Čeka li nas ista sudbina? Slika iz muzeja u Turskoj; kroz staklo pod stopalima vide se grobovi

Šta se može videti u Turskoj, a da nije more; da nisu snažni, visoki talasi u Alanji nekog septembra neke vrele godine? Šta se može osetiti, a da nije topla morska voda, kakva ne zapljuskuje obližnje obale; blago slana, blagog mirisa? Šta se može doživeti, a da nije vožnja brodom s kojeg putnici hrane galebove u letu i pogledom traže delfine, da nisu skokovi s palube, pa plivanje kroz retku penu? Čime turista može da se zanima, a da nije čišćenje peska iz kupaćeg, fotografisanje nijansi plavog i zelenog, potraga za burekom u izobilju pica i palačinki?

Obilazak arheoloških nalazišta, poseta muzeju, izložbama, prisustvovanje koncertu nacionalnog orkestra, priče o ukrštanju kultura, paganskim korenima, ostacima grčkog i rimskog, ostacima hrišćanskog, o grobljima i spomenicima, o arhitekturi, o današnjoj umetnosti, gledali smo, slušali i doživeli u Antaliji. Ovog novembra inače "lenji turisti", podešeni na mod swim, eat, sleep and repeat, spoznali su jednu možda ne sasvim prepoznatu stranu vrlo popularne letnje destinacije na mediteranskoj obali.

Turci su, objašnjavaju nam, upoznati sa situacijom, u priobalnim delovima svoje zemlje "popustili" pred posetiocima iz raznih delova sveta. Nude im internacionalne obroke i povoljne aranžmane, ulažući u imidž turističke meke. Ipak, žale što u istom broju neki možda znanja željni gosti ne svraćaju u muzeje, ni uz same plaže izgrađene.

Bogovi na zemlji

Poseta Arheološkom muzeju prošla je u znaku kipova: beli, mermerni, impozantni. Bogovi i vladari, često nagi, ne uzvraćaju pogled posetiocima. Mnogi od njih su oskrnavljenih udova.

"Šta im je sa muškim delovima?", pita se izokola na učtivom srpsko-engleskom.

"Ti su im delovi vekovima krhki", odgovara se dvosmisleno na duhovitom tursko-engleskom.

Nađe se tu i statua poneke žene. Na postolju joj stoji pločica sa opisom: obučena žena. Videli smo, naravno, nakit, ali i neočekivano brojne ikone Svetog Nikole. Najpre mu je namenjen deo u dečjem odeljku, zatim su izložena artefakta iz njemu posvećene crkve, još iz V veka, a potom i ikonostas iz te crkve, sa i danas prepoznatljivim ikonama.

Digitalna umetnost u cvatu

Na putu ka izložbenom prostoru, poslednjih dana festivala kulture ("Culture Route"), prošli smo kroz ostatke čuvene Hadrijanove kapije. Ostaci skromni, a "čuvari" ležerni: mačke, pa i poneki pas, na svakom koraku se tiskaju s prolaznicima; uglavnom obožavani, ali i nehajni za toliku ljubav.

U napuštenom prostoru u starom delu grada održava se izložba savremene umetnosti - za radoznale zanimljiva, za poznavaoce inspirativna.

"Digitnalna umetnost cveta, baš smo ponosni na umetnike", kažu nam.

Pred "slikom" koja se pomera i izlazi iz okvira - neke asocirajući na prve korake u ovladavanju kompjuterima, skrin sejver i Vinamp - rekli su nam da se posle sedmog minuta sadržaj ponavlja. Naravno, ne kod svakog digitalnog dela.

"Ako koristiš veštačku inteligenciju da kreiraš sadržaj, da li je to umetnost? I da li je onda tvoja", čuju se naglas izgovorena pitanja inspirisanih.

Vek od proglašenja republike

Ulice ispunjene portretima Ataturka vode do trga, gde gradski simfonijski orkestar i hor priređuju koncert. Od njegove smrti 10. novembra prošlo je 85 godina. Svečani poj presecaju priče o voljenom turskom vođi, kao i njegov arhivski govor iz 1923. godine. Tada je 29. oktobra, dakle pre sto godina, u Turskoj proglašena republika. Mnogi su i ne znajući jezik, jasno čuli pojedince iz publike kako deklamuju reči sa velikog ekrana.

"To je istorijski govor, znaju ga napamet", stiglo je i objašnjenje.

Na sceni se pored solo pevača pojavio i jedan svirač. U krilu mu narodni žičani instrument po imenu kanun. Dok jedna od horistkinja peva, u glavi odzvanja "kad su hteli da se uzmu, da se uzmu, aman, aman". Mora da je do slušaoca. Prisutnoj Sarajki iz umetničkih krugova nije zvučalo tako. Mnoge od pesama sa jugoslovenskih prostora zapravo imaju motive ovdašnje muzike, objašnjava razumevajući opasku.

Uz neki ručak začuli smo i stihove popularne turske muzike.

"To je Ajžda Pekan, ikona", kažu domaćini, poredeći je sa Tinom Tarner.

Samo je smrt večna

Na mestu nekadašnjeg bazara iliti pijace u Antaliji je otkriveno groblje. Kako su nam rekli, to je obustavilo radove na izgradnji tržnog centra, zbog čega je bazar i srušen. Kroz staklo pod stopalima vide se grobovi.

Odatle smo otišli u muzej na istom prostoru, samo sprat iznad. Nadgrobni spomenici i predmeti pronađeni u kovčezima, naveli su nas na razmišljanje.

"Da li će naši spomenici za hiljadu godina biti spomenici kulture? Da li je trebalo da ostavimo svoja imena? Da li će ih isto ovako zagledati?"

"Mislim da hoće. Volim na taj način da razmišljam", u razgovoru se došlo do nekakvog smisla smrti.

Antika u Turskoj

Antički grad Perge, sa sve očuvanim teatrom za trećinu od 40.000 stanovnika, koliko ih je bilo ukupno, nalazi se u okolini Antalije. Ostaci iz drugog veka nove ere i dva stuba na ulazu, četiri veka starija, svedoče o grčkom vremenu. Tu smo našli i ostatke pravog turskog kupatila, ali i svojevrsnog zanatskog centra. Metalna kuka i pljosnati nož uklesani u kamenu znak su da je na tom mestu moglo da se kupi meso.

Videli smo i grad Side, takođe iz perioda antike. Na obali mora, 78 kilometara od Antalije, nudi ponešto za svakog: istoriju, kulturu, kafane u plavo-belom, suvenire, kostimirane zabavljače i šetače. Njih je leti, kažu, toliko da se ne mogu obići.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.