"Dete je onakvo kakav je brak": Reči Vladete Jerotića o roditeljstvu i danas odzvanjaju snažnije nego ikad

U vremenu kada se o roditeljstvu govori više nego ikada, kada su društvene mreže prepune saveta o vaspitanju, granicama, emocionalnoj inteligenciji i razvoju dece, često zaboravljamo jednu jednostavnu, ali duboku istinu - deca najviše uče iz onoga što žive, a ne iz onoga što im govorimo.

Akademik, psihijatar, psihoterapeut i književnik Vladeta Jerotić, jedan od najcenjenijih srpskih mislilaca, godinama je govorio o značaju porodice, ljubavi i odnosa među roditeljima. Njegove reči i danas se citiraju jer pogađaju samu suštinu onoga što oblikuje jedno dete.

Jedna od njegovih najpoznatijih misli glasi:

"Deca ne učvršćuju brak. Tamo gde je dobar brak može postati još bolji sa decom. Tamo gde nije dobar, postaje još gori. Stabilni brakovi su stabilni bez obzira na to koliko dece ima. Znači, dete je upravo onakvo kakav je brak."

Ova rečenica na prvi pogled može zvučati strogo, ali iza nje se krije važna poruka o ulozi porodice u razvoju deteta.

Dete najpre uči šta je sigurnost

Jerotić je smatrao da je za zdrav razvoj deteta najvažnije ono što dobija od svojih roditelja u najranijim godinama života.

"Оno što će odlučiti da se dete pogrešno razvija jeste nedostatak topline, sigurnosti i autoriteta kod samih roditelja."

Malo dete dolazi na svet potpuno zavisno od drugih. Ne zna koliko vredi, ne zna da li je voljeno, ne zna da li je bezbedno. Sve te odgovore pronalazi kroz odnos sa roditeljima.

Kada dete dobija pažnju, nežnost, podršku i osećaj da je prihvaćeno, ono postepeno razvija unutrašnju sigurnost. Upravo ta sigurnost kasnije postaje temelj samopouzdanja, poverenja u ljude i sposobnosti da gradi zdrave odnose.

Psiholozi danas govore o takozvanoj sigurnoj privrženosti, a Jerotićeve misli, iako izrečene pre mnogo godina, u velikoj meri podudaraju se sa savremenim saznanjima o emocionalnom razvoju dece.

Deca ne traže savršene roditelje

Jedna od najvećih zabluda modernog roditeljstva jeste uverenje da roditelji moraju biti savršeni.

Međutim, stručnjaci već dugo ističu da detetu nisu potrebni idealni roditelji, već dovoljno dobri roditelji - oni koji pružaju ljubav, postavljaju granice i priznaju sopstvene greške.

Jerotić je često naglašavao značaj topline i autoriteta istovremeno. Bez ljubavi, dete se oseća odbačeno. Bez granica, oseća se nesigurno.

Prava ravnoteža nalazi se upravo između te dve krajnosti.

Zašto su deca često iskrenija od odraslih?

Posebno zanimljivo bilo je Jerotićevo razmišljanje o načinu na koji deca prihvataju jedni druge.

"Jedino dete prima u igri drugo dete takvo kakvo jeste."

Deca se mnogo ređe opterećuju statusom, izgledom, profesijom ili društvenim uspehom. Njihov svet funkcioniše po jednostavnijim pravilima - važno je da li neko želi da se igra, da li je iskren i da li deli radost trenutka.

Odrasli, s druge strane, često procenjuju druge kroz očekivanja, predrasude i sopstvene projekcije.

Kako je Jerotić primećivao, ljudi često žele da drugi budu onakvi kakvim ih zamišljaju. Kada otkriju da nisu takvi, dolazi do razočaranja, kritike i odbacivanja.

Možda upravo zato mnogi psiholozi smatraju da od dece možemo naučiti mnogo o prihvatanju, spontanosti i autentičnosti.

Ljubav počinje osećajem sigurnosti

Govoreći o najranijem detinjstvu, Jerotić je isticao da je detetu više nego ikada potrebna pažnja, zaštita, društvo i emocionalna podrška.

"Malom detetu je više nego ikom i ikada kasnije potrebna pažnja, društvo, zaštita, moralno ohrabrivanje i ljubav."

Prema njegovom mišljenju, ljubav se razvija onda kada dete oseti da su njegove osnovne potrebe za sigurnošću zadovoljene. U tome ključnu ulogu imaju roditelji, a posebno osoba koja je u najranijem periodu najviše uz dete.

Savremena razvojna psihologija potvrđuje da osećaj sigurnosti u ranom detinjstvu utiče na emocionalni razvoj, sposobnost stvaranja bliskih odnosa i način na koji osoba doživljava sebe tokom čitavog života.

Poruka koja ne zastareva

Iako su društvo, porodica i način života danas drugačiji nego u vreme kada je Vladeta Jerotić izgovarao ove reči, njihova suština ostala je ista.

Deci nisu najpotrebnije skupe igračke, savršeno organizovane aktivnosti ili neprestana zabava. Potrebni su im odrasli koji ih vide, čuju, prihvataju i pružaju im osećaj sigurnosti.

Možda je upravo zato Jerotićeva poruka opstala toliko dugo - jer nas podseća da se najvažnije stvari u odrastanju ne mogu kupiti niti nadoknaditi kasnije. One nastaju u svakodnevnim zagrljajima, razgovorima, granicama koje pružaju sigurnost i ljubavi koja detetu govori da je vredno upravo takvo kakvo jeste.

(Ona.rs / Zelena učionica)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.