Ovih 5 ponašanja otkrivaju da gajite razmaženo dete: Evo kako da ispravite grešku pre nego što bude kasno

Roditelji nerado gledaju svoju decu nezadovoljnu, a popuštanje u trenucima dečijeg hira često deluje kao najlakši put. Međutim, konstantno udovoljavanje i zaštićivanje od izazovnih iskustava može biti štetno na duže staze, jer smanjuje prilike da deca izgrade preko potrebnu otpornost.

Stručnjaci iz oblasti dečije psihologije upozoravaju da razmažena deca često odrastaju u sebične, nesrećne i konstantno nezadovoljne odrasle ljude. Na sreću, loši obrasci ponašanja mogu se ispraviti pre nego što postanu duboko ukorenjeni.

Da li odgajate izuzetno razmaženo dete?

Prvi korak ka promeni jeste prepoznavanje ključnih znakova i varljivih signala u svakodnevnom ponašanju:

Ne prihvataju „ne“ kao odgovor: Dete očekuje da sve bude po njegovom i to najčešće i ostvaruje. Štaviše, ono je to koje roditeljima neprestano govori „ne“.

Više ih zanima primanje nego davanje: Razmažena deca ne umeju da cene trud okoline. Umesto reči „molim“ i „hvala“, njihovo glavno sredstvo komunikacije postaje zahtev „daj“.

Zahtevaju stvari odmah i sad: Ne razmišljaju o tome da li njihove želje stvaraju poteškoće drugima i očekuju da roditelji stave sve svoje prioritete po strani kako bi udovoljili njima.

Misle samo na sebe: Osećaju da im sve po automatizmu pripada i očekuju posebne povlastice. Ako drugo dete u okruženju dobije priznanje ili nagradu, reaguju burno uz stav: „Ja to zaslužujem više!“

Nikada nisu zadovoljni onim što imaju: Navikli su na neprestan priliv novih stvari i igračaka, ali im to nikada nije dovoljno - uvek traže još.

Roditeljski saveti: Kako naučiti dete da bude obzirnije

S obzirom na to da je razmaženost naučeni oblik ponašanja, ona se uz pravi pristup može i odnaučiti. Ipak, ne treba očekivati da će dete odmah sa oduševljenjem prihvatiti nova pravila. U početku će se verovatno opirati, pa je važno uvoditi promene postepeno i bez popuštanja:

1. Recite „ne“ bez osećaja krivice

Među roditeljima vlada zabluda da izgovaranje reči „ne“ narušava dečije samopoštovanje. Međutim, istraživanja pokazuju da deca odgajana uz jasnu strukturu i granice imaju veće vrednovanje sebe i osećaju više empatije prema drugima.

Kada se izgovori „ne“, korisno je dati kratko i jasno objašnjenje: „Domaći zadatak se radi pre igre. Tako se kasnije možeš zabavljati bez brige“, ili: „Danas nema igranja u parku jer kašlješ, a ne želimo da se tvoji drugari razbole.“

2. Pohvalite prave stvari

Ako je dete naviklo na konstantne pohvale, fokus treba preusmeriti na situacije u kojima uradi nešto za druge ili sa drugima.

Na primer: „Ti i tvoj drug iz klupe ste fantastično uradili taj projekat“, ili: „To što si poklonio/la svoje stare igračke u humanitarne svrhe je predivan gest.“

Ovo učvršćuje svest o važnosti brige za okruženje. Umesto uobičajenog pitanja: „Šta si dobio/la na testu?“, bolji izbor je: „Ispričaj mi jednu lepu stvar koju si danas uradio/la za nekoga.“

3. Podstaknite zahvalnost

Vežbanje zahvalnosti pomaže deci da se osećaju srećnije, da se lakše nose sa svakodnevnim izazovima i povećava njihovo opšte zadovoljstvo životom.

Korisno je uvesti redovne male rituale: mlađa deca mogu da nacrtaju stvari na kojima su zahvalna, dok starija mogu svoje misli pisati u dnevnik. Odlična praksa je i zajedničko deljenje zahvalnosti za porodičnim stolom.

4. Vežbajte odlaganje želja i strpljenje

Sposobnost da dete zastane, sačeka i odloži svoje trenutno zadovoljstvo u direktnoj je vezi sa njegovim budućim akademskim i finansijskim uspehom.

Kada roditelj razgovara telefonom, a dete prekida razgovor, treba poslati jasan signal: „Kasnije!“

Ako dete želi novu stvar odmah, a nema svoj džeparac kod sebe, odgovor je: „Sledeći put!“

Kada jedno dete gura drugo da bi pre došlo na red za računar, reakcija treba da bude: „Sačekaj!“

5. Ukažite na sebične postupke

Kad god dete postupi neobzirno, treba mu pomoći da razmisli o osećanjima druge strane: „Šta misliš, kako se tvoj drug osećao kada si mu istrgao/la slatkiš iz ruke bez pitanja?“

Potom sledi navođenje na rešenje: „Šta možeš da uradiš sledeći put da ne povrediš nečija osećanja?“ Prava pitanja razvijaju empatiju i pomažu detetu da shvati posledice svog ponašanja.

6. Fokusirajte se na davanje, a ne na primanje

Preporučuje se pronalaženje prilika u kojima dete radi nešto lepo za druge — poput pripreme kolača za komšiju ili odnošenja igračaka u dečiju bolnicu.

Kada je u pitanju primanje, važno je postaviti čvrste granice za materijalne stvari i uvek pre nekog događaja uvežbati pristojno prihvatanje poklona uz reči: „Hvala vam, zaista mi mnogo znači.“

(Ona.rs/CNBC)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.