Pre 4 meseca krenuo je iz rodne Francuske auto-stopom, pa stigao i do Srbije

Student poslednje godine master studija energetike i inženjerstva zaštite životne sredine, Julien Richez na neobičan način stigao je ovih dana i do naše zemlje.

Odrastao je u Bordou, a trenutno je zbog studija njegovo prebivalište u Kompjenju, udaljenom oko sat vremena od Pariza.

Iako je putovanje auto-stopom za mnoge, u najmanju ruku neobično, nije i za sagovornika Ona.rs portala, koji je upravo tako stigao i do Srbije.

Na ideju da putuje po Evropi, kako objašnjava, došao je između ostalog i zato što je želeo da više sazna o mnogim zemljama i da se kroz praksu bolje upozna sa organskom poljoprivredom i ekološkom gradnjom, ali i sa funcionisanjem ekoloških zajednica.

- Uvek sam voleo da otrkivam nova mesta i upoznajem nove ljude. Inspiracija za putovanja je proistekla iz filma „U divljini“ (engl. Into the wild), koji govori o o momku, koji diplomira na prestižnom univerzitetu, a onda napusti sve i putuje bez novca, uglavnom stopirajući – objašnjava Julien šta je to što ga je podstaklo da se upusti u ovu avanturu.

U želji da radi nešto, posve drugačije od drugih, momak koji je zbog studija živeo i u Nantu, Edinburgu i Lionu, kreće auto-stopom najpre da obilazi rodnu Francusku.

Kako je sve počelo?

- Na velike udaljenosti počeo sam da stopiram na Božić 2018. godine. Nakon petodnevnog solo pešačenja. Zaista sam voleo da upoznajem ljude na takav način. Budući da je moje putovanje trebalo da traje šest meseci, stopiranje je bilo najviše isplativo i pružalo mi je mogućnost da spontano donosim odluke o nastavku putovanja.

Kao još jedan od razloga zbog kojih se odlučio na stopiranje tokom putovanja, Julien ističe da je u pitanju ekološki prihvatljiv način putovanja, prosto zato što se koristite automobilom, koji već neko koristi za putovanje, a i kao pešak nemate negativan uticaj na životnu sredinu, budući da automobil emituje mnogo manje ugljen-dioksida od bilo kog drugog prevoznog sredstva.

- Sledeće što je prednost autostopiranja jeste mogućnost upoznavanja lokalnog stanovništva, pokušavate da komunicirate sa vozačima, možete da naučite o istoriji njihovih mesta i da dobijete savete o tome gde da idete, šta da radite i slično – dodaje Julien.

Ponekad je naš sagovornik bio i u vrlo emotivnim situacijama, kada su vozači koji su prihvatili da ga povezu, jednostavno imali potrebu da sa njim podele neki problem koji imaju sa devojkom ili sa kojim su se susretali ranije. Ali sve je to deo putovanja...

Ekonomičnost auto-stopiranja i mogućnost da u trenutku promenite odluku o tome gde želite da putujete još su neke od prednosti koje nudi auto-stopiranje, ističe Julien i dodaje da je u prethodna četiri meseca obično čekao manje od sat vremena da mu neko stane. Uz osmeh napominje i da je, ipak tokom putovanja kroz Srbiju, čak dva puta čekao po dva sata da mu neko stane.

Kako vidi vezu ljudi sa prirodom

Moje mišljenje o tome je lično i ne vredi ništa više od bilo čijeg, ali smatram da se naša veza sa prirodom može posmatrati u našoj svakodnevici. Mi zavisimo od sirovina, šuma i biodiverziteta uopšte. Sve to i te kako ima uticaja na naš život.

Boravak u prirodi je nešto sasvim drugo. Pruža dobar osećaj, obično je manje buke i nema baš mnogo ljudi. Ja lično volim da planinarim, kampujem ili radim nešto što me opušta dok boravim u prirodi. Ne mogu reći da li je to dobro za ljude ili ne, ali mogu reći da je lepo boraviti i uživati u prirodi. Ipak, treba shvatiti da određene ljudske aktivnosti negativno utiču i na biodiverzitet i na životnu sredinu.

Dugačak je spisak evropskih zemalja kroz koje je putovao naš sagovornik pre nego što je došao u Srbiju. Nemačka, Danska, Švedska, Finska, Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, Češka...

U planu mu je, kaže, da osim Kosova, poseti i Severnu Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Grčku, Sloveniju, Albaniju, Hrvatsku i Švajcarsku.

U Srbiji je Julien Richez najduže boravio u Kulturnom centru Maglič. Zanimalo nas je zašto baš tamo.

Pošto sam želeo da praktično upoznam Evropu, prijavio sam se na jedan od “workaway” sajtova, preko kojih možete da stupite u kontakt sa mestima poput tog u Magliču. Dogovor je da radim 25 časova sedmično, a u zamenu dobijam smeštaj i hranu.

Kako se snašao u tome

Zimi je ovde mirnije i uglavnom se bavimo renoviranjem prostora za novi hostel, a brinuli smo i o kuvanju. Lepo je iskustvo kada upoznajete ljude koji pokušavaju da učine ono što je do njih u ekološkom smislu, kao što je uzgoj hrane prema principima permakulture i agroekologije, gradnja kuća od ekološki prihvatljivih materijala i slično.

Ovakav način putovanja možda nije toliko popularan, ali je odličan za budžet i za nova iskustva, jer biti deo lokalne zajednice u nekoj drugoj državi je izuzetno korisno i inspirativno.

Utisak o našoj zemlji i ljudima

Odmah da naglasim da nisam upoznao baš mnogo Srba, da bih mogao da donesem objektivan sud. Ljudi koje sam imao prilike do sada da upoznam su bili gostoljubivi i prijateljski nastrojeni, a od cele Srbije zadržao sam se samo u Beogradu, pre nego što sam stigao u Maglič. Bila je to prva prestonica koja je drugačija od drugih i svidela mi se.

Ako bih morao da biram, budući da sam u vašoj zemlji praktično video samo Beograd i Maglič, ipak biram Maglič. Volim prirodu ovde i ovu prelepu tvrđavu.

Da li postoji nešto što mu se u Srbiji nije naročito dopalo?

Nažalost, postoji. Na mnogim mestima kroz koja smo putovali primetio sam otpad. Smatram da je to šteta, ali sve dok budemo proizvodili otpad, on će se nesumljivo pojavljivati i u našem okruženju.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.