Proizvođači limuna vešto skaču među krošnje drveća na strmoj Amalfi obali

Terasasti zasadi limuna iznad zelenih brežuljaka na obali Amalfi ostavljaju bez daha fascinantnim pogledom na plavetnilo Sredozemnog mora.

Reklo bi se da tu, ne baš mladi ljudi prkose gravitaciji, savijajući se da uberu plod sa drveta. Zatim se limun transportuje u gajbama, težim od 25 kilograma između vertikalno postavljenih bašta na nadmorskoj visini od 400 metara.

Istovremeno mogu da uživaju u fenomenalnom mirisu ruzmarina, jasmina i žalfije. Zvuk talasa nadjačava saobraćajnu buku i graju, koju prave turisti na trgu u obližnjem Amalfiju.

- Ne krv, već sok od limuna teče mojim venama – rekao je za CNN 87-godišnji Điđino Aćeto, čija porodica još od 19. veka uzgaja limun na ovom području.

Od jutra do mraka njegov život je usmeren na limun. Spava u bašti i u hranu dodaje limunov sok. Čak je i začet među ovim drvećem.

- U stara vremena, kada su živeli moji roditelji, usled nedostatka prostora i intimnosti, vodili su ljubav na otvorenom, ispod stabala citrusa – rekao je Aćeto sa osmehom.

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 Објава коју дели giuseppe_buonocore_guida_aigae (@aequatrekking)

Limun je srce ekosistema ovog područja, koje je vekovima unazad nepromenjeno. Ipak, Aćeto je jedan od poslednjih čuvara ove tradicije, kojoj sada preti industrijalizacija, promene u društvu i klimatske promene.

Vrsta poznata kao Amalfi limun ili krupni Sfusato uzgaja se na području koje se proteže obalama Tirenskog mora, između Napuljskog i Salernskog zaliva. Jedan takav limun može da teži do čak tri kilograma.

Iako podaci pokazuju da oko 2.000 metričkih tona limuna svake godine biva ubrano na tom području, rezultati istraživanja ukazuju na to da su površine stabala limuna u opadanju tokom poslednjih šest decenija.

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 Објава коју дели Ruocco's (@agricolaruoccos)

- Samo u Amalfiju, terase sa limunovim stablima su se smanjile sa 72 na 48 hektara u periodu između 1954. i 2015. godine, dok su divlje šume i urbanizacija znatno napredovali – objasnila je Georgija De Paskvale, arhitekta i istraživač na Univerzitetu Roma Tre, koja pokušava da pronađe način da sačuva porodice koje se bave uzgojem limuna na tom području i dodaje da je situacija potpuno ista na celoj obali.

Karakteristične svetlo-žute boje, intenzivnog mirisa, glatke kože i nadasve sočan, Sfusato je postao jedan od glavnih sastojaka tradicionalne kuhinje u tom delu Italije. Osim u testetninama, koristi se i kao dodatak sosevima za salate, a neizostavan je dodatak i prilikom pripreme ribe na žaru i sladoleda. Ne treba ni pominjati čuveni italijanski liker Limončelo. Lokalno stanovništvo ga koristi i za lečenje raznih boljki, ali i za čišćenje odeće na prvom mestu.

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 Објава коју дели Ksenya Sitdikova (@ksenyasitdikova)

- Prva stvar koju uradimo ako se probudimo sa glavoboljom jeste da dodamo malo limunove kore u jutarnju kafu – objašnjava Điđino i dodaje:

Kada se posečemo, trčimo da uzmemo limun za dezinfekciju. Ako nam je loše, nema ničega što špageti sa limunom ne mogu da poprave.

Još u ranom srednjem veku su, trgujući sa Arapima, stanovnici ovog područja donose limun. Često su ga u to doba mornari koristili u borbi protiv skorbuta. Limun je igrao značajnu ulogu i u borbi protiv kolere 50-ih godina prošlog veka u Napulju.

Po čemu je Sfusato limun toliko drugačiji?

Nisu samo nutritivna i farmakološka svojstva ono što ovu vrstu limuna razlikuje u odnosu na druge. Tradicionalni sistem uzgoja, izuzetan primer još od 15. veka, koji podrazumeva da čovek i priroda funkcionišu u harmoniji, pokazao se otpornim čak i na nestabilnost koju izazivaju klimatske promene.

Na nepristupačnim liticama sa pogledom na more, uređena arhitektura stabala limuna uspevaju da prevaziđu neke od najgorih problema u tom području, pa čak i klizišta izazvana kišom i šumskim požarima.

- Poljoprivrednici pružaju sistemsku uslugu celoj oblasti, štiteći obalu od klizišta i drugih ekoloških katastrofa – napominje De Paskvale i dodaje da bi bez toga prepoznatljiv pejzaž Amalfi obale sigurno propao.

Kako postoji rizik da proizvodnja potpuno zamre, lokalni stanovnici, koji su praktično odsečeni od čuvenog turističkog centra, dovijaju se na različite načine, ne bi li uspeli da očuvaju proizvodnju. Jedna od novijih aktivnosti je i osnivanje „Lemon Tours“, sa ciljem razvoja poljoprivrednog turizma u tom delu Italije.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.