Zašto očevi čuvaju stare stolice, satove i alate? Psihologija otkriva emotivni razlog koji mnogi ne vide

Gotovo svaka porodica ima bar jednu takvu priču. Stara stolica koja se klima već godinama, radio koji ponekad radi, a ponekad ne, sat koji stoji u fioci "dok se ne popravi" ili alat koji je odavno trebalo zameniti novim. Dok ostali članovi porodice predlažu da se predmet jednostavno baci i kupi novi, otac obično ima drugačiji plan.

"Može to još da posluži."

Ta rečenica često izaziva osmeh, ali psiholozi smatraju da iza nje postoji mnogo više od obične štedljivosti.

Na prvi pogled može delovati kao tvrdoglavost ili nespremnost da se troši novac. Međutim, stručnjaci ističu da muškarci, a posebno očevi, često razvijaju poseban odnos prema predmetima koje popravljaju, jer oni za njih predstavljaju mnogo više od svoje praktične funkcije.

Popravka kao način da se sačuva deo porodične priče

Mnogi predmeti koje očevi odbijaju da bace povezani su sa važnim uspomenama. To može biti komad nameštaja koji je napravio deda, alat koji ih prati decenijama ili predmet koji podseća na određeni period života.

Za njih popravka nije samo tehnički zadatak. Ona predstavlja pokušaj da se sačuva kontinuitet između prošlosti i sadašnjosti.

Psiholozi objašnjavaju da ljudi često projektuju emocije na predmete. Što je predmet duže prisutan u životu porodice, veća je verovatnoća da postane simbol zajedničkih iskustava, uspomena i važnih trenutaka.

Za mnoge muškarce popravljanje ima dublje značenje

Generacije današnjih očeva odrastale su u vreme kada se stvari nisu menjale čim se pokvare. Popravka je bila prirodan deo svakodnevice, a sposobnost da nešto poprave često je predstavljala izvor ponosa i osećaja korisnosti.

Kada popravljaju predmet, oni ne popravljaju samo stvar. Oni potvrđuju svoju sposobnost da reše problem, zaštite porodicu i produže vek nečemu što ima vrednost.

U svetu u kojem se sve brže menja i zamenjuje novim, upravo ta mogućnost da nešto spasu od odbacivanja može donositi osećaj svrhe i kontrole.

Predmeti postaju čuvari uspomena

Postoji razlog zbog kog stara lampa, sto ili radio ponekad imaju veću vrednost od mnogo skupljih novih stvari.

Njihova vrednost nije materijalna.

Svaka ogrebotina, svaki trag korišćenja i svaka improvizovana popravka podsećaju na ljude, događaje i godine koje su prošle. Kada otac popravlja takav predmet, on često pokušava da sačuva i priču koja ide uz njega.

Zbog toga mnogi teško prihvataju ideju da se nešto jednostavno baci.

Nije reč o škrtosti

Iako porodica često misli da je razlog finansijske prirode, psiholozi navode da novac uglavnom nije glavni motiv.

Kod mnogih ljudi popravljanje predstavlja emocionalni proces. Ono stvara osećaj povezanosti sa prošlošću, potvrđuje lične vrednosti i pruža zadovoljstvo koje kupovina novog predmeta ne može da zameni.

Možda upravo zato mnogi očevi satima popravljaju stvari koje bi mogli da zamene za nekoliko minuta.

Jer ponekad predmet koji pokušavaju da spasu nije samo predmet.

To je uspomena na nekog ko više nije tu, podsetnik na godine kada su deca bila mala ili tihi dokaz da neke stvari ipak ne moraju odmah da budu zamenjene čim pokažu prve znakove trošenja.

A možda je baš zato ona čuvena fioka puna šrafova, kablova i delova mnogo više od obične gomile starih stvari. Za mnoge očeve ona predstavlja malu arhivu porodičnih uspomena koje još nisu spremni da puste.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.