Počela je Međudnevnica i traje do 21. septembra: Stari običaj kaže da jednu stvar sada ne treba započinjati

Velika Gospojina je prošla 28. avgusta, Mala Gospojina stiže 21. septembra, a dani između ova dva velika praznika posvećena Presvetoj Bogorodici u narodnoj tradiciji imaju posebno ime - Međudnevnica ili Međugospojinci.

Reč je o periodu koji se vekovima vezivao za prelazak iz leta u jesen, završetak poljskih poslova, prikupljanje plodova i lekovitog bilja, ali i niz običaja kojima su ljudi pokušavali da obezbede zdravlje, mir i blagostanje porodice pred zimu.

Neka od verovanja danas zvuče prilično neobično. Smatralo se, između ostalog, da žene tokom Međudnevice ne bi trebalo da započinju velike nove poslove, već da završe ono što su ranije počele. U pojedinim krajevima izbegavala su se čak i venčanja.

Važno je, međutim, napraviti razliku koju popularni tekstovi o praznicima često zamagle - to su narodni običaji i verovanja, a ne crkvene zabrane.

Zašto su dani između dve Gospojine bili toliko važni?

Velika Gospojina, odnosno Uspenje Presvete Bogorodice, obeležava se 28. avgusta, dok se Rođenje Presvete Bogorodice, poznato kao Mala Gospojina, slavi 21. septembra.

Period između njih u tradicionalnom narodnom kalendaru poklapa se sa važnim delom godine. Leto se približava kraju, sazrevaju brojni plodovi, prikuplja se ono što će biti potrebno tokom zime i polako počinje priprema domaćinstva za hladnije mesece.

Etnolog prof. dr Vesna Marjanović objašnjava da su se običaji razlikovali od jednog kraja Srbije do drugog, ali da je bilo rašireno verovanje da lekovite biljke sakupljene između dve Gospojine imaju naročito snažno dejstvo.

Zbog toga su ovi dani bili poznati i po takozvanim međudnevničkim travama.

Šta se bralo između Velike i Male Gospojine?

U različitim zapisima pominju se kičica, hajdučka trava, konjski bosiljak, ugaslica i druge biljke koje su imale mesto u tradicionalnoj narodnoj medicini.

Sakupljali su se i plodovi koji u ovom delu godine sazrevaju - dren, šipak, oskoruša, šljive, trnjine i drugi jesenji plodovi.

Biljke su se sušile i čuvale za zimu, a koristile su se u domaćinstvu i narodnoj medicini.

Naravno, verovanje da biljka ubrana baš između dva verska praznika zbog datuma dobija veću lekovitu moć pripada tradiciji, a ne savremenoj medicini. Dejstvo lekovitog bilja zavisi od vrste, aktivnih supstanci, vremena i načina berbe i pripreme, a pojedine biljke mogu biti i otrovne.

Zato stari običaj svakako nije poziv da se nepoznate biljke beru i koriste za lečenje na svoju ruku.

Žene nisu započinjale velike poslove

Jedno od zanimljivijih verovanja odnosilo se posebno na žene.

Tokom Međudnevice, prema pojedinim narodnim običajima, žene nisu trebalo da započinju velike nove poslove, već da što pre privedu kraju ono što je već započeto.

Ne postoji, međutim, razlog da današnja žena 2. septembra odustane od novog posla, renoviranja kuće ili nekog važnog životnog plana zato što je "zabranjeno".

Nije.

Reč je o starom narodnom verovanju koje nam mnogo više govori o načinu života naših predaka i njihovom kalendaru nego o pravilu koje pravoslavni vernik danas mora da poštuje.

Zašto se nekada nisu pravile svadbe?

Još jedno verovanje kaže da vreme između dve Gospojine nije bilo naročito povoljno za sklapanje braka.

U pojedinim krajevima svadbe su zato izbegavane, iako danas septembar, sasvim suprotno, spada među veoma popularne mesece za venčanja.

Ni ovde nije reč o opštoj crkvenoj zabrani venčanja tokom čitavog perioda od 28. avgusta do 21. septembra.

Narodna tradicija i crkveni propisi nisu isto, čak i kada se običaj razvio oko velikih pravoslavnih praznika.

Postojalo je i neobično verovanje o zmijama

Među pričama vezanim za ovaj deo godine nalazi se i jedna koja danas zvuči gotovo kao mala narodna bajka.

Verovalo se da se tokom Međudnevice Sveti Sava "dogovara sa zverima" koliko će štete napraviti tokom zime, dok su zmije u ovom periodu smatrane posebno opasnim.

I iza takvih priča moguće je prepoznati život ljudi koji su mnogo više vremena provodili u prirodi nego mi danas. Kraj leta i početak jeseni značili su rad u poljima, šumama i oko useva, pa su susreti sa životinjama bili mnogo realniji deo svakodnevice.

Narodno predanje tom iskustvu je samo dalo sopstveno objašnjenje.

Međudnevnica je bila i vreme da se ljudi pomire

Među svim neobičnim zabranama i verovanjima postoji jedan običaj koji možda vredi sačuvati bez ikakvog objašnjenja.

Period između dve Gospojine smatrao se dobrim vremenom za susrete, obnavljanje prijateljstava i popravljanje odnosa među ljudima, kako bi porodica i zajednica u predstojeću zimu ušle u miru.

U Hercegovini je isti period poznat i pod nazivom Nesnovica.

Danas ne moramo da verujemo da će biljka ubrana baš 5. septembra izlečiti bolest, da su zmije ljutije zato što traje Međudnevnica niti da će brak sklopljen između dve Gospojine biti nesrećan.

Ali običaji naših predaka često postanu mnogo zanimljiviji kada ih ne predstavljamo kao "stroge zabrane".

Oni su trag načina na koji su ljudi nekada pokušavali da unesu red u godinu koja je zavisila od prirode, roda, zdravlja i međusobne pomoći.

A jedno od njihovih pravila ni danas ne zvuči loše - završiti ono što smo započeli i izmiriti se sa nekim pre nego što dođe zima.

(Ona.rs/Kurir)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.