Loš san u detinjstvu može da ostavi posledice godinama: Rizik od depresije kasnije raste čak duplo

Kada govorimo o mentalnom zdravlju dece, roditelji najčešće obraćaju pažnju na ponašanje, uspeh u školi, društvo ili vreme provedeno uz telefone i računare. Međutim, stručnjaci sve češće upozoravaju da se jedan od najvažnijih faktora krije upravo tamo gde ga najmanje primećujemo - u dečjoj sobi, nakon što se ugase svetla.

San nije samo period odmora. Tokom noći dečji mozak obrađuje informacije, razvija se, reguliše emocije i priprema organizam za izazove narednog dana. Zato nije iznenađujuće što sve više istraživanja pokazuje da kvalitet sna u najranijem uzrastu može imati posledice koje se osećaju godinama kasnije.

Nova velika studija Univerziteta u Birmingemu donela je upravo takvo upozorenje. Naučnici su otkrili da deca koja tokom ranog detinjstva uporno spavaju manje nego što je potrebno imaju značajno veći rizik da tokom adolescencije razviju simptome depresije.

Loše navike spavanja mogu da ostave trag godinama

Istraživači su analizirali podatke više od 15.000 dece koja su učestvovala u poznatoj dugogodišnjoj studiji "Deca devedesetih". Njihov san praćen je još od najranijih meseci života - sa šest, 18 i 30 meseci, a zatim i tokom različitih faza detinjstva.

Godinama kasnije, kada su ispitanici imali između 12 i 22 godine, procenjivani su simptomi depresije i emocionalnog zdravlja.

Rezultati su pokazali jasnu povezanost između ova dva perioda života.Deca koja su od šestog meseca života pa sve do sedme godine imala trajno kraće obrasce spavanja bila su izložena gotovo dvostruko većem riziku da tokom adolescencije i rane odrasle dobi razviju izražene simptome depresije.

Istraživači ističu da je ovo jedna od prvih studija koja je pokazala kako dugotrajan nedostatak sna u tako ranom uzrastu može biti povezan sa ozbiljnijim i dugotrajnijim problemima mentalnog zdravlja mnogo godina kasnije.

Naučnici objašnjavaju zašto rezultati ipak ne treba da izazovu paniku

Glavna autorka istraživanja dr Izabel Morales-Munjoz naglašava da povećan rizik ne znači da će svako dete koje slabije spava razviti depresiju.

Kako objašnjava, trajni problemi sa snom zabeleženi su kod relativno malog broja dece uključenih u istraživanje, a samo deo njih kasnije je prijavio ozbiljnije depresivne simptome.

Ipak, činjenica da se rizik povećava bila je dovoljno značajna da privuče pažnju stručnjaka koji se bave mentalnim zdravljem dece i adolescenata.

Šta se zapravo događa u organizmu?

Osim praćenja navika spavanja, istraživači su pokušali da otkriju i biološki mehanizam koji bi mogao da poveže loš san sa kasnijim emocionalnim problemima.

Posebnu pažnju posvetili su procesima upale u organizmu.

Rezultati su pokazali da bi određeni upalni marker poznat kao interleukin-6 (IL-6) mogao da igra važnu ulogu u ovom procesu. S druge strane, drugi često korišćeni marker upale, CRP, nije pokazao značajnu povezanost sa razvojem depresivnih simptoma.

To sugeriše da hronično loš san možda utiče na mozak i emocionalno funkcionisanje kroz složene biološke procese koji se razvijaju tokom godina.

Zašto je problem danas još izraženiji?

Otkrića dolaze u trenutku kada stručnjaci širom sveta upozoravaju na sve veći problem nedostatka sna među decom i tinejdžerima.

Prema podacima brojnih istraživanja, čak tri četvrtine adolescenata ne spava preporučenih osam do deset sati tokom noći.

Razloga je mnogo - od kasnog korišćenja mobilnih telefona i društvenih mreža do sve većeg školskog opterećenja i stresa.

Dodatni problem predstavlja i prirodna promena biološkog ritma tokom puberteta. Tinejdžeri tada prirodno postaju skloniji kasnijem odlasku na spavanje, dok školske obaveze i dalje zahtevaju rano ustajanje. Takav nesklad često dovodi do hroničnog umora, smanjene koncentracije i povećane emocionalne osetljivosti.

Dobra vest je da se rizik može smanjiti

Za razliku od mnogih faktora koji utiču na mentalno zdravlje, san spada u kategoriju stvari na koje roditelji mogu da utiču.

Stručnjaci ističu da dosledna rutina odlaska na spavanje, ograničavanje vremena pred ekranima u večernjim satima, redovna fizička aktivnost i mirno okruženje za spavanje mogu značajno doprineti kvalitetnijem odmoru.

Upravo zato autori studije smatraju da ulaganje napora u zdrave navike spavanja tokom detinjstva može predstavljati jednostavnu, dostupnu i veoma efikasnu meru prevencije.

"Napori usmereni na rešavanje trajnog nedostatka sna tokom detinjstva mogu doneti brojne koristi, uključujući i smanjenje potencijalnih rizika po mentalno zdravlje", poručila je dr Morales-Munjoz.

Njena završna poruka roditeljima možda je i najvažnija:

"Znam da ove promene ponekad nisu jednostavne, ali su često mnogo lakše od suočavanja sa emocionalnim problemima koji se mogu javiti kasnije."

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.