Otac ostaje otac: Kako je knjaz Miloš savetovao svoju decu? Zaustavljao konje usred puta da piše pisma ćerki

U vreme kada su se sudbine naroda krojile sabljom i mudrom rečju, kada je reč srpskog knjaza bila i zakon i presuda, postojala je jedna strana njegove ličnosti koju je malo ko mogao da nasluti. Miloš Obrenović, čovek koji je stvorio novu Srbiju, nadmudrio turske paše i uvrstio se među najmoćnije ličnosti svog doba, pod okriljem noći i u trenucima odmora nosio je u sebi brigu običnog roditelja. Dok su o njemu pisali kao o prekom apsolutisti i neustrašivom diplomati, njegova privatna prepiska otkriva da je pod tom tvrdom oklopom kucalo srce brižnog oca.

U godinama izgnanstva, od 1839. pa sve do povratka na presto 1858. godine, knjaz nije prestajao da bdije nad svojom decom. Budući da sam nije znao pisati, svoja najdublja osećanja, brige i poslovne zamisli poveravao je pisarima. Svaki put kada bi mu na putu pala na pamet kakva misao ili savet za sinove i kćeri, povorka konja bi stala. Pomoćnik pisara bi podmetnuo svoja leđa kao tablu, a pisar bi pod vedrim nebom beležio reči koje su svedočile o ocu koji misli na dom.

Strog prema nasledniku, blag prema ćerki

U pismima svojoj kćerki Petriji, knjaz je uvek bio pun blagosti, raspitujući se za njeno zdravlje i deleći savete o podizanju unučića. S druge strane, prema sinu Mihailu, budućem knezu, bio je znatno stroži i zahtevniji. Želeo je da ga spremi za velika dela i vladarsku odgovornost, pa ga je uvek opominjao da živi uredno, da izbegava kafanski život i da se ponaša onako kako dolikuje nasledniku srpskog prestola.

Njih dvojica su se u pismima često bavili i poslom - upravljanjem imanjima, trgovinom konjima, naknadama za sudske troškove, pa i tajnim pregovorima o povratku u domovinu pod šifrovanim imenom "na polzu naše stvari".

Deca su knezu bila najvernija potpora. Upozoravala su ga na sve opasnosti koje su mu pretile iz domovine, poput vesti koje mu je slala Petrija o izvesnom Lakiću iz Rume koji je slan da ga potplati ili mu naudi.

Međutim, i pored sve te borbe, Miloš je nosio i pečat svog vremena. Iako je osnovao na desetine škola i udario temelje prosveti, prema ženskoj deci ostao je patrijarhalan i tradicijom vezan čovek. Kćeri nisu dobile visoko obrazovanje jer je verovao da žena prvenstveno treba da bude dobra domaćica i lepo vaspitana supruga uglednog čoveka.

U nastavku vam prenosimo u celosti autentična pisma iz tog doba, koja svedoče o lepotama starog jezika i dubini roditeljske brige.

Čestitka ćerke Petrije ocu za praznike

• Vršac, 17/29. decembar 1851.

"Vaša svetlost, premilostivejši babo!

Nastupajuće praznike Roždestvo Hristovo, Novo leto, Bogojavljenje Gospodnje, uzimam sebi slobodu sa mojom decom Vašoj svetlosti čestitati. Premda u stanju nisam sve moje želje ovde staviti, al znadem da je moj svetli roditelj o njima uveren. Ja imam samo tu jednu želju i šiljem svaki dan u mojim molitvama tu molbu premilostivom Tvorcu nebeskom da se smiluje na nas: da vidimo Vašu svetlost u sredinu zmeđu Vašeg srpskog naroda, još mlogo godina ove blage danove u zdravlju i miru da provedete za sreću i polzu njihovu, a za diku našu.

Primite, svetli roditelju, ove iskrene želje od Vaše pokorne kćeri. Od brata Mihaila sam imala vesti, on se, fala Bogu, zdravo nahodi. Ja sa Tošom i decom se zdravo nahodimo. Preporučujem se ubuduće Vašoj visokoj milosti, ostajem sa svakim strahopočitanjem Vaše svetlosti

najpokornjejša kćer Petrija"

Mučna briga o sinovima i skrivanje od vojske

• Vršac, 27. januar 1851.

"Vaša svetlost, premilostivejši babo!

Od brata Mihaila imala sam dva pisma, di mi javlja, u njegovom poslednjem, da Vama ide, Bogu fala, sve najbolje; da ćete se skorim moći poći natrag; i priključuje mi pismo od doktora Helijuza, iz kojeg sam se sama bolje osvedočiti mogla; sad mogu bez brige biti. Također i zet Koča mi isto piše o Vašem nama svima dragocenom zdravlju. Mene je jako obradovalo da se Vi, naš svetli babo, od dana sve bolje i bolje nahodite. Ja u tu nadeždu i radost živim Vas što skorije zdravog kod nas viditi. Molim mene što skorije obradovati sa takim glasom.

Što se nas tiče nemam Vam, svetli babajko, dobre vesti pisati. Posle Vašeg sastanka počeše regrutacija; od 20 do 27 godina, di su mi svi četiri sina u te godine. No Lazu kao najstarijega, a Jevrema kao u školama, izbavila sam ih; al Miloša i Naciku ne mogu, okrom da ih otkupim, svakoga za 500 forinti. Al ja sam i to učinila, no što je hasna, ako budne rat pa nemaju dosta soldati, uzmu i one koji su se otkupili. Daklem, idu samo na prevarku - teško nami!

No misleći imam barem zasad mira, pa položim 1.000 forinti; al ne dadu, premorivaju decu da položu zakletvu kao prost soldat na barjak; tako moram sad moju decu da krijem po tuđim mestima - dokle smo došli! A porez ne znamo di ćemo pre da platimo.

Za ergelu imam čast javiti da sam srećno prodala, osim dva stara hata i šest najgorih različitih kobila. Kada se sastanemo imaću čast Vami račun i novce predložiti. Mi ovde danas zbog snega ništa ne znamo, tako lepo vreme imamo kao u proleće; za žita je jako škodljivo. Toša nam je došo pre blagih danova. Mi se, fala Bogu, svi zdravo nahodimo.

Toša i moja deca celivaju Vam milostive ruke, također i ja ljubim Vašu desnicu, i preporučujemo se svi Vašoj visokoj blagonaklonosti sa svakim strahopočitanjem.

Vaše svetlosti najponiznija kćer Petrija"

Odgovor mudrog oca koji deli savete

• Hajdelberg, 7/19. februar 1851.

"Ljubezna kćeri Perka!

Vaše pismo od 27. januara ispravno dobio sam i radujem se da ste, fala Bogu, svi skupa zdravi; i uvidio sam koliko za ergelu toliko i za ostalo sve što mi javljate. I, daj Bože zdravlje, sve ćemo pregledati kad se sastanemo!

Samo jedno niste dobro učinili što mi niste pre javili za decu, dok niste novce položili i taku sumu. Ja bih Vas savetovao da ste jednoga od njih četiri dali, jerbo ovo neće Vam nikako izostati, pa moraš i sina dati i novci odoše; a i tako sa četiri šta znaš raditi? A kojega god bi dala, ako se dobro uzvlada, sa vremenom bi bio i oficir, pa ne bi i to ništa falilo.

Tu ste pogrešku učinili; a i sada, ako vidiš da se ne može izbegnuti, a ti podaj jednoga.

Što se moga zdravlja tiče, mogu Bogu blagodariti i ovom dobrom i znamenitom doktoru. Ja sam skoro sasvim zdrav i kratko vreme biću sasvim dobro i polazim za dole.

Uostalom pozdravljajući kako Vas tako i Tošu sa decom ljubezno, ostajem Vaš istiniti roditelj

knjaz Miloš Obrenović"

(Ona.rs / Blic)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.