• 12

Zаštо Severna Makedonija treba da bude vaša sledeća destinacija?

Makedonija je otadžbina gurmana i daleko poznate makedonske gostoljubivosti

  • 12
Ohrid, Severna Makedonija

Foto: Agency for Promotion and Support of Тourism, North Macedonia

Makedonija je Zemlja ukusa. Kadа u Makedoniji sednete na ručak, još pri prvom zalogaju osetićete veći apetit, a to je rezultat hrane koju su vam prineli. Kad popijete samo gutljaj vina, uvek ćete želeti još. Ovde ljudi znaju kako da uživaju u hrani, a jelo je svojevrsni ritual.

Izobilje ukusa i mirisa makedonske kuhinje je posledica velikog broja sunčanih dana tokom godine. Na ovom tlu klima je pogodna za uzgoj voća, povrća, različitih biljaka i začina. Dolina ukusa gasi žeđ svakog turiste još pri prvom gutljaju najkvalitetnijeg makedonskog vina. Postoji legenda koja kaže da je neko vreme u najsušnijem regionu u Makedoniji, Tikveški, bilo više vina nego vode.

Makedonske vinarije široko otvaraju vrata svim posetiocima koji hoće da nauče nešto više o istoriji vinskih regiona, o procesu proizvodnje vina, o spajanju prošlosti i budućnosti, o tradiciji starih majstora u skladu sa savremenim znanjem i tehnologijom koja nam omogućava da za tren osetimo besmrtnost, koja je sakrivena u svakom gutljaju vina. Sa timom somelijera, na zabavan, neformalan i relaksirajući način možete da okušate različite vrste vina u kombinaciji sa različitim vrstama hrane.

Severna Makedonija

Foto: Agency for Promotion and Support of Тourism, North Macedonia

Kada prođete autoput E75 kroz Skoplje, Veles, Stip, Kavadarci, Negotino, Demir Kapije i Dojran, posetite neku od 79 vinarija i u mirisu vina koje zri, načujte tajne neotkrivene Makedonije.

Pozivamo vas na gurmansku turu kroz Makedoniju da biste osetili ukus uživanja i žudnju za životom!

Prava priča o kraljevskoj vinariji u Demir Kapiji

Jedan deo istorije, koji je na jednom mestu povezao vino i ljubav, nalazi se u vinariji pod nazivom "Vila Marija" u Demir Kapiji. Izgrađena je na području gde se mediteranska i umerena kontinentalna klima spajaju i gde ima čak 280 sunčanih dana godišnje. Njena priča je počela 1928. godine, kada su dva supružnika, kralj i kraljica, Aleksandar i Marija Karađorđević, odlučili da kupe imovinu za vinski podrum od dobijenog miraza od njenog oca, rumunskog kralja Ferdinanda.

U tri mesta u okolini su sahranjene jagnjeće glave kako bi se odredila prava lokacija i tačno tamo, gde je sada vinski podrum, jedna od njih posle tri godine stajanja u zemlji najmanje se raspala. Većina objekata koji su posle toga izgrađeni, danas su renovirani. Deo njih kao industrijsko nasleđe je stavljeno pod zaštitu države, a predivna "Vila Marija", ispred koje stoje dve keramičke skulpture koje stanovnici nazivaju "Devojčica", je stavljen pod zaštitu UNESCO-a.

Foto: Agency for Promotion and Support of Тourism, North Macedonia

Pre Drugog svetskog rata, "Devojčice" su sahranjene u vinogradima i tako su se spasile od uništenja. Ove dve statue, nazvane karijatidi, su proizvedene i sastavljene u Rumuniji iz pečene zemlje - terakote. One su bile simbol mladosti i lepote i u staroj Grčkoj su stavljane ispred hramova kao njihovi zaštitnici, čime je Aleksandar udovoljio želji svoje supruge, iako je on više želeo da pred ulaz stavi dva lava kao simbol moći.

Zabeleženo je da je kraljica došla u posetu čak dva puta, a kralj nijednom, iako je pio vino koje je napravljeno ovde u bačvama, koje se još uvek koriste i danas. Kraljica Marija bila je ktitor crkve "Presveta Bogorodica" u Demir Kapiji. "Kada je došla na osvećenje ove crkve, koja i danas može da se vidi iz imanja, na železničkoj stanici je bila dočekana sa crvenim tepihom i pajtonom."

Kapacitet vinarije je bio 150.000 litara vina, za čiju proizvodnju su se koristila četiri staklena bazena, projektovana u Austriji, gde je grožđe fermentiralo, a direktno iz Srbije bile su donete drvene kace sa kapacitetom od 4000 do 6000 litara, koje su lancima bile spuštene u podrum kroz otvor. Od tada do danas, burad nisu premeštena.

Dojransko jezero i miris Mediterana

Pravo mesto na kom možete osetiti klimatske uticaje sa Mediterana je okolina Dojranskog jezera, koje se nalazi u jugoistočnom delu Makedonije. Otvorenost ka jugu i niska nadmorska visina (148 metara) uzrokuju da srednja godišnja temperatura vode bude između 15 i 18 stepeni, a u toku leta čak između 25 i 27 stepeni, tako da ćete pomisliti da se nalazite u vodi nekog tropskog jezera.

Bogato je fitoplanktonom (od kojeg su najzastupljenije plavo-zelene alge Cyanophycea) i zooplanktonom (od kojeg su zastupljene 23 vrste račića i veći broj školjki). Visoka produkcija planktona znači i bogatstvo ribom. U jezeru ima oko 15 vrsta ribe. Zbog bogatstva endemskih vrsta algi koje žive u jezeru moći ćete da se nadišete joda, i ne propuštajte mogućnost da na sebe nanesete malo lekovitog dojranskog blata. Ako tražite mesto za odmor i smirenost, u zagrljaju mediteranskog ambijenta, okruženi neverovatnom lepotom okoline, onda je Dojran pravo mesto za vas.

Naselje u Dojranu ima turističko-rekreativnu funkciju sa velikim brojem vikendica. Pored dojranske obale postoji 40 hotela i odmarališta, nekoliko modernih kazina i više od 600 vikend –kuća.

"Grad svetlosti" poziva vas da osetite bezvremensku čaroliju 

Ohrid je "Večiti grad" u jugozapadnom delu Makedonije, koji svojim iskonskim pulsom povezuje stara i nova vremena zauvek.

Grad Ohrid je kulturna istorija Makedonije u malom, najbitniji obrazovni centar i izvor pismenosti slovenskih naroda. Zbog velikog broja crkava i manastira, grad je poznat kao balkanski i evropski Jerusalim. 365 crkava i manastira je na broju i predstavljaju divan prizor. Crkva Svetog Jovana - Kaneo, jezero i biserni odraz ostaće u trajnom sećanju svih zaljubljenika u duhovni mir i lepote netaknute prirode.

Ohrid pruža brojne mogućnosti za uživanje, čak i za najprefinjenije ukuse. Ogromni broj događaja u toku cele godine ne mogu ostati neprimećeni. Tradicionalno Ohridsko leto je jedno od najposećenijih, gde su vrhunska svetski poznata imena doživela deo svoje promocije.

Ohrid je pravo iznenađenje za posetioce koji očekuju tihi istorijski gradić. Pogledajte različita lica Ohrida u noći - od mističnog i mirnog do vibriranja i modernog. Pabovi, barovi i klubovi su deo tradicije i uvek nude prijatnu zabavu i pozitivnu atmosferu, ali i uzbudljive i nezaboravne noći.

(Ona.rs/PR)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Povezane vesti

Najnovije iz rubrike Putovanja

Komentari

  • MK

    OHRID JE PRELEP GRAD, PRELEPO JEZERO, MEŠTANI LJUBAZNI. KO JEDNOM POSETI OHRID OPET SE VRAĆA.

    40
    5

    Podelite komentar

  • Bišlija

    Naravno da uživamo u Makedoniji tj. Staroj Srbiji

    21
    17

    Podelite komentar

  • Bobo

    Srbi du uvek dobro dosli u Makedoniji. Samo nemojte koristiti to Severna. To je najveca navreda za svakog makedonca.

    16
    6

    Podelite komentar