Žena odradi sve i ode na posao, muškarac dobije plus jer je ustao na vreme: Kako izgleda vaše jutro?

Mentalni teret u braku, jutarnja rutina, neravnopravna podela kućnih obaveza i svakodnevni herojski poduhvati muževa koji se često u društvu i dalje doživljavaju kao maksimum maksimuma - sve to staje u jedno tipično jutro u kojem se ženska logistika podrazumeva, a muški minimalni napor slavi kao podvig dostojan medalje.

Ovo je priča o jednom takvom jutru, koje je na papiru isto za oba partnera - isti alarm, ista udaljenost do posla, isti grad, isto vreme - ali u realnosti su to dva potpuno različita sveta. U jednom bar izgleda da ništa nije teško, u drugom je najveća muka - otvoriti oči.

Kako pripoveda koristnica mreže X,  dok je ona već protrčala kroz fazu "brzog jutarnjeg maratona sa preponama", on je u fazi promišljanja da li mora odmah ustajati ili postoji još jedan krug okretanja na jastuku, koji bi valjda trebao doprineti opštem miru u kući. U istom vremenu, ona već ima odrađenu kompletnu jutarnju rutinu - buđenje dece, priprema doručka, pronalaženje izgubljenih čarapa koje su, naravno, "same nestale", i pregovore oko toga da se u školu ode bez scene.

Dotle njegova uloga dobije malo prevelik značaj. On je "ustao rano". On je "bio spreman na vreme". U nekim interpretacijama porodične hronike, čak se pominje i kao čovek koji je "doprineo domaćinstvu" samim tim što je otvorio oči pre sedam ujutro. Neki bi rekli da je moderni Herkul, samo sa daljinskim umesto toljage.

Ko kosi, a ko vodu nosi

Dok žena već briše kuhinju posle drugog kruga haosa, muškarac razmišlja da li kafa može da se računa kao doručak ako se pije stojeći. Njegov odlazak na posao postaje ceremonija, a njen je već odavno obična rutina koja se nigde ne beleži, ne aplaudira joj se i ne dokumentuje.

A šta nam ovo ilustruje zapravo? Pa paradoks da društvo često ono što je minimalno vidljivo vidi maksimalno važnim. Nije problem u tome što on zapravo ne radi ništa, problem je što se to "ništa" ponekad tretira kao da je sve. Dok se njen rad podrazumeva, njegov seda tumačiti. Dok ona koordinira život, on "učestvuje".

Na kraju, oboje stignu na posao u isto vreme. Isto mesto, isti sat. S tim da iza njih ostaju dve potpuno različite priče o tome kako izgleda jedno jutro. Jedna ispisano u logistici, odgovornosti i nevidljivom radu. Druga u legendi o čoveku koji je tog jutra bio spreman da protrlja oči.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.