Kada dete može prvi put samo da ostane kod kuće? Godine nisu jedino merilo, a ovo roditelji moraju da provere

Jedan od velikih koraka u odrastanju jeste trenutak kada dete prvi put ostane samo kod kuće. Dok neki roditelji smatraju da je 10 ili 11 godina dovoljno za kratko odsustvo, drugi nisu spremni da ključeve daju ni mnogo starijem detetu. Stručnjaci upozoravaju da ne postoji jedna magična granica – važnije od samog broja godina jeste koliko je dete zrelo, odgovorno i sigurno u sebe.

Leto i školski raspust posebno stavljaju roditelje pred ovu dilemu. Radno vreme, obaveze i svakodnevni odlasci mogu dovesti do pitanja: Da li je moje dete dovoljno veliko da ostane samo kod kuće nekoliko sati?

Odgovor nije jednostavan.

Američka akademija za pedijatriju navodi da stručnjaci uglavnom smatraju da je uzrast od 11 ili 12 godina prikladan za ostajanje kod kuće na nekoliko sati, ali naglašava da odluka zavisi od zrelosti deteta, njegovih sposobnosti, okruženja i toga koliko je roditelj udaljen.

Slično upozorenje dolazi i iz britanskog NSPCC-a, koji naglašava da ne postoji univerzalna zakonska granica i da je svako dete drugačije. Ipak, ova organizacija preporučuje da se deca mlađa od 12 godina ne ostavljaju sama kod kuće, naročito na duži period.

Nije dovoljno da dete zna koliko ima godina

Mnogo važnije pitanje od toga da li dete ima 10, 11 ili 12 godina jeste: kako reaguje kada se dogodi nešto neočekivano?

Dete koje može samostalno da ostane kod kuće trebalo bi da ume da:

• pozove roditelja ili drugu odraslu osobu;
• zna svoju adresu i broj telefona roditelja;
• zna šta da uradi ako neko pozvoni na vrata;
• zna kako da pozove hitnu pomoć, policiju ili vatrogasce;
• prepozna potencijalno opasnu situaciju;
• ostane pribrano ako nestane struja ili se dogodi neki drugi problem;
• poštuje dogovorena pravila dok roditelja nema.

Takođe je važno da dete zaista želi da ostane samo. Ako mu sama pomisao na to stvara strah, nema razloga forsirati ovaj korak samo zato što su neka druga deca njegovih godina već samostalna.

NSPCC posebno ističe da dete koje izražava zabrinutost zbog ostajanja bez roditelja ne bi trebalo ostavljati samo.

Prvi put ne treba da traje nekoliko sati

Ako procenite da je dete spremno, stručnjaci savetuju postepeno uvođenje samostalnosti.

NSPCC preporučuje da se prvi pokušaj ograniči na vrlo kratko odsustvo, oko 20 minuta, a da se vreme postepeno produžava ako dete dobro reaguje.

Zato prvi odlazak ne bi trebalo da bude: „Vraćam se za četiri sata.“

Mnogo bolji scenario je da roditelj ode do prodavnice ili obavi kratku obavezu u blizini, dok dete zna tačno gde je roditelj, koliko će biti odsutan i kako može da ga dobije.

Tek kada nekoliko takvih situacija prođe bez problema, može se razmišljati o dužem periodu.

Šta dete sme, a šta ne sme dok je samo?

Pre nego što izađete iz kuće, pravila moraju biti potpuno jasna.

Na primer:

Ne otvara vrata nepoznatim ljudima.

Čak i ako osoba kaže da je komšija, dostavljač ili majstor, dete ne mora da otvara vrata. Ako postoji sumnja, prvo treba da pozove roditelja.

Ne govori telefonom nepoznatima da je samo kod kuće.

Ako neko pozove, dete može jednostavno reći da roditelj trenutno ne može da se javi i zamoliti osobu da pozove kasnije.

Ne koristi šporet, rernu ili druge potencijalno opasne uređaje bez dogovora.

NSPCC upravo kuvanje navodi kao aktivnost koja može biti rizična i preporučuje da se dozvoli samo starijoj deci koja su za to spremna.

Ne izlazi iz kuće bez prethodnog dogovora.

Čak i ako je dete dovoljno samostalno da bude samo kod kuće, to ne znači automatski da je spremno da samo ide u prodavnicu, na igralište ili kod druga.

Roditelj mora da ima „plan B“

Mobilni telefon roditelja nije dovoljan.

Šta ako je baterija prazna? Šta ako roditelj ne može da se javi? Šta ako se dogodi situacija u kojoj dete mora da dobije pomoć odmah?

Zbog toga je dobro da dete ima kontakt najmanje jedne pouzdane odrasle osobe koja živi dovoljno blizu da može brzo da dođe do njega. Američka akademija za pedijatriju upravo savetuje da postoji odrasla osoba u blizini koja može fizički da pomogne detetu ako roditelj nije dostupan.

Na vidljivom mestu mogu da stoje:

Mama/tata: broj telefona

Baka/deka: broj telefona

Pouzdani komšija: broj telefona

Hitne službe: brojevi za hitne slučajeve

Dete bi trebalo da zna i svoju punu adresu.

A šta ako dete ima mlađeg brata ili sestru?

Ovo je potpuno drugačija situacija.

Dete koje je dovoljno zrelo da ostane samo možda nije automatski dovoljno zrelo da čuva mlađe dete. Tada odgovornost postaje mnogo veća, posebno ako je mlađi brat ili sestra mali, zahteva pomoć ili teško reaguje u stresnim situacijama.

Zato roditelji ne bi trebalo da razmišljaju samo: „On ima 12 godina, može sam.“

Pravo pitanje je: „Da li je spreman da bude odgovoran i za još jedno dete?“

Kako znati da je dete spremno?

Pre nego što prvi put izađete iz kuće, postavite mu nekoliko konkretnih pitanja.

„Šta bi uradio ako neko pozvoni na vrata?“

„Šta ako prospeš vodu po podu?“

„Šta ako nestane struja?“

„Šta ako se povrediš?“

„Koga bi pozvao ako mene ne možeš da dobiješ?“

„Šta bi uradio ako osetiš dim ili čuješ alarm?“

Odgovori mogu mnogo više da otkriju od samog uzrasta.

Ako dete paniči, ne zna kome da se obrati ili smatra da bi moralo samo da rešava ozbiljan problem, verovatno još nije spremno.

I još jedna važna stvar: ne ostavljajte dete samo zato što „mora“

Roditelji se često nalaze između posla, obaveza i troškova čuvanja dece. Zbog toga pitanje ostajanja kod kuće ponekad nije stvar izbora, već nužde.

Ipak, bezbednost mora da bude na prvom mestu.

NSPCC upozorava da dugotrajno ostajanje bez nadzora može kod dece izazvati strah i osećaj da su zapostavljena, čak i kada roditelj nije imao lošu nameru.

Zato ne postoji univerzalno pravilo poput: „Sa 12 godina dete može samo.“

Neko dete će sa 12 godina biti potpuno spremno da provede nekoliko sati samo kod kuće, dok će drugom i sa 13 ili 14 godina trebati više podrške.

Najvažnije je da dete bude dovoljno zrelo, da se oseća sigurno, da zna šta treba da uradi u nepredviđenoj situaciji i da u svakom trenutku može da dođe do odrasle osobe koja mu može pomoći.

Jer prvi trenutak kada dete ostane samo kod kuće nije samo test njegove samostalnosti – već i test toga koliko ste ga dobro pripremili za svet bez vas.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.