Zakopaće vas na tačan broj metara pod zemlju, ali možda nećete ležati sami: Koliko pokojnika sme u jednu raku

Istorijski razlozi i sanitarni propisi jasno određuju zašto se grobovi kopaju na dubinu od par metara, ali i koliko preminulih može da se sahrani u jedno grobno mesto u našim mestima.

Odlazak na večna počivališta naših predaka uvek sa sobom nosi neku vrstu ozbiljnosti, ali otvara i pitanja o kojima u krugu porodice retko javno govorite. Običaji i tehnička pravila često se razlikuju od sela do sela, od grada do grada, pa među rođacima neretko izbijaju rasprave oko toga šta je ispravno, a šta nije.

Kada se povede reč o uređenju večnih kuća, većina ljudi se oslanja na priče starijih, ne znajući da iza svakog detalja stoji strogo pravilo struke ili teška istorijska nužda. Pokopavanje tela je oblast u kojoj improvizacija ne dolazi u obzir. Odluke koje se tiču bezbednosti i higijene donete su davno, sa ciljem da zaštite zdravlje celog društva.

Savremeni zakoni danas precizno definišu svaki korak ovog procesa. Mnogi naši domaćini žive u zabludi da su plaćanjem zakupa trajno kupili parcelu, a zapravo se radi o pravu korišćenja na određeni vremenski period. Sahrane se mogu obavljati isključivo na zvaničnim grobljima koja ispunjavaju sve sanitarne uslove, a iza celog sistema stoji vekovno iskustvo.

Jedna naredba iz Londona je preživela vekove

Koreni standarda da se grobovi kopaju na dubini od dva metra sežu u 17. vek, tačnije u vreme kada je velika epidemija bubonske kuge harala Engleskom. Tokom teških godina, tačnije između 1665. i 1666. godine, opaka bolest odnela je ogroman broj života, a strah od širenja zaraze naterao je vlasti na radikalne korake. Tadašnji gradonačelnik Londona izdao je zvaničnu naredbu da sva tela moraju biti zakopana na dubini od najmanje šest stopa, što u modernom metričkom sistemu iznosi tačno 1,83 metra, odnosno približno dva metra.

Ova mera se brzo proširila Evropom i postala opšti standard. Dubina od dva metra pruža najbolju zaštitu od divljih životinja ili pasa lutalica koji bi mogli da namirišu i oskrnave grob. Pored toga, ovaj sloj zemlje sprečava širenje opasnih bakterija i infekcija koje prate prirodan proces razlaganja.

Zakon prirode i čuvanje podzemnih voda

Stručnjaci iz pogrebnih preduzeća naglašavaju da zemlja krije svoje zakonitosti, pa dubina iskopa ne sme biti ni prevelika. Zakopavanje tela na nivoima većim od tri ili četiri metra strogo je zabranjeno, s obzirom na to da na toj dubini preti ozbiljna opasnost od kontaminacije podzemnih izvora vode. Voda može izazvati eroziju zemljišta, što dovodi do urušavanja grobnica ili pomeranja kovčega ka površini.

Dodatni problem predstavljaju otopljene prolećne vode i vlažni slojevi zemlje. Ukoliko je telo položeno previše plitko, vodene struje ga mogu ugroziti, dok dubina od dva metra pruža balans između sanitarne zaštite i prirodnih zakona geologije.

Pravila o broju pokojnika u istoj grobnici

Česta nedoumica našeg naroda jeste koliko preminulih može da se sahrani u jedno grobno mesto pod zvaničnom upravom komunalnih preduzeća.

Prema podacima pogrebnih usluga u Beogradu, standardne parcele se pripremaju za tri sahrane, bez postojanja bilo kakvog vremenskog ograničenja između samih pokopa. Nakon što se obavi druga sahrana, korisnici imaju zakonsko pravo da se izjasne o eventualnom dodatnom produbljivanju jame.

Ovaj postupak ostavlja tehničku mogućnost da se na istoj parceli sahrane četiri ili više osoba. Pod pojmom grobnog mesta podrazumevaju se klasični grobovi za jedno lice, veće porodične grobnice, kao i posebne kasete namenjene za bezbedan smeštaj kremiranih posmrtnih ostataka. Poznavanje ovih propisa donosi mir porodici i omogućava dostojanstveno očuvanje porodičnog sećanja kroz generacije.

(Ona.rs / Pink / Srećne)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.