Nije navika niti nervoza: Evo zašto uporno pritiskate dugme na liftu, a da niste ni svesni

Koliko puta ste, čekajući lift, više puta pritisnuli isto dugme, iako je ono već svetlelo? Ili ste ušli u kabinu i nekoliko puta uzastopno pritisnuli dugme za zatvaranje vrata, nadajući se da će se lift brže pokrenuti?

Većina ljudi to radi gotovo nesvesno. Na prvi pogled deluje kao obična navika ili znak nestrpljenja, ali psiholozi tvrde da iza ovog ponašanja stoji mnogo zanimljivije objašnjenje. Reč je o prirodnoj ljudskoj potrebi da ima osećaj da može da utiče na situaciju, čak i kada to objektivno nije moguće.

Fenomen je proučavan decenijama, a jedno od najpoznatijih istraživanja sprovela je psihološkinja Elen Langer sa Harvarda.

Šta je iluzija kontrole? 

Još 1975. godine Elen Langer opisala je psihološki fenomen poznat kao "iluzija kontrole". Reč je o sklonosti ljudi da veruju kako mogu da utiču na događaje koji zapravo ne zavise od njih.

U jednom od njenih najpoznatijih eksperimenata učesnici su kupovali lutrijske listiće. Oni koji su sami birali svoj listić smatrali su da on vredi više od onih koje su dobili nasumično, iako su šanse za dobitak bile potpuno iste.

Prema Langerovoj, sama mogućnost da nešto izaberemo ili uradimo stvara osećaj kontrole, a upravo taj osećaj ljudima pruža sigurnost i smanjuje neizvesnost.

Zašto dugme za zatvaranje vrata često nema nikakvu funkciju? 

Mnogi ne znaju da dugme za zatvaranje vrata u liftovima u velikom broju zgrada zapravo uopšte nije aktivno.

Razlog su bezbednosni propisi koji zahtevaju da vrata ostanu otvorena određeno vreme kako bi osobe sa invaliditetom, stariji ili ljudi koji koriste pomagala za kretanje mogli bezbedno da uđu u lift.

Slično funkcionišu i pojedina dugmad na pešačkim semaforima ili termostati u poslovnim zgradama. Iako korisnicima ostavljaju utisak da upravljaju sistemom, ona često ne menjaju njegov rad.

Zašto nam čekanje tada deluje kraće? 

Stručnjak za upravljanje čekanjem Dejvid Majster objasnio je da ljudi mnogo lakše podnose vreme kada imaju utisak da se nešto dešava.

Kao primer naveo je hotel koji je godinama dobijao pritužbe zbog sporih liftova. Umesto skupih rekonstrukcija, uprava je u predvorje postavila velika ogledala. Gosti su se, čekajući lift, posmatrali u ogledalu ili sređivali izgled, pa su gotovo prestali da se žale na čekanje.

Sličan efekat primećen je i u jednoj ambulanti. Uvođenje medicinske sestre koja je odmah dočekivala pacijente nije skratilo vreme do pregleda, ali su ljudi imali osećaj da proces već traje, pa im je čekanje bilo podnošljivije.

Ne radimo to samo u liftu 

Isti obrazac ponašanja javlja se i u mnogim drugim svakodnevnim situacijama.

Više puta pritiskamo dugme na daljinskom upravljaču kada televizor ne reaguje dovoljno brzo, neprestano osvežavamo stranicu dok čekamo rezultate ili proveravamo gde se nalazi paket koji smo naručili.

Svesni smo da time ne možemo da ubrzamo ishod, ali sama radnja stvara utisak da aktivno učestvujemo u procesu.

Treba li da nas to zabrine? 

Prema mišljenju Elen Langer, nema razloga za brigu.

Ovakve svakodnevne navike predstavljaju prirodan način na koji ljudi pokušavaju da smanje osećaj bespomoćnosti i lakše podnesu čekanje ili neizvesnost.

Lift će se otvoriti ili zatvoriti kada za to dođe vreme, bez obzira na broj pritisaka na dugme. Ipak, tih nekoliko dodatnih pokreta često čini da čekanje deluje kraće i manje frustrirajuće.

(Ona.rs/Sensa)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.