Roditelji ovu grešku prave svakog dana misleći da pomažu: Psiholozi upozoravaju da šteti razvoju deteta

Roditelji bi uradili gotovo sve kako bi svom detetu olakšali život. Pomažemo kada ne može da zaveže pertle, kada ne zna da reši zadatak, kada se plaši, kada je tužno. Taj instinkt da zaštitimo dete i uklonimo mu prepreke duboko je usađen u gotovo svakog roditelja.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da postoji jedna veoma česta navika koja deluje potpuno bezazleno, a zapravo može da utiče na razvoj detetovog samopouzdanja i komunikacijskih veština.

Reč je o završavanju rečenica umesto deteta.

Gotovo svi roditelji to rade s vremena na vreme. Dete zastane, traži pravu reč ili pokušava da objasni šta misli, a roditelj uskoči kako bi mu "pomogao". Iako namera jeste dobra, psiholozi kažu da takvo ponašanje može imati suprotan efekat.

Zašto roditelji završavaju rečenice umesto dece?

Najčešće zato što žele da pomognu.

Kada vidimo da dete traži pravu reč ili se muči da objasni nešto što mu je važno, prirodno je da poželimo da mu olakšamo. Neki roditelji to rade iz nestrpljenja, drugi iz navike, a mnogi iz iskrene želje da dete ne oseća neprijatnost.

Ali upravo u tim trenucima deca uče jednu od najvažnijih životnih veština - kako da svoje misli pretvore u reči.

Šta se događa kada stalno upadamo detetu u reč?

Stručnjaci objašnjavaju da je zastajkivanje tokom govora potpuno normalan deo razvoja.

Detetu je potrebno vreme da organizuje misli, pronađe odgovarajuće izraze i nauči kako da komunicira ono što oseća.

Kada roditelj redovno završava njegove rečenice, dete dobija poruku da možda nije dovoljno sposobno da to uradi samo.

Vremenom se može javiti nesigurnost, a neka deca počinju da odustaju od pokušaja da samostalno objasne šta žele da kažu.

Deci je važnije da budu saslušana nego ispravljena

Jedna od najvažnijih stvari koju roditelj može da pruži detetu jeste osećaj da ga zaista sluša.

Ne mora svaka rečenica biti gramatički savršena. Ne mora svaka priča imati smisla od početka do kraja.

Ono što dete najviše pamti jeste osećaj da je neko bio zainteresovan za ono što ima da kaže.

Kada ga pažljivo slušamo, šaljemo mu važnu poruku:

"Važne su mi tvoje misli."

"Važna su mi tvoja osećanja."

"Imam vremena za tebe."

Strpljenje je jedna od najvećih roditeljskih veština

U užurbanom svakodnevnom životu često zaboravljamo koliko je deci potrebno vremena.

Njihove misli se razvijaju drugačijim tempom od naših. Ono što odrasla osoba izgovori za nekoliko sekundi, dete možda pokušava da sastavi čitav minut.

Ali upravo tada nastaje prostor za razvoj samopouzdanja.

Kada roditelj sačeka, dete dobija priliku da uspe samo.

A svaki takav mali uspeh gradi osećaj sigurnosti u sopstvene sposobnosti.

Šta uraditi umesto završavanja rečenica?

Kada primetite da je dete zastalo usred priče, pokušajte da odolite potrebi da mu pomognete.

Dajte mu nekoliko dodatnih sekundi.

Umesto da pogađate šta želi da kaže, možete ga ohrabriti jednostavnim rečenicama:

"Polako, slušam te."

"Uzmi vremena koliko ti treba."

"Baš me zanima šta želiš da kažeš."

Ako i dalje ne uspeva da pronađe reči, postavite pitanje koje će mu pomoći da nastavi:

"Kako si se tada osećao?"

"Šta se posle dogodilo?"

"Možeš li da mi objasniš malo drugačije?"

Ponekad je najbolja pomoć upravo čekanje

Roditelji često misle da ljubav pokazujemo tako što rešavamo probleme umesto dece.

Ali stručnjaci podsećaju da je ponekad najveći znak podrške upravo strpljenje.

Jer kada detetu damo vreme da samo pronađe reči, ne učimo ga samo govoru.

Učimo ga da veruje sebi.

A to je jedna od najvažnijih lekcija koju će poneti u odrasli život.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.