Zašto nekim ljudima plan mora da bude poznat unapred? Za njih spontanost nije zabava, već izvor stresa

Svi poznajemo nekoga ko na svaki poziv za druženje najpre postavi isto pitanje: "Koji je plan?"

Ako odgovor glasi: "Videćemo usput", velika je verovatnoća da će uslediti ljubazno odbijanje.

Na prvi pogled može delovati da je reč o osobi koja voli da kontroliše sve oko sebe ili jednostavno ne podnosi spontanost. Međutim, psiholozi smatraju da razlog često nije želja za kontrolom, već potreba da se umanji osećaj neizvesnosti.

Važno je naglasiti da ovo nije univerzalno objašnjenje za sve ljude koji vole planiranje, već jedan od psiholoških obrazaca koji su istraživani.

Zašto neizvesnost toliko opterećuje?

Kako prenosi YourTango, pozivajući se na psihološka istraživanja, ljudski organizam često snažnije reaguje na neizvesnost nego na poznatu neprijatnost.

U jednom eksperimentu učesnici su igrali igru u kojoj su znali da u pojedinim situacijama mogu dobiti blag električni šok.

Ispostavilo se da najveći fiziološki stres nije izazivala izvesnost da će šok uslediti, već situacije u kojima su šanse bile potpuno nepoznate ili približno jednake.

Drugim rečima, organizmu je ponekad lakše da prihvati neprijatnu, ali poznatu situaciju nego da dugo iščekuje ono što bi moglo da se dogodi.

Pitanje "Koji je plan?" nije uvek pitanje o logistici

Kada neko traži detalje o druženju, možda ga zapravo ne zanimaju vreme ili mesto sastanka.

Psiholozi smatraju da toj osobi informacije pomažu da smanji osećaj neizvesnosti.

Tek kada zna gde ide, koliko će okupljanje trajati i šta otprilike može da očekuje, njen organizam može da se opusti.

Koreni mogu biti u ranijim iskustvima

Psiholozi navode da ovakav obrazac ne mora biti posledica traumatičnog detinjstva.

Ponekad je dovoljno da je osoba odrastala u okruženju koje nije bilo predvidljivo.

Na primer:

• česte selidbe,
• promenljiva porodična pravila,
• neujednačene reakcije odraslih,
• svakodnevica bez jasne rutine.

Takva iskustva mogu doprineti tome da mozak razvije veću potrebu za predvidljivošću u odraslom dobu.

Zašto spontanost nekima izaziva nelagodu?

Za mnoge ljude iznenadni poziv predstavlja priliku za zabavu.

Ali kod osoba koje teško podnose neizvesnost, spontanost može izazvati fizičku napetost i pre nego što uopšte razmisle da li žele da dođu.

Psiholozi objašnjavaju da organizam najpre reaguje na ono što je nepoznato, a tek potom mozak pokušava da pronađe racionalno objašnjenje za neprijatan osećaj.

Zbog toga rečenice poput: "Ma biće super, samo dođi" često ne pomažu.

Problem nije u tome da li će veče biti lepo, već u tome što osoba ne zna šta je očekuje.

Dovoljno je nekoliko informacija

Zanimljivo je da nije potreban detaljan raspored svakog minuta.

Za mnoge ljude sasvim je dovoljno da znaju:

• gde se okupljanje održava,
• otprilike kada počinje,
• koliko bi moglo da traje,
• da li mogu da odu kada požele.

Takve informacije često značajno smanjuju osećaj neizvesnosti.

To ne važi za sve

Psiholozi ističu da bi bilo pogrešno svaku potrebu za planiranjem povezivati sa iskustvima iz detinjstva ili anksioznošću.

Neko traži plan zato što organizuje čuvanje dece, neko zbog zdravstvenih razloga, neko vodi računa o budžetu, a neko jednostavno voli da unapred isplanira obaveze.

Zato pitanje "Koji je plan?" ne treba automatski tumačiti kao znak da osoba želi sve da kontroliše. Ponekad je to samo način da se oseća sigurnije i opuštenije pre nego što kaže "da".

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.