Da li roditelji vrše preveliki pritisak na decu koja se bave sportom? Evo šta stručnjaci žele da znate

Dok sam posmatrala svog tada sedmogodišnjeg sina kako igra fudbal u gostujućoj ligi, primetila sam da pojedine utakmice postaju veoma napete. Međutim, napetost nije dolazila od dečjih nogu koje su jurile loptu po terenu, pa čak ni od trenera na klupi, već od roditelja.

Sećam se kako je sinov trener, koji je obično bio smiren i pribran, nakon jedne utakmice okupio roditelje.

„Morate da ostanete smireni“, govorio je. „Zapamtite, kada vičete, deca se uznemire i gube i ono malo prisebnosti koju su imala.“

Kao roditelji, želimo najbolje za svoju decu i podstičemo ih da ostvare svoj potencijal. Međutim, kako objašnjava Džastin Okvijeja, direktor razvoja mladih u fudbalskom programu Nationals Genesee Soccer u Mičigenu, moramo imati na umu da su deca još uvek u razvoju.

Okvijeja, koji više od deset godina radi kao trener, primećuje da se povećava intenzitet dečjih sportskih takmičenja, ali i uključenost roditelja.

Dobro je da roditelji učestvuju u razvoju svoje dece, kaže on, ali ponekad mogu da ih previše pritiskaju. Tome doprinose i nade da će deca dobiti sportsku stipendiju za fakultet, rastući troškovi školovanja i sve veći izdaci i zahtevi povezani sa dečjim sportom.

Pritisak, međutim, može imati ozbiljne posledice. On ne utiče negativno samo na detetovo sportsko iskustvo već može da naruši i druge oblasti njegovog života. Kada roditelji predstave sport kao posao, dete može početi tako da ga doživljava i izgubiti želju da nastavi da se razvija kroz igru.

Sa tim se slaže i Hejli Stikijel, socijalna radnica.

„Deca tako propuštaju mnoge druge važne trenutke i prilike koje sport pruža – sklapanje prijateljstava, učenje timskog rada i izgradnju samopouzdanja“, kaže ona.

Tokom prvih sedam godina rada u socijalnoj službi u državnim školama u Detroitu, često je viđala decu koja su se suočavala sa stresom zbog bavljenja klupskim sportovima.

Koliko daleko ovaj pritisak može da ode i šta roditelji mogu da učine? Pogledajmo detaljnije.

Kako pritisak u sportu utiče na decu

Prema Nacionalnom istraživanju zdravlja dece u SAD, više od polovine dece uzrasta od šest do 17 godina igra u nekom sportskom timu.

Bavljenje sportom može doneti brojne koristi, uključujući zdraviji način života, bolji školski uspeh i smanjenje suicidalnih misli i kod devojčica i kod dečaka, navodi se u izveštaju objavljenom u časopisu Open Access Journal of Sports Medicine.

Međutim, kako raste broj istraživanja koja pokazuju prednosti sporta, raste i pritisak koji roditelji vrše na decu. Posledica može biti upravo suprotna od željene – gubitak zabave i ljubavi prema igri.

Prema istraživanju Instituta za javno zdravlje Milken Univerziteta Džordža Vašingtona, oko 70 odsto mladih sportista napusti organizovani sport do polaska u više razrede osnovne škole, jednostavno zato što im više nije zabavno.

Povećan stres

Stres može postati ozbiljan problem. Izveštaj iz 2023. godine pokazao je da 91 odsto srednjoškolskih sportista doživljava određeni nivo stresa zbog sporta, dok 58 odsto taj stres ocenjuje kao umeren do izrazito visok.

Kako je Stikijel često primećivala, pritisak da budu najbolji može se preneti i na druge oblasti detetovog života, uključujući školu. Dete može razviti snažnu potrebu da dobije odličnu ocenu na svakom testu.

Još veći problem nastaje kada dete ne postigne očekivani uspeh, jer možda neće naučiti kako da se izbori sa neuspehom i oporavi nakon razočaranja.

„Treba pohvaliti trud i radne navike“, kaže Stikijel, „ali ne i zahtevati savršenstvo.“

Samopouzdanje postaje zavisno od sportskih rezultata

Stikijel je takođe primećivala da deca počinju da vezuju sopstvenu vrednost za uspeh u određenom sportu, umesto da razvijaju širu sliku o sebi i svojim sposobnostima.

To može dovesti do emocionalne iscrpljenosti i zasićenja sportom.

„Češće sam viđao da do zasićenja dolazi kod starije dece, oko 12. ili 13. godine, jer su se odmalena specijalizovala za samo jedan sport“, kaže Okvijeja.

Omogućavanje deci da se oprobaju i u drugim sportovima može im pružiti predah i pomoći da spreče sagorevanje.

Zanemarivanje fizičkih povreda

Posledice pritiska mogu biti i fizičke. Svake godine zabeleži se skoro tri miliona poseta hitnim službama zbog sportskih povreda kod mladih.

Jedan izveštaj takođe je pokazao da je 54 odsto mladih sportista nastupalo i kada su bili povređeni.

Dobra vest je da se veliki deo ovih problema može sprečiti ili ublažiti zdravom podrškom roditelja.

Kako roditelji mogu da smanje pritisak na decu koja se bave sportom

Stručnjaci ističu da je najvažnije da roditelji prepuste trenerima da rade svoj posao, dok oni deci pružaju podršku, ohrabrenje i razumevanje.

To treba da važi bez obzira na rezultat utakmice. Ako dete gubi utakmicu za utakmicom, ali se i dalje odlično zabavlja, roditelji treba da mu dozvole da uživa u sportu.

Važno je i postavljati pitanja i biti uz dete ako deluje uznemireno nakon poraza. Ipak, stručnjaci savetuju roditeljima da preispitaju i smanje sopstvena očekivanja.

„Roditelji bi trebalo redovno da razgovaraju sa decom o tome kako se osećaju. Pružite im podršku koja im je potrebna, a koja se razlikuje od one koju može da im pruži trener“, kaže Stikijel.

„Iznad svega, pokušajte da ne stavljate sport na pijedestal i ne dozvolite da on postane čitav njihov život.“

Kao roditelji, važno je da se setimo osnovnog razloga zbog kojeg se deca bave sportom – da bi se zabavljala. Moj suprug i ja smo to rano shvatili i naučili da budemo osobe sa kojima sin može da razgovara, ali i njegovi najveći navijači.

Kada bi njegov tim izgubio ili bi odigrao lošu utakmicu, čim bi ušao u automobil, jednostavno bih ga pitala: „Šta misliš o utakmici?“

Obično bi samo slegnuo ramenima i odgovorio: „Bila je u redu. Možemo li sada negde da jedemo?“ I tu bih završila razgovor.

Kada bi dobro odigrao, trudili smo se da proslavimo njegov trud, bez obzira na to da li je postigao gol.

„Važno je pohvaliti trud“, potvrđuje Stikijel. „Tako deca mogu da prenesu takav odnos prema radu i na sve druge stvari kojima se bave.

(Ona.rs/parents)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.