Sve preko ovoga je previše - koliko sati igrica nedeljno počinje da utiče na zdravlje dece

Ekrani su danas deo svakodnevice od najranijeg uzrasta. Sve počinje bezazleno - pesmice, crtaći, edukativne aplikacije. A onda, gotovo neprimetno,dolaze video igrice. Roditelji često ostaju u dilemi - da li je igranje igrica samo savremeni oblik zabave ili nešto što može imati ozbiljne posledice po zdravlje deteta.

Odgovor, prema savremenim istraživanjima, nije crno-beli. Igrice same po sebi nisu nužno problem. Ključno pitanje glasi - koliko dugo deca igraju.

Kada igranje prestaje da bude bezazleno

Nova naučna istraživanja ukazuju na jasan prag nakon kog se posledice počinju primetno gomilati. Prema rezultatima studije objavljene u stručnom časopisu Nutrition, više od 10 sati igranja igrica nedeljno može imati negativan uticaj na ishranu, san i telesnu težinu mladih.

Istraživanje je obuhvatilo više od 300 mladih ljudi, koji su podeljeni u tri grupe:

• oni koji igraju do 5 sati nedeljno
• oni koji igraju između 5 i 10 sati
• oni koji igraju više od 10 sati nedeljno

Razlike između prve dve grupe bile su minimalne. Prava promena pojavila se tek kod treće.

Šta se dešava kada se pređe granica

Kod mladih koji su igrali više od 10 sati nedeljno primećeni su jasni obrasci:

• lošiji kvalitet ishrane
• češće preskakanje obroka ili oslanjanje na brzu hranu
• povećana telesna težina
• poremećen san, naročito ako se igra do kasno uveče

Stručnjaci ističu da svaki dodatni sat proveden u igranju povećava verovatnoću lošijih navika, čak i kada se uzmu u obzir drugi faktori poput stresa ili fizičke aktivnosti.

Drugim rečima - problem ne nastaje od jedne igrice, već od zamene zdravih rutina ekranima.

San je prva žrtva prekomernog igranja

Jedan od najčešćih problema kod dece i adolescenata koji previše igraju igrice jeste san. Iako je kvalitet sna generalno slab kod većine mladih danas, oni koji provode više vremena uz igrice prijavljuju:

• teže uspavljivanje
• kraći san
• umor tokom dana

Posebno se kao rizično izdvaja igranje u kasnim večernjim satima, kada mozak ostaje u stanju povišene stimulacije.

Da li igrice imaju i dobre strane

Stručnjaci naglašavaju da igranje video igara nije samo po sebi štetno. Umeren nivo igranja može imati i pozitivne efekte - razvoj refleksa, rešavanje problema, socijalna povezanost sa vršnjacima.

Problem nastaje kada igrice počnu da potiskuju:

• fizičku aktivnost
• redovne obroke
• san
• kontakt sa porodicom i prijateljima

Tada igranje prelazi iz zabave u naviku koja narušava ravnotežu.

Šta roditelji mogu da urade

Dobra vest je da male promene mogu napraviti veliku razliku. Stručnjaci savetuju:

• jasno ograničavanje vremena igranja tokom nedelje
• obavezne pauze tokom igranja
• zabranu igranja kasno uveče
• podsticanje zdravijih grickalica i fizičke aktivnosti

Najvažnije od svega - razgovor sa detetom i postavljanje pravila koja su dosledna, ali realna.

Zaključak koji smiruje, ali upozorava

Igrice nisu neprijatelj. Preterivanje jeste. Prema dostupnim podacima, do 10 sati igranja nedeljno deluje kao granica nakon koje rizici počinju naglo da rastu.

Balans, a ne zabrana, pokazuje se kao najzdraviji pristup - i za decu, i za roditelje.

(Ona.rs / Yumama)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.