Kako pomoći detetu da postane uspešno: Frojd je verovao da je jedna stvar važnija od ocena i postignuća

Zašto neka deca odrastaju u ljude koji se ne plaše da pokušaju, pogreše i krenu ispočetka, dok druga stalno preispituju svoje odluke i čekaju potvrdu okoline? Razlika se ne krije uvek u ocenama, talentu ili broju aktivnosti kojima su se bavila tokom detinjstva. Ponekad je presudno to da li su imala odraslu osobu uz koju su se osećala prihvaćeno i dovoljno sigurno da budu svoja.

Dete koje zna da može da pogreši, a da zbog toga neće izgubiti ljubav i podršku roditelja, lakše razvija poverenje u sebe. To ne znači da mu treba dozvoliti sve ili da ga treba hvaliti za svaki postupak. Važno je da nauči da njegova vrednost ne zavisi od savršenog ponašanja, najboljih ocena ili ispunjavanja tuđih očekivanja.

Sigmund Frojd ističe značaj prihvatanja, podrške i slobode da dete razvija sopstvena interesovanja. Upravo ti svakodnevni odnosi mogu da utiču na to kako će dete kasnije doživljavati svoje sposobnosti, izazove i neuspehe.

Dete mora da zna da je važno i kada pogreši

Zamislite dete koje ponosno pokazuje crtež na kojem je dugo radilo. Umesto da primeti njegov trud, odrasla osoba odmah ukazuje na to da je nešto nacrtano pogrešno, da boje nisu odgovarajuće ili da je moglo mnogo urednije. Odraslom se takav komentar možda čini bezazlenim, ali dete može da ga doživi kao poruku da ono što radi nije dovoljno dobro.

Naravno, roditelji ne moraju da odobravaju sve što dete uradi niti da se pretvaraju da je svaki njegov rad savršen. Razlika je u načinu na koji reaguju. Umesto da odmah traže greške, mogu da pokažu interesovanje i pitaju dete šta je želelo da nacrta, šta mu se najviše dopada ili kako je došlo na tu ideju.

Takav razgovor šalje poruku da je detetov trud važan i da ima pravo da istražuje, stvara i razvija sopstveni ukus. Kada se oseća prihvaćeno, lakše će se usuditi da proba nešto novo, čak i kada nije sigurno da će odmah uspeti.

Zašto stalna kritika može da naruši samopouzdanje

Mnogi roditelji ponavljaju obrasce koje su i sami upoznali tokom odrastanja. Ako su pohvale dobijali samo kada ostvare odličan rezultat, mogu nesvesno da prenesu isto pravilo na svoju decu. Tada se greške posmatraju kao neuspeh, a ne kao sastavni deo učenja.

Kada dete često sluša poruke poput "Nemoj to da radiš", "Ne raspravljaj se" ili "Moraš bolje", može da počne da izbegava situacije u kojima postoji mogućnost da pogreši. Umesto da istražuje svoja interesovanja, bira ono za šta veruje da će dobiti odobravanje odraslih.

To ne znači da svaka kritika ostavlja trajne posledice niti da roditelji treba da odustanu od pravila. Deci su potrebne granice, ali i objašnjenja, razumevanje i prilika da poprave ono što su uradila. Mnogo je korisnije ukazati na konkretan postupak nego detetu pripisivati osobine zbog jedne greške.

Umesto "Ti nikad ništa ne uradiš kako treba", roditelj može da kaže: "Ovaj put nije uspelo, hajde da vidimo šta možemo drugačije". Tako se pažnja premešta sa detetove navodne nesposobnosti na problem koji može da se reši.

Sloboda da istražuje, bira i promeni mišljenje

Samopouzdanje se ne razvija samo kroz pohvale. Ono raste i kada dete dobije priliku da donosi odluke primerene svom uzrastu, istražuje ono što ga zanima i snosi razumne posledice svojih izbora.

To može da bude jednostavna odluka o tome koju će knjigu čitati, kako će organizovati slobodno vreme ili na koji način želi da reši zadatak. Roditelji mogu da ponude smernice, ali ne moraju uvek da preuzmu kontrolu. Kada dete ima prostor da pokuša samostalno, stiče iskustvo da može da razmišlja, odlučuje i traži rešenja.

Važno je i da mu se dozvoli da promeni mišljenje. Dete koje je nekada želelo da trenira fudbal možda će kasnije otkriti da više voli muziku, crtanje ili neki sasvim drugi hobi. Promena interesovanja ne mora da znači da je odustalo od uspeha. Može da bude deo upoznavanja sopstvenih sposobnosti i želja.

Roditelji, naravno, imaju zadatak da pomognu detetu da razlikuje prolazno nezadovoljstvo od odluke koju je pažljivo razmotrilo. Ipak, cilj nije da ostvari njihove neispunjene snove, već da nauči da prepoznaje šta ga zanima i da istraje kada mu je nešto zaista važno.

Uspeh nije isto što i savršenstvo

Ocene, nagrade i sportski rezultati jesu merljivi pokazatelji određenih postignuća, ali ne govore sve o detetu. Neko može da ima odlične ocene, a da se istovremeno plaši da postavi pitanje ili da pokuša nešto u čemu nije odmah dobro. Drugo dete može da napreduje sporije, ali da pokazuje upornost, radoznalost i spremnost da uči iz grešaka.

Zato je važno da roditelji ne svode uspeh na jedan kriterijum. Kada primećuju trud, radoznalost, odgovornost i sposobnost da se dete oporavi posle razočaranja, pomažu mu da razume da napredak nije uvek pravolinijski.

To ne znači da trud treba hvaliti bez obzira na rezultat ili da cilj nije važan. Naprotiv, dete može da nauči da su dobri rezultati vredni, ali da do njih često vodi proces koji podrazumeva pokušaje, prilagođavanje i strpljenje. Takvo razumevanje ostavlja više prostora za učenje, umesto da svaki neuspeh postane dokaz da nije dovoljno dobro.

Rečenice koje detetu daju sigurnost

Podrška ne mora da bude velika niti posebno osmišljena. Često se gradi kroz kratke rečenice i reakcije koje dete svakodnevno čuje. Kada mu kažete "Pokušaj, tu sam ako ti zatreba pomoć", pokazujete mu da ima prostor da bude samostalno, ali i sigurnost da neće ostati samo ako naiđe na prepreku.

Korisno je reći i "Ne moraš odmah da znaš kako se to radi" ili "Šta misliš, šta bi sledeći put mogao da promeniš?". Takve poruke podstiču dete da razmišlja o rešenjima i da grešku ne doživljava kao konačnu presudu o svojim sposobnostima.

Jednako je važno slušati dete kada govori o svojim željama, čak i kada odraslima deluju neobično ili neozbiljno. Ne mora svaki san da se ostvari, niti svako interesovanje treba da postane buduća profesija. Ipak, razgovor o onome što dete voli pomaže mu da se oseća saslušano i da bolje upozna sebe.

Suština nije u tome da roditelji uklone sve prepreke sa detetovog puta, već da mu pomognu da razvije sigurnost da može da se suoči sa njima. Kada dete zna da je voljeno i onda kada pogreši, dobija prostor da istražuje, uči i gradi sopstveni put. A upravo je ta sigurnost važna osnova za buduće odluke, odnose i osećaj zadovoljstva sopstvenim životom.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.