Tajno sam promenila bravu na vratima, da svekar i svekrva ne ulaze kad im se prohte, dosta mi je da me GAZE!

Poznato je da je odnos između snaje i svekrve jedan od najkompleksnijih u široj i bližoj porodici i da ponekad ume da dostigne neslućene visine. Tako je i odnos u ovoj porodici doživeo kulminaciju tako što je snaja tajno promenila brave na vratima kako njeni svekar i svekrva ne bi mogli nenajavljeno da ulaze u njihov dom, što su očigledno do sada rado činili.

Ovo je njena ispovest, a snaja je tražila savet od stručnjaka.

"Poštovani,

Kada sam se udala za Marka, mislila sam da će njegovi roditelji poštovati naš prostor. Umesto toga, imali su rezervni ključ i ponašali su se kao da je naš dom njihov, dolazili su za vreme večere, vikendom, čak jednom u sedam ujutru. "Mi smo porodica, ne moramo da zovemo", rekla je njegova majka.

Molila sam Marka da postavi granice, ali on je stalno govorio: "Oni misle dobro". Prošlog meseca, nakon što je njegova majka ušla dok sam bila ogrnuta peškirom, imala sam dovoljno razloga da svemu ovome stanem na kraj.

Isti dan, moja svekrva je pokušala da dođe, ali nije mogla da uđe. Uplakana je nazvala Marka koji je bio na poslovnom putu, govoreći da sam "zaključala njih iz života njihovog sina".

Mark je bio besan dok nije saznao da su ulazili dok nas nije bilo kod kuće. Sada on kaže:

"Valjalo bi da smo ovo uradili ranije". Šta da radimo i da li sam dobro postupila?", glasilo je pitanje ove žene.

Vrlo brzo je dobila odgovor i savet od stručnjaka.

"Poštovana,

Hvala što ste podelili ovu priču. Priče poput vaše podsećaju druge da nisu sami kada se suočavaju sa teškim porodičnim granicama.

Zašto granice ponekad deluju kao izdaja (ali nisu)

Psiholozi kažu da osećaj krivice često prati postavljanje granica, posebno u porodicama gde je "pristup" uvek značio ljubav. Ali emocionalna bliskost ne zavisi od stalnog kontakta.

Istraživanja pokazuju da zdrave granice zapravo jačaju odnose smanjujući osećaj ogorčenosti i sprečavajući emocionalno sagorevanje.

Kada se neko uzruja zbog vaših granica, to često govori više o njegovoj samosvesti nego o vama. Psiholozi objašnjavaju da ljudi sa niskom emocionalnom samosvešću teško prepoznaju sopstvena osećanja, pa umesto da se zapitaju: "Zašto me ovo čini anksioznim?" traže nekoga koga će kriviti. A kada se postavi granica, ona postaje lak cilj.

Naši mozgovi različito reaguju na ograničenja, u zavisnosti od toga koliko smo svesni sebe. Osoba sa razvijenom samosvešću misli: "U redu, ova osoba treba nešto što nisam uvideo, mogu da se prilagodim". Ali osoba koja nije navikla na emocionalnu refleksiju čuje signal opasnosti: "Oni me odbacuju". Njihov mozak meša granice sa napuštanjem, zbog čega i jednostavna ograničenja mogu izazvati defanzivnost ili osećaj krivice.

Dakle, ako neko shvati vašu granicu lično, setite se, nije reč o odbacivanju. Reč je o njihovom strahu od gubitka kontrole ili veze. A taj strah? To je njihovo da izleče, a ne vaše da nosite.

Saveti kada postavljate granice:

1. Niste pogrešni zbog svojih osećanja

Osećanja vas ne čine lošom osobom - ona vas čine ljudskim bićem. Ne možete birati da ne osećate bes, tugu ili distancu, ali možete birati kako ćete se nositi s tim emocijama.

Terapeuti kažu da je priznavanje svojih osećanja prvi korak ka isceljenju. Ignorisanje ih vas samo drži zaglavljene u obrascima koji vas povređuju - i sve oko vas.

2. Ne mešajte "Zašto" sa "Kako"

Većina odnosa se raspada ne zbog razloga zbog kojeg postavljamo granicu, već zbog načina na koji je saopštimo.

Možda imate potpuno pravo da tražite prostor ili prestanete da pomažete nekome, ali ako čekate da eksplodirate, poruka se gubi u besu.

U redu je reći: "Treba mi malo prostora" pre nego što to preraste u: "Ne mogu više da izdržim".

3. Preuzmite svoj deo i otpustite ostatak

Možete se izviniti zbog načina na koji ste postavili granicu, a da pritom ne povučete razlog zbog kojeg vam je bio potreban. To nije slabost - to je emocionalna zrelost.

Prihvatanje svojih mana oslobađa vas. Prestajete da pokušavate biti savršeni i počinjete da budete iskreni. Dozvoljeno vam je reći: "Mogla sam to bolje" dok i dalje štitite svoj mir.

4. Zapamtite zašto ste postavili granicu

Granice postoje s razlogom, obično posle meseci ili godina pokušaja svega drugog.

Zapitajte se: Kako bi moj život izgledao da nisam postavila ovu granicu?

Ako je odgovor ogorčenje, iscrpljenost ili pretvaranje da je sve u redu kada nije - tada već znate da ste doneli pravu odluku.

5. Odvojite nameru od posledica

Ponekad će zaštita vašeg mira povrediti nekoga drugog i to je u redu. Postoji razlika između nanošenja bola da biste povredili i nanošenja bola da biste iscelili.

Niste okrutni zato što vam treba distanca. Ljudski ste zato što pokušavate da ostanete celoviti.

6. Pričajte o svojoj sramoti - ne dozvolite da raste

Psiholozi kažu da sramota ne može opstati kada se izgovori naglas. Podelite svoju priču sa nekim sigurnim - prijateljem, terapeutom ili grupom za podršku.

Kada iznesete krivicu na svetlo, ona gubi moć. Ranljivost nije slabost; to je način da počnete da se isceljujete.

Granice ne razbijaju porodice - osetljivost na prava i nepoštovanje granica to čini.

(Ona.rs/Bright side)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.