Baka bi vas odmah opomenula ako hleb stoji ovako: Verovalo se da donosi nemaštinu

Hleb je vekovima bio mnogo više od obične namirnice. U srpskoj tradiciji predstavljao je simbol života, blagostanja, doma i porodičnog zajedništva, zbog čega se prema njemu odnosilo sa posebnim poštovanjem. Nije se bacao, gazio niti nemarno ostavljao, a oko vekne su se vremenom razvila brojna narodna verovanja.

Jedno od najpoznatijih kaže da hleb nikada ne treba ostaviti okrenut naopako. Starije generacije ovo pravilo nisu shvatale olako - verovalo se da obrnuta vekna može da najavi svađu, nesreću ili nemaštinu u domu.

Zanimljivo je da ovakvo verovanje nije bilo prisutno samo na Balkanu. Slično sujeverje vekovima postoji i u pojedinim delovima Evrope, posebno u Francuskoj, gde se za okrenutu veknu vezuju priče koje sežu još u srednji vek.

Zašto se veruje da hleb ne treba okretati naopako?

Jedno od najčešće pominjanih objašnjenja porekla ovog običaja vezuje se upravo za srednjovekovnu Francusku. Prema priči koja se prenosi generacijama, pekari su u pojedinim delovima zemlje vekne okretali naopako kada su bile namenjene dželatu.

Dželati su u to vreme bili društveno izolovani i često smatrani nepoželjnim članovima zajednice. Prema ovom tumačenju, pekari su na taj način označavali hleb koji je bio namenjen upravo njima.

Vremenom je vekna okrenuta naopako počela da dobija sasvim drugačiju simboliku. Povezivana je sa smrću, nesrećom i lošim predznakom, pa je nastalo verovanje da takav hleb ne treba ostavljati na stolu ili unositi u kuću.

Ipak, ovo objašnjenje treba uzeti sa rezervom. Ne postoje dovoljno čvrsti dokazi da je upravo ovaj događaj jedini i pouzdani izvor običaja, pa se poreklo sujeverja ne može sa sigurnošću pripisati samo jednoj priči.

Hleb je u srpskoj tradiciji imao gotovo svet status

Na ovim prostorima odnos prema hlebu bio je posebno snažan. Njime se dočekivao gost, delio se među ukućanima i zajedno sa solju predstavljao simbol gostoprimstva.

Zbog toga su postojala brojna pravila kojih su se ljudi pridržavali. Hleb nije trebalo bacati, gaziti niti nepotrebno lomiti. Ako bi komad pao na pod, stariji su često učili decu da ga podignu, poljube i tek onda sklone ili pojedu.

Iza ovih običaja nije stajalo samo sujeverje. Hleb je nekada bio jedna od najvažnijih namirnica u domaćinstvu, a do svake vekne dolazilo se mnogo teže nego danas. Za nju je bilo potrebno uzgajati žito, požnjeti ga, samleti, zamesiti testo i ispeći hleb.

Zato je poštovanje prema hlebu bilo i način da se iskaže poštovanje prema radu i hrani koja je porodici omogućavala da preživi.

Hleb se nije davao preko praga

Oko hleba su se razvila i druga zanimljiva verovanja. U pojedinim krajevima smatralo se da načetu veknu ne treba ostaviti nezaštićenu, jer bi se time "oterala sreća iz kuće".

Vodilo se računa i o mestu na kojem se hleb čuva. Nije trebalo da stoji direktno na podu, a prema vekni se odnosilo pažljivo i prilikom sečenja i posluživanja.

Posebno je zanimljivo verovanje da hleb ne treba davati preko praga. Prag je u narodnoj tradiciji imao posebno simboličko mesto i za njega su se vezivali brojni običaji. Smatralo se da preko njega ne treba prenositi stvari koje simbolizuju blagostanje, pa se verovalo da bi sa hlebom preko praga mogla da "ode" i sreća iz doma.

U nekim krajevima postojalo je i verovanje da ne treba odbiti poslednje parče hleba ako vam ga neko ponudi, jer bi to moglo da prizove nemaštinu. Slična pravila postojala su i kada je reč o drugim osnovnim namirnicama.

Zašto su naši preci toliko poštovali hleb?

Objašnjenje je zapravo jednostavno. Hleb je vekovima bio osnova svakodnevne ishrane i predstavljao je rezultat velikog truda.Iza jedne vekne stajali su rad na njivi, žetva, mlevenje žita, priprema brašna, mešenje testa i pečenje. U vremenima kada je hrane često bilo malo, bacanje hleba bilo je nezamislivo.

Zato su se uz njega vezivali običaji, zabrane i verovanja koja su trebalo da podstaknu ljude da ga čuvaju i poštuju. Neka od tih pravila kasnije su dobila i snažnu simboliku, pa se verovalo da način na koji postupamo sa hlebom može uticati na sreću i blagostanje porodice.

Danas većinu ovih običaja posmatramo kao deo folklora i porodične tradicije, a ne kao nešto što će zaista prizvati nesreću. Ipak, mnogi i dalje gotovo nesvesno vrate veknu u pravi položaj kada primete da je ostala okrenuta naopako.

Ako ste odrasli uz baku koja bi istog trenutka okrenula hleb kako treba, iza tog malog gesta zapravo se krije vekovima staro poštovanje prema jednoj od najvažnijih namirnica na trpezi.

(Ona.rs/Lepa i srećna)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.