan duet - kazala je naša sagovornica.

Poreklo Anabel Lopez Očoe kombinuje belgijsku i kolumbijsku kulturu. Kako su ove dve strane oblikovale njen umetnički identitet?

- To je dobro i teško pitanje. Kada sam odrastala u Belgiji, moja osnova su bili Holandija i tamošnji beli muški koreografi. Mislila sam da, ako želim da me shvate ozbiljno kao koreografkinju, moram da radim istu vrstu komada. A onda me je 2009. otkrio direktor "Ballet Hispánico" i rekao: "Želim da uradiš nešto specifično o svojim korenima". Ja sam rekla: "Ali to nije umetnički, nikome se neće svideti muzika uz koju sam odrasla". I to je bilo prosvetljenje. Napravila sam komad "Lluvia Negra" i publika je vrištala. Nikada nisam imala takvu reakciju na svoj rad, tako toplu reakciju. Tada sam shvatila - ja sam to što jesam. Iako sam "koktel" - imam majku sa plavom kosom i tamnoputog oca, biti autentičan dodiruje publiku više nego pokušaj da budeš zanimljiv ili intelektualan. Prestala sam to da radim. Još uvek živim u Holandiji, tamo je sve svedeno. Ja volim boje i više se toga ne stidim. Bio je to proces prihvatanja sopstvenog identiteta i unošenja istog u rad. To je bila prekretnica 2009. godine i tada mi je karijera krenula uzlazno - rekla nam je nasmejala Anabel.

Surova pravila za žene u svetu plesa

Kao jedna od najpoznatijih koreografkinja današnjice, da li osećate da žene sada imaju više prostora i prilika u svetu plesa nego ranije?

- Definitivno. Žene su uvek bile tu, ali su bile tu kao "potpis", Pina Bauš je bila tu, Marta Grejam je bila tu. Imale su svoje kompanije sa svojim imenom i plesači su išli da rade isključivo sa njima. Žene koreografi ranije nisu bile pozivane u nacionalne balete ili Parisku operu jer nam se iz nekog razloga nisu poveravali veliki budžeti. To se promenilo zahvaljujući nekim novinarima koji su uradili posao za nas. Veoma sam zahvalna ljudima poput Luka Dženingsa iz "Observera" koji je napisao tekst: "Gde su one i zašto im ne dajete prilike?". Ono što se dešavalo je da bismo dobile jednu priliku, i ako komad nije bio savršen ili ogroman uspeh, više nas ne bi zvali. Opet, imala sam sreće da su neki direktori videli nešto i želeli da vide šta je sledeće. Jedan komad je bolji od drugog, to je proces. Ali mislim da je i dalje tako - ženi se da jedna prilika, ali ne uvek i druga. Ponekad je štampa veoma stroga prema ženama. Kod muškaraca vide potencijal i kažu: "Ovo je ime koje treba pratiti, nije savršeno, ali želimo da znamo više". Kod žena se fokusiraju na to da komad nije bio dobar, a retko pominju ime koreografkinje. Mladi muški koreograf golica radoznalost da bi mogao biti "sledeći Balanšin", kod žena te radoznalosti nema, ili je dobro ili nije - rekla je ona.

Imala je komentar na situaciju koju je objasnila.

- Uz sve to rečeno, radije bih bila kao crno vino, što je starije, to je bolje, ima više dubine. Bolje to nego biti mladi koreograf koji je dobio sve prilike, a nije imao vremena da sazri. Radim ovo već 23 godine, slava nije došla preko noći. Što se tiče budućnosti savremenog baleta, mislim da umetnički direktori imaju manje straha da unesu nove narative koji nisu samo "Labudovo jezero". Ja sam radila o Koko Šanel, Mariji Kalas, Fridi Kalo... jer osećaju da je publika radoznala za nove interpretacije. Rođena sam u dobrom periodu - kazala nam je.

Prvi lezbejski lik u istoriji baleta

Gledajući unazad na vašu karijeru, na šta ste najviše ponosni?

- Morate napraviti mnogo grešaka da biste naučili i morate biti skromni u vezi sa njima. Mislim da sam najponosnija na to što kreiram dela koja plesači žele da plešu. "Fridu" je do sada radilo 12 kompanija i to je postala uloga koju balerine žele jer znaju da je veoma teška. Ponosna sam na taj ugled. U Londonu u "Northern Ballet" smo radili "Gentleman Jack", što je prvi lezbejski lik u baletu. To je bio dug proces, veoma težak za interpretaciju, ali sada žene u drugim kompanijama kažu: "Želim tu ulogu, želim da budem drugačija vrsta žene na sceni". Ponosna sam što ne pravim samo dobre komade, već donosim nešto u repertoar što balerine žele da plešu i što pokazuje da postoji više načina da se bude žena na sceni. Teško je, izazov je, jer su one naučene da budu elegantne i lagane, ali su spremne da pokažu i nešto drugo publici - rekla je ona.

Za kraj, zanimalo nas je da li uspela da obiđe Novi Sad i da ga istraži, ali nismo dobili pozitivan odgovori, mada je tu obećanje.

- Bila sam ovde dva dana u novembru, četiri dana u martu i sada šest dana. Nažalost, još uvek nisam "okusila" vašu kulturu. Morate me ponovo pozvati da bih videla malo više. Znam par restorana, što je dovoljno za treći put - nasmejano je završila razgovor Anabel Lopez Očoa.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.