Roditeljski u Švedskoj šokirao Jovanu: Škola daje knjige i hranu, ali deca nisu disciplinovana, ovo su razlike

Kada se 2009. godine sa porodicom iz sela Donje Vidovo, pokraj Paraćina preselila u Švedsku, Jovana Milojković, vaspitačica po struci, nije ni slutila da će skoro polovinu života provesti van Srbije. Danas ima 31 godinu, muža i troje dece – bliznakinje Vanju i Dunju, koje imaju devet godina i pohađaju treći razred osnovne škole u Švedskoj, i sina Despota od tri i po godine.

Iako joj život u Švedskoj doneo sigurnost i stabilnost, srce joj je i dalje vezano za rodno selo u koje se, kako kaže, vraća svake godine: "Slobodno mogu da kažem da sam pola života živela u Srbiji, a pola u Švedskoj. Ali u mom srcu je i dalje čežnja za rodnim mestom."

Kako izgleda škola u Švedskoj

Njene ćerke od ove jeseni pohađaju treći razred. U Švedskoj obrazovanje traje devet razreda osnovne škole plus predškolsko, a zatim sledi trogodišnja srednja.

"U školu se ide isključivo ujutru, jednosmenski. Časovi za treći razred traju od 8 do 13/14 h. Deca imaju doručak od 7 do 7.30, ručak u 11 h i užinu u 14 h. Posle nastave, deca koja mogu – idu kući, a ona kojima roditelji plaćaju produženi boravak, takozvani fritids, ostaju. Sve – knjige, sveske i školski pribor – dobijaju u školi. Roditelji ništa ne plaćaju", kaže Jovana koja ovime otvara razgovor za Ona.rs.

Na prvi pogled, to deluje kao idila. Ali, dodaje: "Ovo kada čovek čita, pomislio bi da je raj. Ali svaka priča ima i svoju drugu stranu."

Prvi roditeljski sastanak – šok oko domaćih zadataka

Na prvom roditeljskom sastanku na početku nove školske godine, Jovana se iznenadila kada je čula da roditelji Šveđani uglavnom ne podržavaju domaće zadatke.

"Iskreno, svaki put kada pomislim da sam sve videla i čula, obavezno me neko demantuje. Znala sam da nam se kulture razlikuju, ali mislila sam da kada je dobrobit dece u pitanju, da nam se bar tu koliko-toliko mišljenja poklapaju. U meni je proradila balkanska narav i morala sam da stanem iza svog mišljenja i iskažem isto", priča ona.

Promena pogleda na obrazovanje

Ipak, taj trenutak nije joj promenio stav o obrazovanju u Švedskoj koliko ju je rastužio zbog same dece. Objašnjava da razume koliko je roditeljima teško posle posla i dugog puta kući da imaju snage da rade s decom. Ali joj se čini da se sve svelo na karijeru, dok deca ostaju zapostavljena.

"Škola kao škola nije tu ništa kriva", dodaje.

Promena učiteljice u odeljenju Jovaninih bliznakinja donela je i nova prilagođavanja. Jovana ističe da je neko ko se nikada ne ustručava da iznese mišljenje, a pogotovu kada se tiče dobrobiti njene dece. Zato je, uprkos negodovanju ostalih roditelja, rešila da kaže koliko je protiv toga da se sa decom ne radi kod kuće.

"Kada smo upitani šta mislimo o domaćim zadacima, prva sam ustala i rekla da smatram da bi trebalo da ih imaju barem jednom nedeljno. Delom da obnove šta su radili tokom nedelje, delom zbog discipline i da ih treba što više vući od digitalnog sveta, jer je to izgubilo svaku kontrolu. Takođe sam navela da sam u Srbiji imala domaći svakog dana i da mi apsolutno ništa nije falilo, baš naprotiv. Zahvalna sam svojoj učiteljici na obrazovanju i temeljima koje mi je postavila."

Učiteljica je njen stav podržala, što je Jovani i bilo očekivano, jer prosvetni radnici cene kada roditelji pokazuju interesovanje. Ali reakcije roditelja švedskog porekla bile su potpuno drugačije – svi su smatrali da domaći nije potreban jer je škola dovoljna obaveza. Neki su predlagali i da se organizuju žurke u sali za fizičko "da bi škola bila zabavna".

"Roditelji stranci su ćutali. Ja sam bila jedina koja je imala nešto da kaže. A posle su mi prilazili i govorili: ‘Bravo, i mi mislimo isto, ali nismo imali hrabrosti da kažemo’. Zašto ćute, i dalje mi nije jasno."

Zašto su domaći zadaci važni

Jovana smatra da domaći zadaci deci daju mnogo više od puke vežbe ponavljanja gradiva.

"Daju im priliku da se udalje od društvenih mreža, da steknu radne navike, disciplinu i da ih vuku ka daljem obrazovanju. Škola je ozbiljna ustanova i veoma važan deo ljudskog života."

Nastavnik u Švedskoj nema autoritet

Kada se govori o obrazovanju u Švedskoj, najčešće se ističe da je reč o sistemu koji nudi besplatne knjige, odlične uslove za rad i potpunu uključenost dece u nastavu. Na papiru, to deluje kao savršeno rešenje – svi su jednaki, svi imaju jednaka prava i mogućnosti. Ipak, Jovana, koja je kroz lično iskustvo osetila razliku između škole u Srbiji i škole u Švedskoj, primećuje da se iza tog demokratskog ideala krije i ozbiljan problem. U želji da nastavnik i učenik budu ravnopravni, autoritet profesora gotovo potpuno nestaje, a sa njim i granica koja bi trebalo da postoji u učionici.

"Švedska škola je građena na demokratskim temeljima, gde su svi jednaki, smatram da je to dobro, a opet je nekako i ključni problem", priča nam Jovana i dodaje kakvo je njeno viđenje, potkrepljeno ličnim iskustvom.

"Nastavnik kao nastavnik nema nikakav autoritet, dok je kod nas, bar dok sam ja bila učenik, nastavnik bio autoritet. Neko poštovanje je postojalo, ovde nažalost toga nema koliko bi trebalo da bude. Kao primer mogu da navedem prvi put kada sam pošla u školu ovde u Švedskoj, seli smo u klupe, došao je nastavnik i počeo da predaje, nakon nekog vremena je nešto iznerviralo jednog učenika koji je samo ustao, otišao do nastavnika i pokazao mu srednji prst, a zatim izašao iz učionice. Nikakvih posledica nije bilo. Kada pričam sa svojim prijateljicama, ja uvek naglašavam da našim školama u Srbiji samo fale resursi kojih ima ovde, poput besplatnih knjiga i tome slično. Smatram da naša srpska škola ima mnogo boljih vrednosti, poput discipline, znanja i tradicije", jasna je Jovana.

Motivacija i slobodno vreme dece

Deca u Švedskoj obožavaju školu jer nemaju dodatnih obaveza – i tu Jovana vidi problem: "Kada dođu kući, uglavnom se hvataju za telefon, igrice, društvene mreže."

Kako se ocenjuju deca u Švedskoj

"Deca u osnovnim školama dobijaju ocene od šestog razreda. Nastavnici prate rad kroz diskusije, zadatke i projekte. Postoje i pisani testovi. Tu su i nacionalni testovi u trećem, šestom i devetom razredu, koji obuhvataju švedski, matematiku i engleski, a u devetom i prirodne predmete. Oni služe više kao orijentacija, a ne jedini kriterijum. Ocene su od A kao najbolje do F kao najlošije."

Jovana nabraja šta deca uče: švedski, engleski, matematiku, muzičko, likovno, fizičko (sa obaveznim plivanjem), prirodne i društvene nauke, tehničko i poseban predmet "slöjd" – rad sa tkaninama i vezenje.

Pogled na švedske roditelje

Kada govori o roditeljstvu u Švedskoj, Jovana primećuje da je čitav sistem uređen tako da roditelji budu rasterećeni, ali to često ide na štetu odnosa sa decom. U zemlji u kojoj je uobičajeno da deca provedu i do deset sati dnevno u vrtićima i školama, roditelji se oslanjaju na institucije, a ne na sopstveni autoritet i prisustvo. Ona smatra da je u pitanju duboko ukorenjen deo kulture i sistema, koji roditeljima „vezuje ruke“ i udaljava ih od vaspitne uloge. Još jedan problem, kako kaže, jeste to što mnogi roditelji nemaju znanje ni načine da pomognu svojoj deci u učenju – jer se i od njih očekuje da budu više posmatrači nego učesnici.

"Smatram je to više do njihove kulture i celokupnog sistema koji ti bukvalno vezuje ruke kada su deca u pitanju. Ovde je normalno da deca budu po 10 sati u vrtićima i školama jer roditelji rade. Ja sam konkretno dala otkaz jer poslodavcu nije odgovaralo da radim 80 % da bih se posvetila deci, jer ovde na to imaš prava. Takođe, smatram da većina njih i ne zna na koji način bi pomogli deci ukoliko nešto ne razumeju jer ni oni sami ne znaju, jer se u švedskoj školi znanje preporučuje, a nije obavezno. Primer tome je da deca koriste digitron u većim razredima, jer kao mali nisu naučili možda tablicu množenja."

Jovana priznaje da je oduševljena što su knjige i obroci besplatni, ali ju je šokirala disciplina – ili, tačnije, njen izostanak: "Odnos prema školi i starijima je posebna priča koja me i dalje šokira."

Deca stranog porekla

Posebnu razliku, kaže Jovana, vidi među decom stranog porekla. Njihova pozicija u društvu često ih tera da se više dokazuju, da budu disciplinovaniji i da pokažu veće poštovanje prema školi i nastavnicima. Upravo ta motivacija ih, prema njenom iskustvu, izdvaja od vršnjaka rođenih u Švedskoj.

"Naravno da deca stranaca imaju drugačiji pristup. Smatram da su inteligentnija, više se trude i imaju više poštovanja prema školi i nastavnicima. Ali to ne važi za sve."

Domaći zadaci u njenoj kući

Na kraju, Jovana naglašava da je bila u pravu što je podržala domaće zadatke:

"Mojoj deci domaći zadaci mnogo pomažu da zadrže fokus i obnove gradivo. Čak i kada su bolesne i ne idu u školu, ja uzmem knjige i one rade da ne zaostaju. Uvek sam za domaće zadatke."

Iz sopstvenog iskustva zna da deca iz Srbije često imaju prednost u znanju.

"Kada sam ovde krenula u deveti razred, oni su radili matematiku iz našeg šestog ili sedmog. Nastavnik je bio iznenađen i oduševljen mojim znanjem. Naša deca ovde posebno briljiraju u matematici, fizici i hemiji."

Dve škole, dva sveta

Jovanino iskustvo osvetljava suštinsku razliku u obrazovnim filozofijama: Švedska pruža deci slobodu i samostalnost, dok drugi sistemi više insistiraju na strukturi i disciplini. Iako se pristupi razlikuju, jasno je da nijedan ne funkcioniše izolovano – uspeh dece zavisi od ravnoteže između slobode, discipline i aktivnog angažovanja roditelja i pedagoga. U toj interakciji leži prava snaga obrazovanja, koja prevazilazi same učionice i nastavne planove.

"Sistem je definitivno drugačije organizovan ovamo, ali eto, uz dobar kontakt roditelja i pedagoga, definitivno nema brige kada je samo obrazovanje u pitanju. Veoma je bitan taj kontakt roditelja sa nastavnikom. Smatram da kada bismo stavili devetogodišnjaka iz srpske škole sa devetogodišnjakom iz švedske škole, videli bismo veoma veliku razliku, što intelektualno, što kod same snalažljivosti."

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.